foto: m. milenković
Ako saberete glasove koje su dobile stranke desno od centra, možete da vidite da tamo ima ogroman broj glasača koji su uvek za tu opciju. Samo što su ih u ovom momentu neki drugi razlozi doveli u situaciju da ne glasaju za SRS
U subotu 19. maja, dan pred drugi krug predsedničkih izbora, u gradskom autobusu na liniji ka centru Zemuna, stoje dva mladića u plavim duksericama na čijim leđima je grb i ime Srpske radikalne stranke. Jedan ćuti i gleda u pod. Drugi ga, stežući pesnicu i klimajući glavom, hrabri: „E sad će da se vidi ko je u stranci zbog ideologije, a ko zbog para!“ O neuspehu radikala da pređu cenzus, sopstvenom povlačenju iz kampanje, iznenadnom isticanju Jadranke Šešelj umesto Aleksandra Martinovića kao kandidata za predsednika Srbije i, uopšte, o proteklim izborima za „Vreme“ govori Dragan Todorović. Razgovor je vođen posle završene sednice Centralne otadžbinske uprave SRS-a. Trajala je sedam sati.
„VREME„: O čemu ste razgovarali na sednici?
DRAGAN TODOROVIĆ: Generalno, razgovaralo se o rezultatima izbora i o onome što je Vojislav Šešelj uradio na najkorektniji mogući način, a to je njegovo preuzimanje odgovornosti za ove rezultate. Jedina tačka dnevnog reda je bilo raspravljanje o njegovoj odgovornosti za rezultat SRS-a na izborima. Članovi Centralne otadžbinske uprave su izneli svoje mišljenje i nepodeljeno je ubeđenje da ne postoji lična odgovornost Vojislava Šešelja za ovaj debakl. On treba da ostane predsednik SRS-a, jer Vojislav Šešelj nema konkurenciju što se tiče SRS-a. Kada bih video nekog boljeg, ja bih glasao za njega.
Znači, sedam sati ste razgovarali o neupitnoj poziciji Vojislava Šešelja?
To se kaže: „U ime Šekspira, razgovaraću o sebi.“ Pa, normalno je da se izlazilo iz teme. U stranci se na neki način neguje ta tradicija da ljudi mogu da iznesu svoje mišljenje. Mi ovde ne pišemo maturski rad ili na zadatu temu, nego iznosimo svoje mišljenje.
Kako to da danas nemate nijedan mandat u Narodnoj skupštini?
Kažu da neuspeh ne možete, apsolutno ničim opravdati, a uspeh uopšte ne trebate da opravdavate. Mislim da postoji nekoliko ozbiljnih razloga. Pre svega mislim da je predizborna kampanja, što se tiče SRS-a, i što se tiče medija i pre izbora i za vreme izbora, bila potpuno zatvorena. Mi nismo imali nikakve šanse da učestvujemo u emisijama na kojima su drugi predstavnici mogli da učestvuju. Zato što je prema SRS-u bila blokada. Takođe, mislim da mi nismo uspeli da nametnemo svoju temu, ono po čemu je SRS prepoznatljiv 22 godine – po patriotskoj liniji tema. Karakteristično, naša tema je apsolutno odbijanje da Srbija na bilo koji način učestvuje u procesima pristupanja Evropskoj uniji. Bez konkurencije smo i u borbi protiv kriminala i korupcije. Mi nismo građanima uspeli jasno da kažemo da ćemo da ispitamo svaku privatizaciju i da ćemo sve nezakonite privatizacije poništiti. Posebno je problematično to što su se „u našu temu“ i „naš prostor“ ubacili neki drugi i uspešno uspeli da ostvare relativno solidan rezultat.
Govorite o Dverima?
Ja bih to ostavio vašim čitaocima da sami zaključe, pošto verujem da će prepoznati još neke stranke. Očito da nismo izabrali adekvatan način vođenja kampanje. Očigledno je da smo pogrešnom prezentacijom doveli sebe u situaciju da ne iskoristimo one adute koji su za nas najbolji.
Zašto niste uspeli da iskoristite te adute?
Ne znam. Ja ne znam razloge i motive. To bi sad morao neki tim psihologa da izvrši vrlo opsežno ispitivanje zbog čega su građani glasali tako kako su glasali. Glasati za stranku koja je na prethodnim izborima obećala 1000 evra po akciji, ne znam koliko radnih mesta, itd. i ne ostvari to, i vi opet glasate za nju. Ja stvarno nemam objašnjenje.
Nasuprot toga je ideologija radikala koja je dve decenije ista. Mislite li da je problem u vašoj ideologiji? Vi znate sa kakvim biračima imate posla. Nisu vam ovo prvi izbori.
Ne. Ako saberete glasove koje su dobile, ajde da kažem, stranke te opcije desno od centra, možete da vidite da tamo ima ogroman broj glasača koji su uvek za tu opciju. Samo što su ih u ovom momentu neki drugi razlozi doveli u situaciju da ne glasaju za SRS.
A ti drugi razlozi, da nisu to unutarstranačke stvari, da li je to promena predsedničkog kandidata u poslednjem trenutku?
Mislim da su neke stvari u izbornoj kampanji trapavo urađene i da nam kampanja nije bila adekvatna. Međutim, ja ne bih govorio ni o jednoj konkretnoj stvari zato što elementarna pristojnost nalaže da se o unutarstranačkim stvarima razgovara unutar stranke.
Da li se kajete što ste se povukli iz izborne kampanje?
Mislim da moje povlačenje nema nekog bitnog uticaja. Ne smatram da sam ja na bilo koji način faktor koji bi doprineo uspehu ili neuspehu stranke da sam bio uključen.
Jeste li vi te greške videli tokom kampanje?
Ja sam neke stvari uočavao i o njima sam razgovara sa nekim članovima tima koji je vodio izbore.
I to je to?
To je to.
Vi ste predviđali od osam do devet odsto glasova na izborima, a pominjali ste čak i dvocifren rezultat, gde ste pogrešili?
Mi smo po svim meritornim predviđanjima neposredno pre izbora bili na trećem mestu. To mogu da vam kažu oni koji se ozbiljno bave istraživanjima. Predviđao sam da ćemo jednom snažnom kampanjom uspeti da podignemo rezultat sa tih osam, devet odsto kako su nam neka istraživanja govorila. Čudno je da smo mi sa osam, devet odsto padnemo ispod cenzusa, a da ljudi koji su u to vreme bili na dva, tri pređu cenzus. Ali to se dešava. To su izbori.
Je li bilo nekih smena u stranci?
Ne koliko ja znam. Osim ostavke generalnog sekretara. Mnogi su stavili svoje funkcije na raspolaganje.
Neposredno posle izbora iz „Magistrata„, sedišta SRS–a u Zemunu, otpuštene su sekretarice, vozači itd.
To je, nažalost posledica činjenice da će SRS ostati bez sredstava. Mi nemamo druge izvore finansiranja sem iz budžeta Republike Srbije i članarina koju ubiremo od članova. Stranka jednostavno nije mogla da ostane sa tim brojem zaposlenih sa kojim je bila. Iskreno, pitanje je koliko će moći da izdrži i sa ovolikim brojem zaposlenih koji su ostali. I oni su otišli na minimalac. Pretpostavljam da će oni koji budu mogli da nađu bolje radno mesto otići, što je potpuno ljudski i normalno.
Imali ste i kredite za kampanju, ostali ste bez deset miliona dinara budžetskog novca na ime poslaničke grupe u parlamentu. Kako ćete rešiti taj finansijski problem?
Evo tražimo modus kako da taj problem rešimo na korektan način jer SRS je u protekle 22 godine uvek izvršavao svoje obaveze tako da ćemo se truditi da za obaveze koje imamo nađemo rešenje.
Da li očekujete da će se posle lošeg rezultata na izborima desiti neko novo osipanje broja članova i glasača?
Za stranku je pre svega najvažnije da postoje uverenja da su stavovi i ideje koje zastupate za njih prihvatljive i to je najjača snaga. Nije ovo za nas neka novost.
Opet govorite o snazi ideologije oko koje će članovi ostati okupljeni. Tako ste verovali i da će vas glasači podržati na izborima.
Ja verujem u to i dan-danas. Da ne verujem, ne bih bio u ovoj stranci. Ideologija nije pogrešna, već mi nismo na pravi način predstavili ono što je najbolje u programu SRS-a.
Evo, reći ću vam nešto što je takođe jedna stranka koristila, u vezi je sa bankarskim sistemom i bankama. Verujem da da smo mi došli do građana sa tim idejama da bismo dobili ogromnu podršku. Mi smo predlagali da se oporezuje aktivan kapital svih banaka u Srbiji sa jedan odsto…
Ali, u kojoj meri vi verujete da su ideje o oporezivanju aktivnog kapitala banaka tradicionalnim glasačima radikala razumljivije od toga da se dešava nešto vidljivije – gospođa Šešelj, politički autsajder postavljena je na mesto već donekle afirmisanog Martinovića? Uostalom, program SRS–a je pred građanima već 20 godina. Njega građani poznaju.
Ja sam rekao da su neki nespretni potezi uticali na to. Ti potezi su vršeni iz najbolje moguće namere, ali nisu dali očekivane rezultate.
Ko je kriv za to?
Eh, ko je kriv? Eto, ja sam kriv. Nisam uspeo da sprovedem to u delo. Eto, priznajem krivicu.
Pa vi niste učestvovali. Niste bili čak ni na poslednjem mitingu na Trgu Republike.
Ne bi imalo smisla.
Ali, kada ste se povlačili iz kampanje, rekli ste da imate problema sa privatnim poslovima i da ćete da date sve od sebe u kampanji, a sada se pravdate smislom.
Ne bi imalo smisla da negde dođem, a negde ne. Nisam bio u Nišu, Novom Sadu… Dobro, evo, slažem se, ali to je bio moj način razmišljanja. Ja ne mogu da pobegnem od sebe.
Da li možete da garantujete da je razlog vašeg povlačenja iz politike bio samo problem sa privatnim biznisom? Samo to i nikakav drugi unutarstranački konflikt!
(osmeh) Ja mislim da je moje objašnjenje potpuno dovoljno.
Kad glasači mogu očekivati razrešenja u stranci?
Na tome će se raditi u narednom periodu.
Time ništa niste rekli.
Ja sam vam na početku rekao da mogu da govorim u skladu sa statutom i programom i politikom stranke. Statut i politika SRS-a je po tom pitanju vrlo precizna – unutarpartijske stvari su vezane za stranku. U stranci možeš da izneseš šta god hoćeš od svog mišljenja i neće ti faliti dlaka sa glave.
Zar ne mislite da ako niste dovoljno transparentni, to može da stvori pogrešnu sliku kod vaših potencijalnih glasača.
Jeste. Ali, to bi onda ličilo na ono kad komšija ili komšinica dođu kod vas u kuću pa se žale na svoju ženu ili muža… Tako da ja mislim da je ovo najbolji metod.
A vi? Ostaćete u politici?
(osmeh) Ja ću ostati ono što jesam. Ostaću Dragan Todorović.
Sa obzirom na to da je Srbija tek nakon ovog intervjua dobila predsednika Srbije, Dragan Todorović je za „Vreme“ naknadno govorio o rezultatima drugog kruga predsedničkih izbora:
„Ovo je za mene potpuno logično. Pre svega mislim da je izlaznost građana od 46 odsto pokazala da apsolutno nemaju poverenja u kandidate koji su bili birani. I drugo: jeste ovo legalno, ali legitimitet daje većina, a ta većina je preko 50 odsto građana. Mislim da su Demokratska stranka i Boris Tadić zaslužili da budu kažnjeni od strane građana Srbije. Mislim da su zaslužili mnogo žešću kaznu nego što je ova. Jednostavno, stekli su se uslovi da se ostvari to staro pravilo ko traži veće – izgubi iz vreće. Tadić je hteo sve, kao Slobodan Milošević, a izgubio je sve.“
Hoće li se nešto promeniti u srpskoj politici?
„Ne. Zato što politiku ne vode ljudi koji su na položajima. Politiku vodi pre svega američka i ambasade zemalja EU tako da sam ja ubeđen da tu nema suštinske promene. Jedino što je dobro je ta vrsta, ako dođe do toga, kohabitacije. To je dobro zbog Srbije. Politički, ja bih voleo da koaliciju naprave DS i SNS jer posle te koalicije, jedna od tih stranaka sigurno ne bi bila na političkoj sceni. I drugo, kohabitacija bi bila dobra stvar jer bi morala da egzistira na kompromisima. To pre svega znači da bi zakonodavna vlast dobila svoju ulogu kao kontrolor izvršne. To je nešto što je potpuno izgubljeno u ove poslednje četiri godine.“
Kako vam se čine optužbe Srpske napredne stranke da su izbori pokradeni?
Kad god je SRS iznosio optužbe, za sve smo imali dokaze. Ja verujem i ubeđen sam da je bilo ogromne krađe, ali ja bih morao da imam dokaze. Jedini dokaz da je na biračkom mestu izvršena krađa je da je to konstatovano u zapisniku i da vi imate podatke koji se razlikuju od rezultata koje ima RIK. Vi možete da imate 100 džakova, a ako to u zapisniku nije konstatovano, šta to znači?! Objektivno ne znači ništa. Vi morate da dokažete zbog čega su ti džakovi tu, sa kog su glasačkog mesta, jeste li imali kontrolore, da li je to evidentirano u zapisniku, da li je to podmetnuto…
I šta kažete o tim optužbama?
Ma neću uopšte da se bavim time. To je za mene bespredmetno. Izborna procedura i taj proces je jako ozbiljna stvar i mora ozbiljno da se radi, morate da izlazite sa ozbiljnim činjenicama. Evo, ja vam govorim kako se krade. Za optužbe mi trebaju svi dokazi. Kad sam ih imao, ja sam ih iznosio. Međutim, nije bilo podrške, pre svega medija. To je zbog toga što su danas svi listovi praktično pod kontrolom DS-a i mi suštinski od 2008. godine živimo u jednoj od najozbiljnijih diktatura većine – političkih stranaka koje drže vlast.
Kada ste se čuli poslednji put sa Vojislavom Šešeljem?
U petak. U vezi sa izborima. Nažalost, njegovo zdravlje je trajno narušeno. Ubeđen sam da ukoliko Vojislav Šešelj ne bude pušten na slobodu, da u normalnim uslovima funkcioniše, da će da završi kao Slobodan Milošević.
Niste nešto optimistični oko njegovog povratka. Kad ga očekujete?
Nema nijednog razloga da budem optimističan zato što je on naneo trajan udarac EU i Americi i potpuno je razobličio Haški tribunal. A kad ga očekujem? To će biti previše pesimistično predviđanje. Plašim se da me neko pogrešno ne shvati i ako bih voleo da negde ne budem u pravu onda je to moje očekivanje. Nisam optimističan. Znam da su to zlotvori koji ne mogu da oproste to šta im je Vojislav Šešelj uradio.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
