Da li je Nuklearni institut u Vinči sa svojim nesigurnim radioaktivnim deponijama i hangarima potencijalno najstrašnija atomska barutana. Zašto 122 naučnika iz 13 zemalja traži smenu prof. dr Dragana Domazeta, ministra za nauku, tehnologiju i razvoj
Da li Beogradu i okolini preti ekološka katastrofa? Da li je Nuklearni institut u Vinči sa svojim nesigurnim radioaktivnim deponijama i hangarima potencijalno najstrašnija atomska barutana kilometar i po od vinčanske škole koju pohađa 2.000 đaka i 14 kilometara od Beograda?
Profesor dr Vladimir Ajdačić tvrdi upravo: da iz Vinče preti ekološka katastrofa ukoliko se sprovede transformacija Instituta koju nameće ministar za nauku i tehnologiju Srbije Dragan Domazet, a kojom je planirana podela Instituta na četiri nezavisna dela.
Više od 120 naučnika iz petnaestak zemalja koji su nekada radili ili sarađivali sa Institutom u Vinči ubeđeni su da treba zaustaviti predloženo „razbijanje“ Vinče kao institucije od naučnog i istorijskog značaja: oni su potpisali i peticiju kojom se traži da se formira tim najeminentnijih domaćih i inostranih naučnika koji će multidisciplinarno pristupiti problemu transformacije „Vinče“. Razdvajanje fundamentalnih i razvojnih nauka neminovno vodi uništenju ove naše najuglednije naučne ustanove i daljem odlivu mozgova, smatraju potpisnici.
SKADAR NA BOJANI: U pismu peticiji naglašava se da je Vinča jedino mesto u Srbiji na kome se nalazi ogromna količina nuklearnog i radioaktivnog materijala i da postojeća „Vinča“ još ima značajan kadrovski potencijal za multidisciplinaran pristup rešavanju problema konačnog uklanjanja nuklearnih i radioaktivnih materija iz neposredne blizine Beograda.
Peticijom se zahteva donošenje strategije razvoja naučno-istraživačke delatnosti u Srbiji i predlažu načini njenog efikasnog sprovođenja. Traži se i ostavka ministra za nauku i tehnologiju, prof. dr Dragana Domazeta, zbog toga što „on i njegov tim nisu dorasli ovom složenom zadatku, a njihove ishitrene odluke donete u poslednje tri godine prete da unište teško stečeni ugled koji su Vinča i pojedinci u njoj stekli u svetu“.
Posle konferencije za novinare na kojoj je obnarodovana peticija kojom se traži i obrazlaže zahtev da ministar Domazet podnese ostavku krenula je medijska „priča o Vinči“, a neki će možda reći i „Rašomon o Vinči“: potpisnici peticije ukazuju da je nuklearni reaktor AI TESLA, nedovršena instalacija koja je progutala ogromna sredstva (oko 29 miliona dolara), na uštrb čitavog Instituta, ali i svih naučnih institucija u Srbiji. Naglašavaju da to nije najvažniji posao u Vinči, već su to fundamentalna istraživanja. Po konceptu Ministarstva za nauku i tehnologiju izdvaja se AI TESLA; grupa naučnika koja traži ostavku ministra za nauku postavlja pitanje opravdanosti daljih ulaganja u ovaj „Skadar na Bojani“.
Peticija ukazuje na neutemeljene, nefunkcionalne i samovoljne korake ministra Domazeta u reorganizacije nauke koji bi trebalo da dovedu do razbijanja „Vinče“ i drugih naučnih institucija u vreme kada Evropa svim silama objedinjuje svoje naučne kapacitete kroz program Framework6. Na konferenciji za novinare profesor Ajdačić je čak rekao da je osnovni ključ za razumevanje nerazumljive, najnovije transformacije koju predlaže Ministarstvo – poslovni prostor: u „zelenu Vinču“ dovesti neke institute, a njihov prostor u Beogradu – prodati(?!).
(U)ZBUNjIVANjE JAVNOSTI: Otvoreno pismo, po sadržini slično peticiji kojom se traži ostavka ministra Domazeta, upućeno je i premijeru Zoranu Živkoviću, ali odgovora nema.
Upozorenja profesora Ajdačića, nuklearnog fizičara i dugogodišnjeg saradnika Instituta „Vinča“, ministar Domazet, ali i sadašnji rukovodioci laboratorija koji brinu o radiološkoj zaštiti Vinče, okarakterisali su kao „uzbunjivanje javnosti“. Profesor Ajdačić je odgovorio da je opasnost koju za neposrednu okolinu Beograda predstavljaju problemi nerešenog uskladištenja i kontrole visokoradioaktivnih materijala i isluženog nuklearnog goriva, prikazao, zapravo, u „veoma blagom obliku“. On upozorava da je u bazenu sa nuklearnim gorivim elementima veoma visoke radioaktivnosti, oko 200.000 kirija, što znači da je ova aktivnost nekih 100 milijardi puta veća od radioaktivnosti onog paketića sa radioizotopom joda 131 oko koga se nedavno u javnosti podigla velika uzbuna i da može trajati hiljadu godina!
I predstavnici Međunarodne agencije za atomsku energiju IAEA još su 1999. ustanovili da je u Vinči oko 200 gorivih elemenata sumnjivo na curenje radioaktivnosti. A kakvo je stanje sada, pita dr Ajdačić i upozorava da su svetski eksperti ukazali da će nuklearni otpad ostati u Vinči nekoliko decenija, a ne nekoliko godina kako tvrdi naš ministar za nauku. Eksperti evropske komisije su još ukazali na stara postrojenja u ekstremno lošem stanju, na činjenicu da priroda radioaktivnog otpada nije poznata, da su postrojenja potencijalni izvori kontaminacije radioaktivnošću, naročito u slučaju nesreće.
ZDRAVA POLEMIKA: Vladimir Ajdačić smatra da je uzbunjivanje neuporedivo manja opasnost od obmnjivanja javnosti, ili skrivanja istine. Kaže i da smo iz černobiljske nesreće bar morali da izvučemo tu poruku.
Posle svih afera o moralnim, pa i kriminogenim posrtanjima nekih ministarskih krugova, polemika oko „Vinče“ – pa i zahtev da ministar za nauku, tehnologiiju i razvoj podnese neopoziovu ostavku – može da bude uvod u zdravu polemiku o stanju naše nauke, pa i njenih najprestižnijih institucija, od „Vinče“ do Univerziteta. Po novčanim izdvajanjima za ovu oblast još smo na evropskom dnu, pa poruka ministra Domazeta da se sada izdavaja za nauku ne 1,5 evra po stanovniku, kao pre dolaska ove vlade, nego čitavih 8, ne deluju naročito ohrabrujuće, osobito kad se ima u vidu kako su naše vrhunske naučne, ali i obrazovne institucije opremljene, od laboratorija do biblioteka. Možda je ova medijska petarda, koja, srećom, nije bomba, povod da se trgne akademska, ali i politička javnost i upita šta je sa strategijom dugoročnog i kratkoročnog naučnog razvoja Srbije? U kom pravcu idu strategijski interesi privrede, društva i države? Da li će se popraviti strahovito težak materijalni položaj nauke i obrazovanja? Kompetentna rasprava o „Vinči“ može da bude i povod za raspravu ne samo o tome kako radi Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj već i da se provetre mnoge naučne institucije, prodrma tiha većina i učmalost na univerzitetu.
Pre radikalnih rezova i transformacija možda prvo treba napraviti veliki inventar naučnika u Srbiji, da utvrdimo u kojim smo naučnim oblastima jaki, kakav je intelektualni rejting naših naučnika na svetskom naučnom tržištu. Drugim rečima, da prvo utvrdimo ko smo i šta smo u glavnim tokovima naučne misli u svetu, kako to predlaže prof. dr Vladimir Glišin, koji ukazuje da je samo zahvaljujući međunarodnoj, nepristrasnoj i visokokompetentnoj naučnoj recenziji svojih naučnih projekata Kina u najkraćem roku postala naučna velesila.
To bi mogao da bude optimistički scenario. Pesimistički je da se nastavi status quo i da se nastave najrazličitija zagađenja: politička, moralna i – ekološka…
„VREME„: Kako je ministar za nauku reagovao na peticiju kojom se traži njegova ostavka?
DRAGAN DOMAZET: Smatram da je demokratsko pravo ove grupe naučnika da traže moju ostavku, ali ne pada mi na pamet da podnosim ostavku. Dao sam zakletvu poslanicima Skupštine Srbije da ću verno služiti narodu, a ne nekakvim cehovima, lobijima i partikularnim interesima. Neću odustati od transformacije „Vinče“: cilj je brži razvoj ove institucije, stvaranje boljih uslova za naučno-istraživački rad, da taj rad bude koristan za Srbiju, privredu, društvo u celini. „Vinča“ treba da služi narodu, a ne bibliotekama stranih univerziteta. Dosadašnji rad instituta je prevaziđen. Razdvojićemo fundamentalna istraživanja od primenjenih i razvojnih i usluga za potrebe tržišta.
Kako ministar vidi „Zelenu Vinču„?
Naš najveći naučni institut bi se po novoj koncepciji bavio istraživanjima novih tehnologija u oblasti nanotehnologija, a takođe će biti okrenut rešavanju realnih problema privrede i okruženja, naročito u zdravstvu.
Šta kaže na upozorenja o ekološkoj katastrofi koja preti ako se „Vinča“ razbije na četiri dela?
Jeste, postoji problem u skladištenju nuklearnog otpada, ali se nepotrebno uznemirava javnost: Beogradu ne preti ekološka katastrofa. Problem je ozbiljan i treba ga rešavati. Međutim, ova grupa naučnika zloupotrebljava ovaj ozbiljan problem, mislim da tu ima i političkih motiva… Nema nikakve ekološke bombe! To je neodgovorno uzbunjivanje građana alarmantnim vestima. Ja sam prvi ministar koji je otvorio ovo pitanje i za vreme mog mandata počeo je da se rešava ovaj ozbiljan problem: već dve i po godine vodimo razgovore sa predstavnicima Međunarodne agencije za nuklearnu energiju kako da se reši problem nuklearnog otpada. Od međunrodne zajednice do sada je već prikupljeno oko devet miliona evra što je dovoljno za početak finansiranja tri projekta kojima bi se rešili problemi nuklearnog reaktora, skladišta niskoradioaktivnog otpada i uklanjanja isluženog nuklearnog goriva. Pregovaramo sa međunarodnom zajednicom kako da rešimo ovaj problem… Rusija će prihvatiti naše utrošeno gorivo iz nuklearnog reaktora, oni za koju nedelju šalju tehničke stručnjake koji treba da snime situaciju, izračunaju cenu; na bazi toga sledi široka međunarodna akcija za prikupljanje sredstava. Ovo je dugoročan projekat koji ima dve faze: prva je saniranje skladišta nuklearnog otpada i na tome se sada radi, a druga je trajno skladištenje ovog otpada. Za rešavanje problema utrošenog nuklearnog goriva biće potrebne dve-tri godine, cilj je da se za 10-15 godina ukloni iz „Vinče“ sav nuklearni otpad, da priroda bude zaštićena, a „Vinča“ zaista „Zelena Vinča“. Najvažnije da je počelo rešavanje ovog problema.
„Ministar Domazet pogrešno tvrdi da smo protiv reformi i da nemamo programe razvoja. Smatramo da transformacija mora da bude zasnovana na ozbiljno osmišljenim naučnim programima, na okupljanju naučnih potencijala sa instituta, univerziteta, iz regiona, Evrope i sveta. Naučni radnici Instituta u Vinči predložili su programe i dali osnovne elemente za transformaciju Instituta kao celine, koja je uspešno funkcionisala i u najtežim vremenima. Međutim, Ministarstvo ne uvažava ova mišljenja i nastoji da transformaciju Instituta „Vinča“ nametne neprimerenim i krajnje neakademskim sredstvima i insistira na veštačkoj i nefunkcionalnoj podeli Instituta na četiri dela. Predloženi elaborat Ministarstva nije zasnovan na Zakonu o naučnom radu. Iz inostranstva dobijamo značajna priznanja, prihvaćena su tri projekta za evropski program F6, nekoliko naučnika iz „Vinče“ su recenzenti u vrhunskim svetskim naučnim časopisima, objavljujemo u najuglednijim naučnim časopisima, dobijamo priznanja, a ovde od Ministarstva stižu samo ružne reči. Tražimo bar uvažavanje“, fizički hemičar dr Ružica Nikolić.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
