Živan Berisavljević, Jedan intervju, Vojvođanski kulturni klub “Vasa Stajić”, 2023.
Kada su se, s početkom uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji, “stariji” autonomaši okupili oko Živana Berisavljevića, osnivajući Svenacionalni demokratski front Vojvodine (SDFV), mnogi učesnici političkog života, prevashodno u Vojvodini, bili su dosta začuđeni, pa i direktno protiv toga. Sa hipotekom “gubitnika” bitke za komunističku ideju pokrajinske autonomije, iz nedaleke 1988, u famoznoj “antibirokratskoj revoluciji”, nisu im predviđali neku svetlu političku budućnost, a ni neki veliki berićet na izborima. Javljale su se respektabilne političke opcije u Vojvodini, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Reformisti Vojvodine, koje su, svaka sa svoje starne, umele da privuku birače autonomaške opcije, prvi uglavnom mlađe ljude, drugi obrazovane i iskusnije članove. Međutim, to nije obeshrabrivalo starije autonomaše, i ono što jeste imponovalo bila je pasioniranost, energija i upornost s kojom se Berisavljević, sa svojim drugovima, godinama bavio Vojvodinom, autonomijom, Srbijom, Jugoslavijom, levicom, često neshvaćen od mnogih, uključujući i pisca ovoga teksta.
42–Naslovna…
Prisećamo se ovih događanja nakon čitanja knjige Živana Berisavljevića, “Jedan intervju”, koji je sa njim uradio Nedim Sejdinović, a objavio Vojvođanski kulturni klub “Vasa Stajić” iz Novog Sada. Naime, nema tu ničega novog u idejnom ili nekom drugom smislu a da to Berisavljević nije već promislio, napisao ili izrekao na javnoj sceni. Znači, teme su opet Jugoslavija, Vojvodina, nacionalizmi, ratovi, porazi, prijatelji i protivnici. Naravno, o njima sadržajno, nadahnuto i odlučno priča svima znani i autentični borac za autonomiju, ali i nekadašnji omladinski aktivista, republički ministar, Titov ambasador u Britaniji i Irskoj, ideolog vojvođanskih komunista, svedok mnogobrojnih dešavanja iz političkog života Vojvodine, Srbije i nekadašnje, socijalističke Jugoslavije, kao i svedok krhkog srpskog demokratskog višepartizma i krvavih ratova na teritoriji bivše Jugoslavije. A priseća se Berisavljević mnogih stvari, kao što su krah Jugoslavije, započet oktobarskim pučem 1988. godine u Novom Sadu, kada je jedan deo Jugoslavije mislio da se žrtvovanjem Vojvodine mogu namiriti Miloševićevi apetiti, što jeste opsesivna tema starih autonomaša, ali i bolno mesto svih onih koji se bave položajem Vojvodine nakon dubokog kresanja njenih autonomnih prava, do te mere da se danas ne prepoznaje ni šta znači autonomija, ni kome je danas ona politički program, a još se manje zna da li za ideju autonomije još neko (politički) živi.
Jer, ono čega se mnogi u Vojvodini i danas sećaju, stepen autonomije koji je Vojvodina baštinila od 1974. do 1988. godine jeste onaj nivo sa kojim se sve poredi kada se priča o Vojvodini. U odnosu na njega se meri da li se nešto predviđa, poklanja, daje, osvaja, pregovara itd. A da se od ideje autonomije još može živeti vidi se po ešalonima drugorazrednih i trećerazrednih političara koji se talože u Banovini, a da osim krckanja sedam odsto republičkog budžeta, u nepoznate svrhe, nisu za Vojvodinu, posebno za njene građane ništa dobro uradili! Takođe, politički život je oduvao one političke partije koje su trgovale idejom Vojvodine, i koristile istu za uhljebljivanje svojih članova, prijatelja i porodica, dopuštajući da sami budu pajaci na dvoru, kako bi Berisavljević rekao, nacionsko-centralističke politike koja dolazi iz Beograda. Nikada toliko obespravljena u svojoj istoriji, Vojvodina čeka da ideju borbe za njen bolji položaj ponese treća generacija autonomaša, neukaljana i nekompromitovana u sadašnjoj političkoj areni. Do tada, Živan Berisavljević će, uz pomoć svojih saboraca, prijatelja, autonomaša, levičara i antifašista biti “čuvar vatre”, uveren u snagu svojih argumenata, u svoja uverenja, koja će izneti svima koji žele da ih saslušaju. Zato je ova knjiga, intervju sa njim, dragocena, kao svedočanstvo o jednom vremenu, za koje nam se, kako sve više odmiče od nas, čini da je bilo bolje. Berisavljević tvrdi, mnogo bolje.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
