"Od prvog dana u televiziji zalagaću se da se formira novo radiodifuzno telo, da se postupi upravo po Zakonu za koji smo se svi zalagali i da se RTS transformiše. Ako se to desi – isplatilo se"
Dugogodišnji „prvotimac“ RTS-a (do 1991), potom urednik u „nedovoljno patriotskoj“ televiziji Jutel, dnevniku „Naša borba“ i nezavisnoj TV produkciji VIN, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije baš u vreme pada režima Slobodana Miloševića i kreator programa RTS-a u prvim satima nakon petooktobarskog prevrata, Gordana Suša s neskrivenim zadovoljstvom kaže da će na funkciju glavnog urednika Informativnog programa RTS-a stupiti 3. maja, baš na svetski dan slobode medija. Suša na to mesto dolazi odlukom novog Upravnog odbora RTS-a, a na predlog generalnog direktora Aleksandra Tijanića, koga je Vlada Srbije postavila pozivajući se na Zakon o javnim preduzećima, a ne na Zakon o radio-difuziji. Ta odluka Vlade izazvala je oštre reakcije dela javnosti, strukovnih udruženja i ostavku dotadašnjeg Upravnog odbora.
„VREME„: Kad je postao direktor RTS–a, Aleksandar Tijanić je rekao da je „mobilisan„. Da li se i vama nešto slično desilo?
SUŠA: Nisam mobilisana, iz prostog razloga što još nisam počela da radim na RTS-u. Ja sam se, s velikim zadovoljstvom, javila na konkurs bivšeg upravnog odbora, protiv koga sam prethodno dobila sudski spor, jer su nezakonito poništili konkurs za glavnog urednika iz 2001. godine. Nisam mnogo ni razmišljala o tome šta me čeka ukoliko budem izabrana, uradila sam to više radi neke moralne satisfakcije. Mnogo se pričalo o tome da li je taj konkurs bio zakonit ili nije, a kad sam dobila sudski spor, skoro da uopšte nije bilo vesti o tome. Ali, taj isti Upravni odbor me prevario i drugi put, jer je odmah posle raspisivanja konkursa dao ostavku. Ta ostavka je, inače, godinu i po dana bila kovertirana i ne znam zašto je podneta baš tada, jer, ako imaš opštu ideju i opšti cilj, onda ga isteraj do kraja, pa tek kad vidiš da je to nemoguće, onda se povuci. I to je, između ostalog motiv zašto sam prešla u RTS.
Taman kad ste dobili presudu prema kojoj je nelegalno poništen konkurs iz 2001, došli ste na mesto glavnog urednika RTS–a po proceduri koja je, prema brojnim tumačenjima, takođe nelegalna?
Taj isti Upravni odbor raspisao je 3. marta konkurs za mesto glavnog i odgovornog urednika za Javno preduzeće RTS. Već to vam govori da je RTS svih ovih godina funkcionisao ne po Zakonu o radio-difuziji, već kao javno preduzeće. Pitajte onda one prethodne zašto nije zaživeo Zakon o radio-difuziji. Setite se – ključne odredbe u tom Zakonu su donesene u vreme vanrednog stanja, u vreme Sablje. Na opšte zaprepašćenje ljudi koji su u tome učestvovali, neke nove odredbe su ušle u Zakon o informisanju – o zabrani distribucije informacija, što se tiče štampe, a što se tiče RTS-a faktički je izmenjena struktura Radiodifuznog saveta. Bilo je mnogo primedbi na zakonitost i način usvajanja tih zakona u Skupštini. Takođe da vas podsetim na objašnjenje gospodina Ivana Andrića, koji je bio predsednik nadležnog skupštinskog odbora, da je to bila jedna vrsta ustupka poslanicima iz drugih partija da bi prošao Zakon o lustraciji. Gde smo mi sada? Ko bajagi u zakonitom sistemu gde imate najotvorenije najave da od Zakona o lustraciji neće biti ništa, imate nerpimenljiv Zakon o javnom servisu, imate nelegitimni Radiodifuzni savet i neko sad priča da li su Tijanić i Suša zakonito ili nezakonito postavljeni na ta mesta. Mislim da je to licemerno. Jer, i prethodni direktor i glavni urednik su izabrani na isti način kao i sadašnja ekipa.
Nakon postavljenja Tijanića rekli ste da vas je bivši upravni odbor po drugi put prevario jer je podneo ostavku i time oborio konkurs na koji ste se javili?
U tom trenutku stvarno nisam znala da li novi upravni odbor preuzima već raspisani konkurs. Ispostavilo se da je sve to bilo u granicama predviđenim zakonom. Tijanić me pitao da li bih ja stvarno došla u RTS ili je moje konkurisanje bila šala. U tom razgovoru rekla sam – zašto da ne pokušam? Ne želim da se osećam kao mapetovac. Sad je jako moderno da stojite sa strane i kritikujete. Pa, je li to normalno? Čini mi se da okolnosti nikada neće biti idealne, mi ih stvaramo. Mislim da se lakše sa tog mesta utiče da RTS postane javni servis, nego sa alternativnih pozicija. Primetila sam da ova nova vlast uopšte ne shvata smisao nevladinog sektora, koji u stvari govori o razvijenosti građanskog društva. Kad sam videla da kroz udruženje novinara i druge relevantne grupacije iz društva ništa ne može da se učini, pomislila sam da treba da probam nešto da uradim na ovaj način.
Po čemu će se razlikovati RTS koji uređuje Gordana Suša od prethodnog RTS–a?
Informativni program treba da bude nepristrasan, objektivan i analitičan pa kroz to i edukativan. Bez govora mržnje i poziva na politički linč neistomišljenika. Na ovom poslednjem odajem priznanje prethodnom rukovodstvu koje je, mora se priznati, vratilo gledalište RTS-a. Za to su neophodni obrazovani novinari, specijalisti za određene oblasti.To će biti najteži deo posla. Čula sam, na primer, da oni nemaju podeljene sektore. Da li znate dnevnu redakciju na svetu koja nema podeljene sektore? Pokušaću da ih naučim onome što je elementarna stvar, da je televizija, prvenstvano, timski rad. Prijatno me iznenadila činjenica, kad sam bila u kadrovskom da predam papire, da ipak postoji neki kodeks ponašanja u toj televiziji. Samo kad bi se taj kodeks primenjivao, ne bi bilo takvih ispada kao što je bilo do sada. Međutim, ono što me je zaprepastilo je Statut Javnog preduzeća RTS, to je ratni statut i ne mogu da verujem da prethodno rukovodstvo i prethodni upravni odbor na tome nije uradio ama baš ništa. Glavne stavke tog Statuta donesene su 1992. i 1993, to je Statut koji je pravljen po volji ondašnjeg miloševićevskog rukovodstva prema kome je sva vlast bila koncentrisana u rukama jednog čoveka. Jedan od prvih mojih predloga i generalnom direktoru i Upravnom odboru Televizije biće da se taj Statut menja.
Tijanić je nakon dolaska u RTS uneo brojne kadrovske i druge promene. Da li se konsultovao sa vama?
Od trenutka kad smo razgovarali o mom dolasku na RTS, povremeno smo se konsultovali oko nekih stvari, pošto ja znam taj sistem – oko centralizacije vesti, što je logična stvar, oko uloge deska, jer nema dnevne redakcije koja nema desk… Ovde se u minulo vreme dešavalo da imate funkcionisanje po sistemu ko u klin ko u ploču – jedno radi „Jutarnji program“, drugo „Regioni danas“, treće radi Treći kanal za koji ne znam gde spada, da li u RTS… Imate emisije iz vremena Josipa Broza Tita, koje se rade na isti način, ništa nije promenjeno. Imamo vojnu emisiju koja se zove isto kao devedesetih, imate „Regione danas“ gde vam se javljaju novinari sa zavičajnim akcentom… Nemam ja ništa protiv zavičajnog akcenta, ali to treba da bude na lokalnoj televiziji, a ne na nacionalnoj, ako hoćemo da afirmišemo najkvalitetnije sadržaje, jezik, pa što da ne i ćirilicu, kao divno, savršeno, ali ne i jedino pismo u upotrebi.
Da li je moguć ozbiljan napredak sa kadrom RTS–a?
Ja uvek verujem u ljude. Nije to baš lak posao, ali, verujte, mnogi od njih nisu imali ni od koga da uče i uvek je tu bila neka vrsta strahovlade. Želim da uvedem redakcijske sastanke i ocenu programa, da se prati program… Odjednom su svi zaboravili ona istraživanja koliko je koji političar zastupljen u nekom mediju, nema ih više.
Ali imate izjave. Žarko Korać kaže da je sada RTS postao stranačka televizija, a radikali su ga stavili na spisak medija koji navodno vode kampanju protiv njih.
Koliko sam shvatila, gospoda radikali su pomenuli skoro sve televizije, a što se tiče gospodina Koraća, podsetiću ga na sastanak na kome je bio tim značajnih ljudi okupljenih da pomognu Demokratskoj stranci u Maderi, to su svi mediji objavili – prisustvovali su gotovo svi iz bivšeg upravnog odbora RTS-a. Dajte da se ne lažemo. Mislim da ova televizija pripada svim građanima Srbije i da je mnogo važnija stvar da se što pre otkačimo od budžeta, pa bi mnogo manje zavisili od pritiska i direktnog uticaja vlade.
U poslednje vreme transferi novinara na RTS bili su udarne vesti po medijima. Hoćete li i vi dovoditi nove ljude?
Meni bi mnogo lagodnije bilo da dovedem pet-šest mojih kolega u koje imam bezgranično poverenje i da zajedno radimo kao tim, ali onda bi svi bili dočekani kao stranci. Ovo je mnogo veći napor. Zaista mislim da treba prvo da uđem u tu kuću i da vidim šta ti ljudi mogu, šta hoće, ko je spreman da radi i tek posle toga, na mestima koja škripe, da se dovedu profesionalni novinari, ali istovremeno ću se truditi da poštujem instituciju javnog konkursa.
Crkvenjakov je zvanično pao zbog izveštavanja RTS–a sa Kosova.
Vidim da su sada nabavili link i da postoje skoro redovni izveštaji, iako o kvalitetu može da se priča. U to vreme je stvarno bilo skandalozno izveštavanje RTS-a, ali ne samo tog dana. I na dan ubistva premijera Đinđića RTS je to poslednji objavio. To je onaj sindrom velike kuće u kojoj sve zavisi od potpisa jednog čoveka. Kad svako preuzme odgovornost za ono što radi i kad se uspostavi dobra organizacija, onda sve funkcioniše.
Šta će biti sa produkcijom VIN?
Ona će nastaviti da radi. To je mala, žilava produkcija, iza koje stoji divna ekipa. Direktor Miodrag Pejić će preuzeti i funkciju glavnog urednika. VIN će biti kažnjen utoliko što ne može da pređe na RTS, da ne bi bilo konflikta funkcija.
Pričalo se 2001. godine, Crkvenjakov je to rekao, da niste došli na mesto glavnog urednika RTS–a jer niste imali podršku DSS–a. Šta se promenilo?
Ni od njih, a faktički ni od DS-a. Već sama činjenica što je Crkvenjakov obilazio partije i pitao za mišljenje sama za sebe govori i od tog ponašanja posle petog oktobra dobrim delom je zavisilo u kom pravcu će ići televizija. Da Crkvenjakov nije išao poslušnički od partije do partije, mogli smo već da imamo javni servis. Međutim, on je išao da se konsultuje i onda nije hteo da na Upravni odbor stavi moju nominaciju, nego je nešto tu zabašurio i nezakonito poništio konkurs. Samo vas podsećam da je predstavnik NUNS-a iz protesta izašao iz tog Upravnog odbora i nikad to mesto nije bilo popunjeno. Moram da kažem da sam sudski spor i dobila zahvaljujući časnom svedočenju nekih članova prethodnog upravnog odbora. Pri tom ne idealizujem i ne mislim da je ovaj upravni odbor potpuno nezavisan, jer očigledno su tu, ako ne članovi, a ono simpatizeri partija na vlasti. Ali, ako ništa drugo, i ti simpatizeri kao i postojeća tanka koalicija će se više međusobno uvažavati i voditi računa jedni o drugima, nego u prethodnom upravnom odboru, gde je predominantna bila jedna partija. Na kraju krajeva oni su me izabrali, kako sam čula, gotovo jednoglasno i zahvaljujem im na poverenju koje su mi ukazali.
Šta ako se ostvare prognoze da će posle predsedničkih izbora biti raspisani vanredni parlamentarni izbori. Opet će RTS biti plen namenjen pobedniku?
Lično mislim da ako se DSS bude držao svog obećanja – a pri tom je u vreme bivše vlade bio direktno protiv načina izbora Radiodifuznog saveta – on može veoma brzo da završi taj posao. Ali, ne onako kako predlaže aktuelni ministar Dragan Kojadinović, koji je rekao da su u Radiodifuznom savetu problem samo dva člana, a nije ni pomenuo ono dvoje koji nedostaju iz civilnog sektora.
Od prvog dana u televiziji zalagaću se da se formira novo radiodifuzno telo, da se postupi upravo po Zakonu za koji smo se svi zalagali i da se RTS transformiše. Koliko znam i Tijanić apsolutno želi da se televizija transformiše, jer nemoguće je raditi u kući koja je preglomazna, u kojoj ne znate ko šta radi. Biće mi veliko zadovoljstvo da se za šest meseci ili tri meseca izabere novo radiodifuzno telo, da se zaokruži set zakona, jer fali zakon o dostupnosti informacija, i da se napravi frekventni plan. Ako se to desi –napor se isplatio. Onda se raspisuju novi konkursi za čelna mesta a biraće ih predstavnici javnosti, a ne vlade. Neću da kažem da se svaka stvar ne može izmanipulisati, ali mogućnost manipulacije će biti manja.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
