Koalicija za integritet
Korumpirana borba protiv korupcije
“Predlog Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2023. do 2028. godine, koji je predmet javne rasprave, ne doprinosi borbi protiv korupcije u Srbiji. Suštinski to je Nacionalna strategija za fiktivnu borbu protiv korupcije, koja zauzima mesto Nacionalne strategije za stvarnu borbu protiv korupcije. Time stvara privid borbe protiv korupcije u Srbiji, a stvarno je pospešuje”, kaže se u publikaciji “Alternativni pristup izradi Nacrta nacionalne strategije za borbu protiv korupcije” Koalicije za integritet, koju čine Kareje iz Pančeva, PAKT iz Loznice i beogradski BIRODI.
U publikaciji se konstatuje da je Nacionalna strategija urađena samo da bi se formalno ispunile obaveze Srbije iz Poglavlja 24 za pristup Evropskoj uniji, a ne sa iskrenom namerom da se bori protiv korupcije.
“Pošto loša Strategija još nije usvojena, cilj publikacije je da animira javnost kako bi iskazala otpor prema lošem dokumentu javne politike od nacionalnog značaja. Građanke i građani imaju pravo i priliku da kažu da li su zadovoljni borbom protiv korupcije i da traže da se predlog Strategije povuče iz procedure, jer ne doprinosi borbi protiv korupcije”, pišu autori Siniša Janković, Miroslav Mijatović i Zoran Gavrilović, te zaključuju da je “borba protiv korupcije u Srbiji korumpirana”.
Suđenje korumpiranom naprednjaku
Jovičić konačno pred sudom
Protekle nedelje okončano je pripremno ročište u predmetu protiv Aleksandra Jovičića, bivšeg predsednika opštine Palilula i visokog funkcionera Srpske napredne stranke, i konačno je, dve i po godine nakon hapšenja, za 25. decembar zakazan početak suđenja u Višem sudu u Beogradu.
Više tužilaštvo stavlja Jovičiću na teret da je od juna 2016. do novembra 2018. godine uzimao novac kako bi omogućio legalizaciju nezakonito izgrađenih objekata u opštini koju je vodio, odnosno da je uticao na zaposlene u Opštinskoj upravi da se određenim investitorima omogući izgradnja objekata bez neophodnih dozvola. Tako je po optužnici Jovičić protivzakonito pribavio preko 245.000 evra.
Uhapšen je početkom juna 2021. godine i prilikom pretresa stana i kancelarije zaplenjeno je oko 350.000 evra, a tada su uhapšena i šestorica građevinskih inspektora. Krajem te godine lišeno je slobode još 13 osumnjičenih – Jovičićev pomoćnik Vojislav Ćirić (SNS), šestoro građevinskih inspektora i sedmoro investitora. Optužnica je konačno podignuta u maju prošle godine, a Viši sud ju je potvrdio četiri meseca kasnije i u njoj se Jovičić tereti za dva krivična dela trgovina uticajem u saizvršilaštvu. Pored njega, pred sud će još devet osoba optuženih za zloupotrebu službenog položaja, trgovinu uticajem i falsifikovanje isprava. U međuvremenu su krivična dela priznali i zaključili sporazume sa tužilaštvom sedmorica građevinskih inspektora i dvojica investitora, ali pripremna ročišta su više puta odlagana pa je i početak suđenja dočekao kraj ove godine.
Nakon hapšenja Jovičića, vlast je poručivala da niko nije zaštićen partijskom knjižicom. Međutim, on je ubrzo posle hapšenja pušten da se brani sa slobode, a postupak se, kao što vidimo, debelo otegao. Drugim rečima, deluje da vladajuća partija ipak brine o svom nekadašnjem istaknutom funkcioneru koji se proslavio u Skupštini Srbije prozivajući “žute lopove”.
Potrošačka korpa
Plate rastu, a kupovna moć opada
Dugo nas Aleksandar Vučić i njegovi saradnici ubeđuju da živimo u zlatnom dobu, ali im u poslednjih godinu i po, kako su cene u prodavnicama počele da skaču, ta propaganda slabo prolazi, jer je stvarnost u velikoj meri demantuje. Po zvaničnoj statistici, prosečna plata dostigla je 730 evra, ali sreću kvari što je, takođe po zvaničnim podacima i merilima, i cena prosečne potrošačke korpe prešla 850 evra, što jasno govori da je kupovna moć građana oslabila.
Republički zavod za statistiku objavljuje i cenu minimalne potrošačke korpe za ishranu tročlanog domaćinstva, a po poslednjim podacima ona iznosi 25.265 dinara mesečno. Dnevnik “Danas” je postavio pitanja da li troje ljudi mogu da se prehrane sa samo 842 dinara dnevno i kakav je uopšte kvalitet takve ishrane, a čitaoci su listom odgovarali da je to nemoguća misija, naročito u gradskim sredinama. Bilo je, naravno, i onih koji su dodali dozu humora prilično turobnoj temi i zaključili da se “uz redovnu konzumaciju televizija Pink i Hepi gubi apetit, pa samim tim se i manje hrane troši”.
A ekonomisti dodaju da rastu cene prosečne potrošačke korpe u Srbiji doprinose i ogromne trgovačke marže, kakve ne postoje drugde u Evropi, a koje država toleriše.
Bezbednost novinara
Kako dostići norveške standarde
Članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) boravili su u trodnevnoj poseti Norveškoj, u organizaciji Misije OEBS-a u Srbiji i Norveške ambasade i uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, i tamo se sastali sa predstavnicima institucija i organizacija koje se bave slobodom medija i bezbednošću medijskih radnika. Cilj posete bila je razmena znanja i iskustava sa norveškim partnerima o prevenciji krivičnih dela i efikasnijem procesuiranju napada i pretnji novinarima u digitalnom okruženju.
Po prošlogodišnjem izveštaju Norveške komisije za slobodu izražavanja, tek 10 odsto anketiranih novinara bilo je izloženo napadima i pretnjama i uglavnom se radi o onima koji izveštavaju o kriminalu. U sličnom istraživanju sprovedenom u Srbiji čak 55 odsto anketiranih novinara potvrdilo je da su bili meta nekog napada ili pritiska.
Predstavnici norveške policije i tužilaštva su istakli značaj preventivnih mera i saradnje pošto, po njihovom iskustvu, efikasna strategija sprečavanja krivičnih dela zahteva koordinisanu akciju i aktivan pristup svih relevantnih aktera. Članovi SRG su saznali i da norveški Krivični zakonik predviđa krivično delo “mešanje u rad važnih društvenih institucija”, u koje spadaju i mediji, a kojim je predviđena kazna zatvora do šest godina za ometanje, nasilje, pretnje i druga protivpravna ponašanja prema medijima.
“Impresivna je visoka svest državnih organa u Norveškoj o značaju novinarstva kao jednom od stubova demokratije. U stabilnim sistemima gde je novinarska profesija poštovana od strane svih učesnika u javnom dijalogu, ne moraju da postoje posebne zakonske norme da bi novinari bili zaštićeni od pretnji i pritisaka”, izjavila je za “Politiku” Nataša Jovanović, članica SRG-a iz redova Asocijacije onlajn medija.
Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara, osnovanu 2015. godine, čine predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije medija (AM), Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacije onlajn medija (AOM), kao i Misije OEBS-a u Srbiji u statusu posmatrača.
Nova pomoć posrnulom klubu
Partizanu od FSS-a dva miliona evra
Molba generalnog direktora Partizana Miloša Vazure upućena prošle nedelje Fudbalskom savezu Srbije je uslišena, i na račun beogradskog kluba prebačeno je dva miliona evra za plaćanje obaveza prema Uniji evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA).
“Fudbalski savez Srbije uvek pomogne svakom klubu i svakoj instituciji kada to može, pogotovo onima koji reprezentuju naš fudbal u inostranstvu”, objasnio je kratko potpredsednik FSS-a Branislav Nedimović u izjavi za portal “Mozzart sport”. Dnevnik “Danas” pojašnjava da se ponovo radi o pomoći iz državnog budžeta, a da je FSS samo “protočni bojler”, jer bi u suprotnom Savez pozajmio novac iz svoje kase i obavezao Partizan da vrati dug od premija UEFA u narednoj sezoni, naravno pod uslovom da uđe u grupnu fazu nekog od takmičenja.
To ove sezone nije bio slučaj, što je klub iz Humske, koji je ionako već dugo godina u teškoj situaciji u svakom smislu (dugačko je za nabrajati), lišilo sedam miliona evra, pa je Vazura bio prinuđen da zatraži pomoć od FSS-a (čitaj: Vučića).
“Pretežni deo budžeta kluba zavisi od priliva od plasmana u UEFA takmičenjima, te loš sportski rezultat ove sezone izrazito negativno utiče na poslovanje kluba”, napisao je Vazura i pozvao FSS da im pomogne kako bi “i dalje nastavili da postižu zapažene rezultate u UEFA takmičenjima i time ujedno promovišu fudbal i Republiku Srbiju u celini u međunarodnim okvirima”.
Time je praktično potvrdio nedavne reči šefa stručnog štaba Igora Duljaja da fudbaleri ne dobijaju novac i da jedni “nemaju za mleko deci”, dok drugima preti izbacivanje iz stanova, jer nemaju za kiriju. Uprkos svem crnilu koje okružuje crno-beli tim, prvom timu odavno nije bolje išlo u domaćem prvenstvu – ostvarili su 11 pobeda i jedan remi, i trenutno su lideri Super lige sa značajnom prednošću u odnosu na glavnog rivala Crvenu zvezdu.
