Nagrada “Gordana Suša”
Hrvoje Krešić, novinar Nove TV iz Zagreba, prvi je dobitnik Regionalne nagrade “Gordana Suša”, koju za izuzetna dostignuća u televizijskom novinarstvu dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), a u užem izboru bile su i novinarke Arijana Saračević – Helać (Federalna televizija – FTV Bosne i Hercegovine) i Emina Kovačević (N1 Srbija).
“Profesionalnost, novinarska etika, uvažavanje javnog interesa, univerzalnost, spremnost da pomogne kolegama iz drugih medija, snažan televizijski identitet i lični integritet karakterišu rad Hrvoja Krešića. Menjao je televizijske redakcije, ali ne i način rada, i u sebi je integrisao talenat i veštinu izveštavanja u najrazličitijim televizijskim formatima. Sa istim stavom i pažnjom pristupao je razgovorima sa svojim sagovornicima, bilo da se radi o običnim građanima, javnim ličnostima ili državnicima, a izveštavao je u uobičajenim i kriznim okolnostima, uvek sa pribranošću vrhunskog profesionalca i po nalozima profesionalne etike i fer izveštavanja, podjednako kod kuće, iz regiona ili inostranstva”, ističe se u obrazloženju odluke novinarskog žirija, koji je radio u sastavu: Borka Rudić (generalna sekretarka Udruženja BH novinari), Hrvoje Zovko (predsednik Hrvatskog novinarskog društva), Željko Bodrožić (predsednik NUNS-a), Branka Mihajlović, Jugoslav Ćosić, Fahri Musliu i Velimir Ilić.
Krešić (42) počeo je 2005. godine da radi u riječkom “Novom listu”, da bi 2011. prelaskom na RTL ušao u televizijsko novinarstvo. Od 2017. do prošle godine radio je na Televiziji N1. Dobitnik je nagrade “European Young Journalist” za 2008. godinu i trostruki je dobitnik nagrada Hrvatskog novinarskog društva – 2009. nagrađen je za najbolji rad u pisanom novinarstvo, nagrada za najbolji rad u televizijskom novinarstvu pripala mu je 2014. godine, a 2018. nagrada “Novinar godine”.
NUNS je Nagradu “Gordana Suša” osnovao u saradnji sa partnerskim organizacijama iz regiona sa ciljem da sačuva i održi sećanje na Gordanu Sušu (1946–2021), jednu od najboljih televizijskih novinarki sa ovih prostora i nekadašnju predsednicu NUNS-a, a svečano uručenje održaće se u četvrtak uveče u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Novi slučaj u GSP-u
Rukovodstvo Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) iz Beograda platilo je 36 miliona dinara privatnoj firmi za farbanje 100 autobusa, umesto da investira 15 miliona u svoju lakirernicu i da preduzeće samo i mnogo jeftinije obavi posao, saopštili su predstavnici opozicionih stranaka u Skupštini grada i sindikata radnika GSP-a, i dodali da je predviđeno i ulaganje u komoru za farbanje, ali tek pošto je privatna firma uradila nabačen joj posao.
Ceo slučaj tek dobija na ludosti zbog činjenice da se autobusi farbaju jer je gradonačelnik Aleksandar Šapić (SNS) doneo ad hok odluku o uklanjanju reklama sa svih vozila javnog prevoza, ali su zaposleni GSP-a to učinili loše i bez pravog alata za rad, te ozbiljno oštetili boju na autobusima.
Ivan Banković iz Sindikata GSP Centar ističe da je posao mogao da radi GSP da je uloženo u alat. “Logike nema, na to ukazujemo dugi niz godina, sedam ili osam godina. U GSP-u imate službe koje se time bave, imate radionice i radnike poput bravara, limara, ali i lakirera. Ali nemate komoru, adekvatno opremljen prostor, alat”, objasnio je Banković.
Mila Popović iz Stranke slobode i pravde je dodala da je ista logika vlasti vidljiva i kod kupovine 100 autobusa na gas iz Turske, a nije izgrađena gasna stanica i već godinu dana nova skupo plaćena vozila stoje na parkingu. “GSP se raspada, i sve što radi gradska vlast danas, svi pokušaji da se prikaže da GSP funkcioniše, samo su estetska hirurgija”, zaključuje Mila Popović.
Muke vaterpolista
Dok vlast najavljuje početak izgradnje nacionalnog stadiona, vrednog blizu 300 miliona evra, a država direktno ili indirektno finansira dovođenje skupih inostranih košarkaša i fudbalera u Crvenu zvezdu i Partizan, zaključno sa argentinskim košarkašem Fakundom Kampacom sa mesečnom platom u Crvenoj zvezdi od 300.000 evra, vaterpolisti Partizana, kluba sa sedam evropskih i 29 domaćih titula, nemaju elementarne uslove za trening i utakmice u bazenu Sportskog centra “Banjica”, jer se voda ne greje.
Partizan je u vaterpolu ono što su Real Madrid ili Milan u fudbalu, ali poslednjih godina slavni klub jedva preživljava pod teretom brojnih dugova i dugogodišnje besparice, i u senci je Crvene zvezde, kragujevačkog Radničkog i Novog Beograda (poslednji put su crno-beli bili prvaci države pre 5, a Evrope pre 11 godina), a ostao je formalno-pravno i bez svog bazena na Banjici.
No, bolji rezultati u poslednje dve godine i rešenje da Opština Voždovac održava bazen, a Partizan ga koristi bez nadoknade, vratili su optimizam i dobar duh na Banjicu, ali od početka godine ponovo je upravi i igračima zagorčana svakodnevica jer je voda u bazenu hladna.
“I ranije je bilo problema, pa se dese neke opravke. Napravili smo dogovor koji se ne ispunjava. Jednostavno smo ostali bez osnovnog centra za rad, a kada ćemo ga dobiti, ne zna se. Sada nam stiže važna utakmica sa Zvezdom, a nama bazen po ko zna koji put ne funkcioniše”, zakukali su iz uprave Partizana, ali biće da ih malo ko čuje.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
