Posle tri godine počelo je suđenje vozaču koji je nedaleko od Loznice ubio ženu i pobegao. Poginula Ivanka Mićić bila je majka policajke, ali... Opstrukcija ne bira. Zataškavanja su ono što bližnji poginule doživljavaju od početka nesreće i istrage. Za zrno pravde, protiv lokalnih moćnika i spornog pravosuđa, bore se uz pomoć advokata, medija, bilborda, protesta... Vest o hapšenju osumnjičenog vozača onomad im nije javila ni policija, ni tužilac već lično predsednik države Srbije Aleksandar Vučić. I pravda je počela da se nazire. Ali... Jedan od advokata okrivljenog postao je i Vladimir Đukanović, inače funkcioner SNS, vladajuće partije. Policajci koji su pokušali da istraže slučaj progonjeni su ili smenjivani. Nedeljnik “Vreme” otkriva da se protiv poteza porodice poginule žene pobunio čak i doktor Branislav Nestorović sa svojim “vitezovima i zmajevima”. Zatim se čitav slučaj preselio u sudnicu. Međutim, zbog bliskih odnosa porodice okrivljenog i sudija u Loznici, postupak valjano nije ni počeo, a pravda više nije ni na vidiku
Bilo je hladno veče, 28. januara 2021. godine kada se Ivanka Mićić (62) vraćala iz šetnje u selu Voćnjak. Ova majka dve ćerke i baka četvoro unučadi lagano je hodala desnom stranom puta, kao i većina meštana kada bi izašli na svež vazduh u mirnim seoskim večerima. Oko 19 sati i 40 minuta, u istom smeru kao i Ivanka, iz pravca Loznice ka Tršiću, kretao se i vozač automobila folksvagen. On je žurio nekuda, a prema snimcima sigurnosnih kamera, iz neutvrđenih razloga, krivudao je, odnosno prelazio u suprotnu traku na putu. U jednom momentu, Ivanka kao pešak i vozač tamnoplavog folksvagena našli su se zajedno u Ulici Vuje Matića. Naspram broja 26, prema optužnom aktu, vozač automobila Đorđe Danojlić svom silinom udario je u Ivanku Mićić.
Telo žene, prema rekonstrukciji, najpre je udario prednjim, desnim farom, Ivanka gubi tlo pod nogama, u vazduhu je, zatim pada na haubu, pa na šoferšajbnu, lomi se retrovizor auta, a žrtva još jednom kroz vazduh leti ka tlu. Smrskanog tela i glave, pala je na ivicu kolovoza. Njena krv polako je počela da ističe po asfaltu. Vozač folksvagena se nije ni zaustavio. Dodao je gas i pobegao u mrak.
Ivanka je bila sama, živela je još nekoliko minuta. Kraj nje nije bilo nikoga. Smrtno povređena i ostavljena. Sve dok se selom nije prolomio vrisak komšinice koja je ugledala sklupčano telo kraj puta, bilo je mračno i hladno, svetlucala je samo topla krv. Prema rečima očevidaca, nesrećna žena bila je nepomična do dolaska Hitne pomoći. Reanimacija nije uspela. Vozač je bežao. Skrivao se nedeljama, a iako otkriven i uhapšen, već godinama izbegava pravdu.
KRVAVA PUTANJA ZATAŠKAVANJA
Istog momenta kada je srce Ivanke Mićić prestalo da kuca, počela je opstrukcija slučaja. Vozaču koji je pobegao sa mesta zločina policija nije uspela da uradi alko test, analizira krv ili da ispita da li je bio drogiran. Od mrtvačnice do groblja izgubljena je potvrda o smrti poginule žene, lokalna bolnica navodno nije mogla da izda duplikat jer nigde nisu zaveli tu potvrdu. Kako članovi porodice kažu za “Vreme”, taj dokument uspeli su da dobiju posle brojnih peripetija i urgencija tek od obducenta iz Beograda, koji je potvrdu poslao MUP-u Srbije i koja je prosleđena policijskoj stanici u Loznici.
Iako su postojali snimci sigurnosnih kamera, vlasnik folksvagena Đorđe Danojlić je tek 1. februara 2021. godine pozvan u policiju na informativni razgovor. Ime Đorđa Danojlića srpskoj javnosti ne znači ništa. Međutim, u Loznici on je poznat kao član porodice lokalnih moćnika. Naime, Đorđe je rođeni brat uticajne advokatice Biljane, koja je supruga Nenada Borovčanina, predsednika Bokserskog saveza Srbije, čoveka koji važi za bliskog vrhu vlasti.
Tokom saslušanja Danojlić je rekao da ništa ne zna o saobraćajnoj nesreći i da nikakve veze s tim nema, a da je auto kod njegove sestre Biljane.
“Dana 28. januara 2021. godine u večernjim časovima nalazio sam se sa suprugom kod kuće i ona to može da potvrdi,” navodi se u policijskom iskazu.
Policija tada Danojliću ne oduzima automobil. Tek dan kasnije policija pronalazi njegov automobil na parkingu kod jedne prodavnice. Kriminalistički tehničar je samo fotografisao vozilo, po mraku, nasred ulice i posle petnaestak minuta zaključio da ne uočava “ništa sumnjivo”. Nije primetio ni retrovizor koji je zamenjen, ni nedostatak bočne lajsne, niti je zatražio vanredni tehnički pregled auta. Zatim automobil opet nestaje. Nekoliko dana kasnije policija čak raspisuje potragu za folksvagenom sa upečatljivom, bočnom sjajnom lajsnom. I čim je raspisana potraga, auto je opet pronađen, ali u Beogradu, parkiran u blizini kuće sestre osumnjičenog, advokatice Biljane Borovčanin. Kako se navodi u sudskim spisima, tada su već uočene određene “prepravke na vozilu”.
Auto se zatim veštači danima, a policija odlučuje da sasluša, kako se navodi u dokumentaciji istrage, i prijateljicu Đorđa Danojlića koja živi u blizini mesta zločina.
“Dana 28. 1. 2021. godine Đorđe je u firmi ‘Elekstrodistribucija Loznice’, gde je zaposlen, imao proslavu na kojoj se napio”, navodi ona. “Rekao mi je da je krenuo da me vidi, na šta sam mu ja rekla da ne želim da ga vidim pijanog i da ne dolazi.”
Prema priči saslušane žene, Danojlić je ipak krenuo ka njoj, ona je zatim uočila rotaciju policije na mestu saobraćajne nezgode, a okrivljeni se nije pojavio na sastanku i postao je nedostupan. Saslušana je policiji rekla da su se čuli tek sutradan i da je okrivljeni izbegavao da razgovaraju na temu saobraćajne nezgode
u kojoj je poginula Ivanka Mićić:
“Menjao je temu i slao mi odgovore u vidu emotikona, smajli, kao da je šokiran… Od 28. januara sam primetila da se ponašanje Đorđa dosta promenilo, stalno je bio nervozan…” navodi se u dokumentima sudskih spisa.Kasnije veštačenje Danojlićevog telefona, koje je Tužilaštvo takođe u početku izbegavalo da uradi, otkrilo je fotografije nastale uoči saobraćajne nezgode. Na fotografija se vidi kancelarija Elektrodistribucije u kojoj okrivljeni radi i flaše piva na stolu. Zatim je okrivljeni fotografisao i samoga sebe u kafiću u koji je svratio posle posla.
Sve ovo Tužilaštvu nije bilo dovoljno. I narednih dana Đorđe Danojlić šeta Loznicom. Ima vremena na pretek da utiče na svedoke. Istraga tapka u mestu. A u gradu postaju sve glasnije priče o tome da su sestra okrivljenog, advokatica Biljana i njen suprug, političar, bokser, funkcioner Nenad Borovčanin blisko povezani prijateljskim i kumovskim vezama sa većinom tužilaca, pa i sudija u tom kraju.
KAD PREDSEDNIK DRŽAVE POZOVE
Porodica ubijene žene piše izvršnoj i zakonodavnoj vlasti u Beogradu, traži pomoć, poziva i građane na protest ispred Tužilaštva u Loznici. Nastaje pobuna i među policijom zato što ne mogu da pomognu čak ni koleginici kojoj je ubijena majka. Zbog velikog revolta porasla je i medijska zainteresovanost za čitav slučaj.
Veče uoči protesta, policajku i ćerku ubijene žene Mirjanu Mićić pozvao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Od njega su saznali da je Đorđe Danojlić uhapšen i da mu je određen pritvor od 48 sati. Ministarstvo unutrašnjih poslova zatim obaveštava medije i javnost o hapšenju osumnjičenog. Danojlić je ponovo saslušan i ponovo ne priznaje krivično delo i odbija da dalje razgovara s policijom o svemu. Naglašava da je izložen medijskom pritisku i da je zato uhapšen.
Protest ispred Tužilaštva je ipak održan, centar malenog mesta ispunili su brojni građani, bili su glasni, vapili “Malo pravde i za nas”. Istoga dana u Loznicu dolazi i ministarka pravde Maja Popović. Ministarka razgovara s tužiocima, pred novinarima zahteva nepristrasnu istragu i nalaže Apelacionom tužilaštvu u Novom Sadu da vrše nadzor nad celim slučajem. Posle toga, Danojlić se zbog uznemirenja javnosti određuje pritvor do 30 dana, a porodicu poginule tužilac upoznaje sa urađenim veštačenjima i sve deluje da će biti “zakon jednak za sve”.
Prašina se slegla. Nije isteklo ni 30 dana, a Đorđe Danojlić je pušten iz pritvora. Sve se nanovo oteže. Jedan od branilaca okrivljenog Danojlovića postaje i visoki funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović. Inspektori koji su se založili za razotkrivanje slučaja bivaju degradirani, progonjeni, pretnje trpe čak i članovi njihovih porodica. U medijima muk.
U optužnom predlogu tužilac zahteva da se okrivljeni Đorđe Danojlić osudi na kaznu zatvora od najmanje tri godine zbog krivičnog dela “teška dela protiv bezbednosti saobraćaja”, a zbog krivičnog dela “nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi” na osam meseci zatvora.
Tri godine posle Vučićevog poziva, zakazano je prvo ročište i početak suđenja. Porodica poginule kaže da bi im nadu u pravdu vratilo jedino to kada bi se celokupno suđenje izmestilo iz Loznice, odnosno teritorije Šapca, daleko od bratskih, kumovskih i prijateljskih veza porodice okrivljenog.
Porodica poginule Ivanke Mićić, čiji je ubica pobegao sa mesta saobraćajne nezgode, pita se da li će posle svega moći da u sudnici dobije pravdu protiv lokalnih moćnika, kada im je čak i sloboda izražavanja uskraćena na uličnom bilbordu u Loznici od strane kontroverznih političara, analitičara i teoretičara zavere iz Beograda profesora dr Branimira Nestorovića i Saše Borojevića.
Naime, posle kratkog pritvaranja okrivljenog Đorđa Danojlića, te poziva predsednika Vučića i protesta u Loznici, na čitav slučaj je pala tišina. Istraga je opet tapkala u mestu. Poginula Ivanka Mićić odlazila je u zaborav. Sećali su je se porodica i komšije koji, kako kažu za “Vreme”, ne mogu da zaborave sliku njenog sitnog i smrskanog tela u hladnoj noći, ostavljenog da polako umire kraj seoskog puta, u lokvi krvi.
Porodica ne odustaje od borbe. Kažu da toliko duguju ženi, majci, baki i tašti koja im je posvetila ceo svoj život i pažnju. Uoči godišnjice smrti 2022. godine pokušali su da iznajme bilborde sa likom poginule i porukom “Spavaš li mirno, ubico?”
Jedna firma ih je odmah odbila. Nezvanično, vlasnik bilborda nije želeo da se zamera lokalnim moćnicima povezanim i sa delom vrha državne vlasti. Zvanično, porodici nisu ni odgovorili. Ipak, jedan od vlasnika elektronskih bilborda se odvažio i dozvolio im je objavu. Usledio je odgovor moćnika. Posle nekoliko dana, vlasniku bilborda u firmu uleće nekoliko inspekcija i stižu prve pretnje. Zabranu bilborda je tražilo tada novoimenovano – Udruženje za zaštitu i unapređenje položaja dece “Vitezovi reda zmaja”. To udruženje su krajem decembra 2021. godine rebrendirali, od jednog ranije postojećeg, profesor dr Branimir Nestorović, sada političar i narodni poslanik, i Saša Borojević, kontroverzni analitičar na režimskim medijima.
Nestorovićevi “Zmajevi” su zahtevali od inspekcija da se odmah naloži uklanjanje bilborda zbog toga što, kako su između ostalog naveli u dopisu “… to zasigurno nije legitiman način za izražavanje vlastitog protesta…”.
U istom dopisu “Zmajevi” hvale i rad tužilaštva, te ističu da pokušavaju da ga zaštite od pritiska. Prema sadržaju dopisa, deluje da je Nestorovićevo i Borojevićevo Udruženje fotografija poginule Ivanke iz Loznice baš, baš uznemirila te se u mejlu pozivaju redom od Ustava do brojnih članova Zakona. U svem tom pisaniju rešili su i da inspekcijma objasne da je “postupak (oko poginule) podignut na najviši nivo”.
Bilbord je skinut. To je uradio vlasnik bilborda posle odobrenja porodice koja nije želela da privatnik trpi dalji progon.
J. Z.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
