foto: ministarstvo spoljnih poslova rs
Nemilosrdna ambasadorka
Konferencija Zajednice Srba u Severnoj Makedoniji, zakazana u Bitolju povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave (15. septembar), prekinuta je na zahtev ambasadorke Srbije u Skoplju Nevenke Jovanović (na slici gore) da bi se iz sale udaljio narodni poslanik i potpredsednik Demokratske stranke Miodrag Gavrilović.
“Nikolina Popović Milatović (službenica ambasade, prim. ur.) počela je da viče na predsednika Zajednice Srba Zorana Žugića upitavši ga da li on zna ko sam ja. On je opozicija, ponavljala je ona stvarajući neprijatnu tenziju”, prepričao je događaj poslanik Gavrilović i naglasio da je u Bitolj došao na poziv Zajednice Srba, kao narodni poslanik, a ne kao član stranke, i da mu je u Skupštini Srbije odobren službeni put.
“Pretili su predsedniku Žugiću da nikada nijedan dinar više neće dobiti za bilo kakav projekat od države Srbije zato što sam ja prisutan. A službenik ambasade Miloš Purković je tražio od novinara makedonske državne televizije, programa na srpskom jeziku, da pregleda izjavu koju sam dao. Da li je moguće da na obeležavanju Dana jedinstva ne može da bude prisutan niko drugi osim ljudi iz SNS”, upitao je Gavrilović, koji je po povratku održao konferenciju za novinare u Skupštini Srbije i zatražio od predsednika i generalnog sekretara parlamenta da ga zaštite od izvršne vlasti i osude ponašanje ambasadorke i službenika Ambasade Srbije u Skoplju.
Gradonačelnik protiv novinara
Prelaskom u Srpsku naprednu stranku, Aleksandar Šapić je napredovao u strukturi vlasti i moći, postavši konačno gradonačelnik Beograda, ali je od tada vidno napredovao i u vređanju i ponižavanju novinara. Slobodno se može reći nakon poslednjih ispada i da je dostigao stepen zlovolje, pakosti i bezobrazluka brojnih stranačkih kolega iz SNS-a, koji godinama unazad šikaniraju i targetiraju nepoželjne i nepodobne novinare i medije.
Od dolaska na čelnu poziciju u prestonici, Šapić je sve nepristojniji i arogantniji prema novinarima koji ne dolaze iz provladinih medija i, osim što ne želi da odgovora na njihova pitanja, drži im lekcije iz novinarskog posla, nazivajući ih lažovima i falsifikatorima.
U avgustu je novinarku portala Nova.rs nazvao lažovom i odbio da odgovori na pitanje, potom je početkom septembra odbio i novinara N1, uz primedbu da su na toj televiziji majstori montaže (“Kako ga vi izmontirate, to ne bi ni Kjubik”, poručio je tada misleći na reditelja Stenlija Kjubrika), a protekle nedelje držao je predavanje novinarkama Njuzmaks Adrije i N1 i optužio ih da lažu i falsifikuju.
Šapić je donedavno insistirao na pristojnosti u javnom radu i redovno osuđivao svađe i uvrede u javnom prostoru. Ali, evo, brzo se pretvorio u funkcionera koji besni i vređa, odbija neprijatna pitanja i prezire kritike. Može biti da ga nova (oročena) funkcija smara i nervira, a možda samo sledi direktive novog partijskog šefa, našeg vrhovnog “režisera Kjubika”.
Prodaja niškog “Građevinara”
Kruševačka firma “BG Produkt 1996”, vlasnika Bobana Gašića, kupila je preostalu imovinu nekadašnje velike građevinske kompanije “Građevinar” iz Niša, odnosno za 49,5 miliona dinara (skoro 420.000 evra) postala je vlasnik 19 poslovnih i drugih zgrada i još štošta od nepokretne imovine propalog giganta.
Vlasnik kruševačke firme je rođeni brat Bratislava Bate Gašića, direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i visokog funkcionera Srpske napredne stranke, a kako piše dnevni list “Danas”, i on je od devedesetih u privatnom biznisu, ali za razliku od starijeg brata nije direktno angažovan u politici.
A da mu bolje ide otkako su naprednjaci na vlasti, kao i drugim članovima porodice Gašić (vidi “Vreme”, broj 1580), jasno je i iz godišnjih bilansa “BG Produkta 1996”: u prošloj godini firma je ostvarila poslovni prihod od 749.852.000 dinara i poslovni dobitak od 62 miliona, a imala je 194 zaposlena.
Boban Gašić je sredinom devedesetih počeo da se bavi proizvodnjom i trgovinom konditorskih proizvoda (slani program, čajna peciva, ratluk, bombone, kakao table, penasti i žele proizvodi), da bi posao proširio rentakar uslugama, a 2016. je zakupio Industriju konditorskih proizvoda “Kondiva” iz Bujanovca.
Jedinu javnu funkciju ima u niškom Kliničkom centru, gde je od 2017. godine predsednik Nadzornog odbora, a tada je ministar zdravlja Zlatibor Lončar poručio kritičarima da “Srbiji ne bi bilo kraja da ima više domaćina kakvi su Bata i Boban Gašić”.
Braća su oslikana na fresci u crkvi izgrađenoj 2015. godine na brdu Bagdala iznad Kruševca, čiji su bili ktitori, a “Danas” podseća da ih je za ta ulaganja Srpska pravoslavna crkva okitila ordenima Svetog kralja Milutina.
Evropska asocijacija univerziteta
Bivša rektorka Beogradskog univerziteta (BU) Ivanka Popović ima dobre šanse da naredne godine bude izabrana za predsednicu Evropske asocijacije univerziteta (EUA), ali njenu kandidaturu nije podržao Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), već su to uradile austrijska, mađarska i slovenačka rektorska konferencija.
O neuspešnom glasanju u njenoj matičnoj rektorskoj konferenciji više članova tog tela nije želelo da odgovori na pitanje dnevnika “Danas”, niti se tim povodom oglasio Rektorat BU.
Profesorka Popović je prošle godine, dok je još bila na čelu BU, izabrana za članicu Izvršnog odbora EUA, asocijacije osnovane 2001. godine koju čini više od 800 univerziteta iz 49 evropskih zemalja. Njena kandidatura, na sreću, nije uslovljena podrškom KONUS-a, a o novom čelnom čoveku EUA odlučivaće se na Generalnoj skupštini u aprilu.
Kršenje slobode medija
U izveštaju platforme “Sloboda medija brz odgovor” navodi se da je u prvoj polovini godine u Evropi zabeleženo 311 kršenja slobode medija, od verbalnih pretnji i pritisaka do fizičkih napada i tužbi, a od toga 19 u Srbiji, što nas dovodi u vrh negativne liste. Među tih 19 “upozoravajućih informacija o napadima na novinare i medijske kuće” su: zaziđivanje prostorija OK radija u Vranju i pretnje redakciji, lepljenje plakata sa likom Verana Matića po Vranju, lažne dojave o bombi u kancelarijama Adrija Medija Grupe, razbijanje prozora na zgradi “Glasa Podrinja” u Šapcu, pretnje redakciji “Danasa” itd.
Platformu “Sloboda medija brz odgovor” pokrenuli su Evropska federacija novinara (EFJ), Međunarodni institut za štampu (IPI) i Evropski centar za slobodu medija (ECPMF).
Članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara sastali su se u Bajinoj Bašti sa predstavnicima medija i tužiocima kako bi razgovarali o mehanizmima za brzo reagovanje na eventualne napade tokom predizborne kampanje. Grupa će pratiti izbore u Bajinoj Bašti, Lučanima i Sevojnu i pružati podršku novinarima u slučaju ugrožavanja njihove bezbednosti
„Vreme“ zavisi samo od vas, jer je čvrsto rešilo da ne pravi trule kompromise. Zato smo pokrenuli crowdfunding kampanju. Uključite se u važan posao očuvanja nezavisnog novinarstva
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
