Nedelja

In memoriam

Mihal Ramač (1951–2023)

Prošle subote u Petrovaradinu, nakon kraće i teške bolesti, preminuo je u 73. godini Mihal Ramač, novinar, pisac i prevodilac, dugogodišnji urednik dnevnih listova “Naša borba”, “Vojvodina” i “Danas”.

Ramač je rođen 1951. u Ruskom Krsturu, a prve tekstove, nakon što je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, objavio je u listu “Ruske slovo”. Potom je skoro dve decenije radio u novosadskom “Dnevniku”, najviše kao novinar spoljnopolitičke rubrike. Sa velikom grupom novinara početkom devedesetih izbačen je iz “Dnevnika”, pa radi za “Slobodnu Evropu” i ukrajinsku agenciju “Ukrinform”, piše za novosadski “Nezevisni” i nedeljnik “Vreme”, a u drugoj polovini devedesetih radio je u “Našoj borbi” i “Vojvodini”. Bio je drugi glavni i odgovorni urednik “Danasa” u njegovoj istoriji, od 2006. do 2009. godine, a i nakon toga je redovno objavljivao tekstove u ovom listu.

Jedan je od osnivača Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), a bio je i aktivan član Vojvođanskog kluba. Za svoj novinarski rad zaslužio je nagrade “Stanislav Staša Marinković”, “Svetozar Marković”, “Svetozar Miletić”, “Slavuj Hadžić”, a dobitnik je i priznanja Vitez poziva i ukrajinskog Ordena Jaroslava Mudrog. Objavio je sedam knjiga pesama na rusinskom jeziku i pet knjiga eseja na srpskom, preveo je na rusinski i s rusinskog na srpski tridesetak knjiga poezije i proze, a zajedno s bratom Jankom preveo je Bibliju s helenskog na rusinski (2019).

Ostaće upamćen kao vrhunski novinar i urednik, izuzetan pesnik, neumoran borac za standarde profesije i etiku, antiratni aktivista i, kako je podsetila koleginica Gordana Nonin u “Danasu”, “divan čovek koji je za sve ljude uvek imao osmeh, a potom odmah i onu vrstu ozbiljnosti na licu koju imaju samo oni koji pažljivo slušaju druge”.

Uznemiravanje dece u Odžacima

Pritvor za pedagoškog asistenta

Dve nedelje nakon pritvaranja pedagoškog asistenta I. O. (26), uhapšenog zbog prijave za polno uznemiravanje dece u vrtiću Predškolske ustanove “Poletarac”, ne jenjava ljutnja građana Odžaka, prvenstveno roditelja, a pre neki dan je održan protest sa kojeg je upućen zahtev za smenu direktorke PU, kao i pitanje: kako je osumnjičeni dospeo u poziciju da radi u obdaništu?

Osnovno javno tužilaštvo u Somboru sumnjiči I. O. za krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, odnosno tereti ga, za sada, da je dečake fotografisao nage. Iz Predškolske ustanove su saopštili samo da je I. O. udaljen sa posla i protiv njega je pokrenut disciplinski postupak, a mediji objavljuju da je roditeljima na vanrednom sastanku objašnjeno da se I. O. jedini javio na konkurs za zapošljavanje, kao i da je prošao psihološki test.

Potom se saznalo da je osumnjičeni iz Bogojeva i da nije imao potrebne stručne kvalifikacije, pa se osnovano sumnja da je do posla došao zahvaljujući članstvu u Srpskoj naprednoj stranci. Ministarstvo prosvete je uputilo inspekciju u odžačku PU i ispostavilo se da je I. O. bio asistent za romsku decu, a po pravilniku to radno mesto može da obavlja i svršeni srednjoškolac, ali sa znanjem romskog jezika i položenom obukom.

Uhapšeni “vaspitač” je bio u junu 2020. godine kandidat za odbornika na listi “Aleksandar Vučić – za našu decu”, a prošle godine je, nakon mesnih izbora u Bogojevu, postao član Saveta MZ. Prošle godine je takođe dobio posao u PU “Poletarac”. U ponedeljak je direktorka ove ustanove Jelena Selak podnela ostavku, a Goran Nikolić, predsednik Opštine Odžaci i koordinator SNS-a za to mesto, osudio je “monstruozno ponašanje zaposlenog lica u PU ‘Poletarac’ ” i naglasio da “partijska knjižica nikom nije, niti će biti sredstvo za izbegavanje odgovornosti”.

foto: marko dragoslavić / fonet

Za veće otkupne cene i premije

Nakon što je u ponedeljak propao sastanak sa premijerkom Anom Brnabić u Vladi Srbije, predstavnici sedam udruženja poljoprivrednika iz različitih krajeva Srbije saopštili su da su im odbačeni svi zahtevi i da zato kreću u proteste i blokadu puteva. U utorak su protesti počeli na oko 40 lokacija u Srbiji i, kako radikalniji učesnici poručuju, trajaće do ispunjenja zahteva.

Udruženja poljoprivrednika (Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje Stig, “Naše mleko” iz Mačve, Savez poljoprivrednika Banata itd.) traže od države povećanje subvencija po hektaru, zatim premiju za mleko u iznosu od 20 dinara, umesto dosadašnjih 15, kao i minimalnu otkupnu cena mleka od 78 dinara po litru. Udruženi poljoprivrednici zahtevaju i da se na dizel ne obračunavaju akciza i PDV, da se uvede prelevman (zaštitna taksa) na mlečne proizvode koji se uvoze iz EU i država potpisnica sporazuma CEFTA, kao i da se trenutna subvencija po kravi poveća sa 30 na 40 hiljada dinara.

“Pšenica je bila 40 dinara, a sada je 20. Narednom cenom od 18 dinara nećemo pokriti ni sopstvene troškove, o zaradi da ne pričamo”, jadao se jedan od protestanata za TV N1, a drugi je poručio: “Sve mlekare obaraju cenu, otkazuju otkup, limitiraju proizvodnju mleka. Mi smo nezaštićeni u svakom pogledu i prepušteni sami sebi.”

Pored opozicionih stranaka Zajedno, Demokratske stranke i Pokreta Srce, protest poljoprivrednika podržao je i često uzdržani Novi DSS, pozvavši vladajuću većinu da prihvati zahteve. S druge strane, predsednik Srpske napredne stranke i Republike Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da “poljoprivrednici danas izlaze na ulice sa najmodernijim traktorima”, i pozvao ih na razgovor, jer je “spreman da sasluša i da učini”.

foto: miloš milivojević / tanjug

Fudbalski velikani u “kanalu”

Nakon što su na sajtu Agencije za privredne registre (APR) objavljeni podaci o poslovanju Crvene zvezde i Partizana u 2022. godini, mnogi naslovi su konstatovali da najvećim fudbalskim klubovima – preti bankrot. Zvezda je pod upravom Zvezdana Terzića u prošloj godini napravila minus veći od 10 miliona evra, tako da joj je ukupan akumulirani gubitak zaključno sa 31. decembrom prošle godine iznosio skoro 76 miliona dinara, dok je Partizan predvođen Miloradom Vučelićem i Milošem Vazurom zabeležio u 2022. veće rashode od prihoda u iznosu od 1,4 miliona evra, čime je ukupna dugovanja povećao na skoro 36 miliona evra.

I dok je FK Partizan vidljivo u problemu i mnogi mu zbog ogromnih dugova, velikog nezadovoljstva navijača i sukoba Uprave sa čelnicima JSD Partizan, predviđaju potpuni krah, o Crvenoj zvezdi se uglavnom pišu hvalospevi, a ne manjka ni prenošenja samohvale čelnika, najpre direktora Terzića, i tek se u malobrojnim nezavisnim medijima i na društvenim mrežama moglo pročitati proteklih meseci kako je Zvezda u još dubljem finansijskom kanalu.

Pre pet godina isti taj Terzić, zaštićen i ojačan političkom i finansijskom podrškom iz vrha države, poručio je kako je Zvezda finansijski ozdravila, kako je zatečeni dug 2014. godine od 53 miliona evra spušten na 33,5 miliona, i kako će za dve-tri godine klub biti “na pozitivnoj nuli i okrenut ostvarivanju isključivo sportskih ciljeva”. Međutim, vidimo da je Uprava u poslednjih pet godina zadužila klub za preko 42 miliona evra, a sumnja se da je ukupan dug oba “fudbalska velikana” možda i veći, jer se sumnja da klubovi posluju i u sivoj zoni.