Naprednjački i drugi kućni duhovi

Zamislite da jednog dana u sandučetu nađete pismo iz banke – ali ne za vas. Zatim stigne još jedno, pa obaveštenje od suda o prekršaju. Sve na vašu adresu, ali za ljude koje nikad niste upoznali.

Tako je jedna građanka Srbije, nazvaćemo je Ana K, saznala da bez njenog znanja i saglasnosti, nepoznate osobe “žive” na njenoj adresi. Nikada se nisu pojavili, ali nisu ni duhovi. Oni su zapravo neka vrsta kriminalnih fantoma, koje je, na ovaj ili onaj način, iznedrila država.

K. čije je pravo ime poznato redakciji, ali se boji da izađe u novinama, obuzela je anksioznost koju oseća i čitalac Kafkinog Procesa. Jesu li to upravo oni fantomski glasači o kojima je čitala, koje režim seli po državi pred lokalne izbore, a pogotovo pred one važne u kojima je svaki glas bitan za pobedu?

Ana K. je svesna da bi im mogla biti idealna žrtva. Vlasnica je relativno velike porodične kuće u beogradskom naselju, ali ne u centru grada. U njoj nije prijavljeno ni previše ljudi, pa ne bi bilo sumnjivo da se na jednu adresu pošalje veći broj glasačkih listića.

“Kao savesna građanka, prijavim nepoznate ljudi na mojoj adresi u lokalni MUP, onaj u našem naselju u kojem se obavljaju i prijave prebivališta”, govori K. za “Vreme”. “Tamo me, međutim, samo upute na opštinski MUP, uz napomenu da dođem između 7 i 15 časova, kako bih ‘dobila listu prijavljenih lica’.”

Ali kako se priča dalje razvijala, rasle su i njene zloslutne misli. Pogotovo nakon što je saznala da ukradena adresa ne mora da služi samo za političke spletke, već da je lista neprijatnosti koje mogu da je zadese poduža i da bi odsada mogla biti izručena kriminalnoj kreativnosti fantoma sa kojima tobože deli adresu.

NAGAZNA MINA PRAVNOG SISTEMA

Prvo joj je delovalo da je baš njen dom pikiran, kao jedan od mnogih. Beogradski izbori 2023. iznedrili su epidemiju fantomskih birača, a pojedini posmatrači su tvrdili da su njihovi glasovi bili presudni za dobijanje izbora.

Na opštini Savski venac u jednoj zgradi bila su prijavljena 154 birača, dok ih je na republičkim izborima pre toga bilo svega 121. Vlasnik ove zgrade je Vladimir Mandić, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, bivši rukometaš za kojeg se tvrdi da organizuje ekipe batinaša za ilegalni kamp u Pionirskom parku i druge potrebe. Ovde su na spisku stanara bili i Marjanović Sretko, predsednik opštine Sokolac i Milović Daliborka, koja je delegat Republike Srpske u Skupštini BiH. U drugoj kući na Starom gradu bilo je 60 ljudi na spisku, a stanari nisu znali njih 35. Većina ljudi sa spiska su bili građani opština u Bosni i Hercegovini.

“Nakon te borbe za Beograd počeo je svojevrsni izborni inženjering”, objašnjava za “Vreme” advokat Rodoljub Šabić, bivši poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. “Logika je bila jasna – kada nam predstoje izbori, režim ljude iz jednog mesta jednostavno preseli. Ali, kako nema dovoljno svojih kuća, zavede ih i kod ljudi koji nisu članovi stranke.”

Celu šemu je svojevremeno potvrdio i lokalni političar Milan Stamatović kada je rekao da je morao da ide sa SNS-om u koaliciju da se Čajetina, u kojoj je na vlasti, ne bi suočila sa masovnim naseljavanjem ljudi pred izbore. Ovaj sistem radi samo kod lokalnih izbora jer jedino sa mestom prebivališta možete glasati u određenoj lokalnoj zajednici.

“Sa stanovišta zakona, ova šema je potpuni apsurd, jer je nemoguće da se prijavite na nekoj adresi bez ugovora o kupoprodaji ili zakupu, lizingu i bez saglasnosti vlasnika stana”, dodaje Šabić. “Nije je moguće realizovati bez znanja nadležnih organa. Tako da sam ubeđen da se ovakva zloupotreba nije mogla dogoditi bez saradnje sa MUP-om. Jednom kada vlast dozvoli sebi da interveniše u pravne knjige, to je sejanje minskog polja u pravni sistem države.”

foto: nemanja jovanović / tanjug

POLICIJA NE SARAĐUJE

Kad je Ana K. otišla u opštinski MUP — ništa nije bilo tako jednostavno.

“Dolazim u sedam ujutru, objašnjavam situaciju mladom policajcu na šalteru, a iza njega sedi starija koleginica koja me prekida i na prilično neprijatan način objašnjava da to ovde ne rade i da moram kod neke druge službenice. Usred mog objašnjavanja neko dobacuje pitanje o kafi: ‘Slađu ili gorču?’ Razgovor se prekida, svi prelaze na priču o kafi, a ja stojim i čekam”, seća se.

Na kraju joj samo kažu, uz napomenu da koleginica “radi od 7.30”, da ne može da dobije listing ljudi prijavljenih na njenoj adresi, već može samo da “traži brisanje” onih za koje zna da ne žive tu. Ana pita zašto ne može da vidi ko je sve prijavljen — dobija odgovor sa izrazom lica koji jasno poručuje: “Nemoj da smaraš”.

Rodoljub Šabić, koji je prvi u Srbiji obavljao posao poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, i Pavle Dimitrijević iz pravnog tima Crte, slažu se da je država obavezna da izda taj listing vlasniku nekretnine.

“Mi smo 2024. godine zahtevali da se zbog čitavog seta problema oko nepoznatih ljudi na adresama postavi standardizovana proceduru koja važi za sve policijske stanice, kako vlasnici nekretnina mogu da provere ko je na njihovoj adresi i odjave ih”, objašnjava Dimitrijević za “Vreme”. “Ova standardna procedura ni do danas ne postoji.”

Pokazalo se, dodaje, da službenici načelno znaju da moraju da postupe po nalogu vlasnika nekretnine i da odjave lica.

“Sve ostalo je pitanje šta će vam reći na šalteru. Iako po zakonu moraju da vam izdaju listing, neki službenici to ne znaju”, govori pravnik Crte. “Policija se oglušila o naše preporuke i molbe da službenici dobiju standardizovana uputstva za rad.”

Kada bi režim pristao da sredi birački spisak, što Crta od njih već godinama traži, ceo problem bi bio rešen u trenutku. Ipak, vlast se neodoljivo i s ljubavlju drži postojećeg biračkog spiska. Možda baš da bi sačuvala fantome.

ČIJI JE OVO TELEVIZOR

Anu K. su izbacili ispred policijske stanice. Napolju je pet stepeni. Iako je oktobar, zima je prebrzo došla, pa ona stoji sa dvadesetak drugih ljudi ispred zaključanih vrata. U 7.30 niko ne otvara. Sa sprata proviruje žena, gleda ih i kaže nekome unutra: “Nema ih puno.”

Telo joj se smrzava, ali um užareno radi. Šta ako nije krađa izbora? Jer, čudno joj je što su bili toliko neoprezni pa se nisu u međuvremenu odjavili, prošlo je već godinu i nešto od izbora. Možda tihuju na njenoj adresi pred naredne? Buni je i to pismo iz banke i prekršaj iz suda.

Njene sumnje potvrđuje i Pavle Dimitrijević. Crta je pomno prikupljala informacije o fantomskim stanarima i mesecima pomagala građanima da utvrde otkud oni u njihovim domovima.

“Informacije koje smo prikupili poslednjih godina svedoče da sva ta nelegalna prijavljivanja na adresama nisu isključivo u vezi sa izborima već iza njih stoje i druge mahinacije”, objašnjava Dimitrijević. “Moguće je da neko registruje pravno lice na vašoj adresi i zato počne da vam stiže pošta za tu firmu. U pozadini je najčešće izbegavanje nekih obaveza – finansijskih, poreskih i zapravo privredni kriminal.”

Bilo je svedočanstava da su se kod građana prijavili ljudi koji su ostavljali lažne podatke bankama, a posebno u slučajevima kada daju adresu žiranta. Ukoliko ih banka ne proveri – eto fantomskog žiranta i fine prevare.

Fantomski (su)stanar nekima je na vrat navukao mnogo ozbiljnije probleme.

“Kako biste se osećali da na vašu adresu dođu izvršitelji da plene stvari? Možda nemate dug vi nego Petar Petrović, ali je on je takođe prijavljen na istoj adresi, o čemu postoji i nesporan dokaz”, daje primer advokat Šabić.

Kako ćete u toj situaciji da dokažete da televizor koji gledate, a izvršitelji ga upravo dižu i odnose, baš vaš, a ne Petra Petrovića? Verovatno ne postoji čovek koji čuva sve račune za kupljene stvari kako bi ponudio validan dokaz.

“Neko i sistematski može da vas pikira i da vam ugrozi bezbednost ili namerno upadne u vašu kuću. Jer, ukoliko stanara na vašoj adresi sumnjiče za teško krivično delo, policija može da vam upadne u kuću sa nalogom za pretres, a vi tu ne možete ništa”, dodaje Šabić.

Poslednje mogućnosti su već jako opasne jer to znači da policija, ako hoće, može bilo kome na ovaj način da upadne u dom i sasvim ga preturi.

PREKRŠAJ JE TUĐ, ALI JE TAKSA VAŠA

Na kraju, oko 7.45, otvaraju se vrata policijske uprave i konačno ih sve puštaju unutra. Ana K. ulazi u kancelarije gde piše “prijava prebivališta”. Ljubazno pozdravlja i pokušava da objasni problem, ali je službenica potpuno ignoriše. Tek kad je ponovila glasnije, kaže joj da ide u sobu 4 u prizemlju.

“Tamo, u maloj kancelariji, iznosim sve ponovo”, nastavlja ona priču. “Da se nepoznata lica vode na mojoj adresi, da želim da saznam ko ih je prijavio i kako da ih odjavim. Odgovor je – da ne mogu da dobijem listing, jer je proces komplikovan i dugo traje.”

Umesto toga, predlažu joj da napiše molbu da se sva lica osim onih koje poznaje – jednostavno obrišu, i da za to plati taksu od 480 dinara.

“Dakle, ja plaćam da se odjave ljudi koje nikad nisam prijavila”, nije mogla da veruje, a stručnjaci za “Vreme” kažu da je ovu taksu vlast uvela pod pritiskom da problem reši.

“Vlast je, bože moj, reagovala, ali je to učinila krajnje neodgovorno, komplikovano. Uzela je ljudima vreme, živce i na kraju, apsurdno, i novac”, govori Šabić.

Pravni tim Crte je zbog brojnih slučajeva sastavio vodič za građane kako da što bezbolnije odjave fantome. Savetuje ljude poput Ane K. da obavezno sačekaju da li će nakon 30 dana dobiti iz MUP-a potvrdu da je postupljeno po njihovom nalogu. Ukoliko je ne dobiju, treba da odu ponovo u policiju.

“Građanima savetujemo da od tog trenutka budu posebno oprezni kada otvaraju poštu, da prate pozive za glasanje, dopise, čudne tuđe račune”, kaže Pavle Dimitrijević. “Možda će neko imati potrebu da posle prvog lošeg iskustva, sa vremena na vreme, ponovo proveri da li se neko prijavio volšebno na njihovoj adresi, ali mi im mahom govorimo da to ne moraju da rade ako im ne stiže ništa čudno na adresu. Jer, fantomski stanari su tu samo da bi se okoristili, a ako se na njih niko ne žali, iz banke ili suda, a nema ni poziva za glasanje, onda nemaju ni koristi da budu kod drugih ljudi na adresi.”

Ni “Vremenu” iz MUP-a nisu odgovorili na katalog pitanja inspirisanih slučajem Ane K. i mnogih drugih građana Srbije. Iz policije nisu dali podatke na pitanje koliko je ljudi u poslednje tri godine tražilo da se sa njihovih adresa izbrišu drugi ljudi. Nisu ponudili ni objašnjenje da li MUP oseća bilo kakvu odgovornost u procesu nerazjašnjenog prijavljivanja ljudi na adresama.

STRAH I PARANOJA OSTAJU U SRBIJI

Kad je Ana K. konačno pitala službenicu zašto je ceo proces “komplikovan” i kako to nije bezbednije da građanin zna ko mu je prijavljen na adresi, službenica joj je rekla: “Pa, to je tako. Možda neko ima prekršaj, dok vi uzmete listing, dok prijavite, možete da imate problema sa izvršiteljima.”

Već ju je oblio znoj. Sve je završila, ali nije mogla da veruje da neće nikada saznati ko je baš nju i njenu kuću, u kojoj živi sa proširenom porodicom, izabrao kao “mladog vola za veslanje”, kako se od početka oseća. I pod kojim okolnostima, što je verovatno i najbitnije.

“Počinjem da postavljam salvu pitanja – zar ovo nije institucija koja treba da reaguje na prijavu zloupotrebe ličnih podataka? Zašto se moj dolazak ne evidentira kao prijava nelegalne radnje? Zašto da dajem otisak prsta i potpis na dokumentima ako neko drugi može mojim podacima da prijavi ljude gde hoće?”, jedva se suzdržala da se zaustavi, a službenica ju je samo pogledala i odgovorila: “Nemojte da komplikujete i napišite molbu.”

“Taj trenutak — između ‘ne komplikujte’ i ‘platite 480 dinara’, bio je jasan pokazatelj koliko smo nemoćni pred sistemom koji bi trebalo da nas štiti”, Ana se već osećala poraženom, a njene slutnje ipak su otišle u pravcu političke manipulacije.

Ani K. još nije stigla potvrda iz MUP-a da su zvanično udaljili fantome iz njenog doma. Nije prošlo još 30 dana, a ako papir ne stigne, nije sigurna da želi ponovo da se vrati u ovaj policijski lavirint. Nije sigurna ni da li je poslednje uputstvo šalterske službenice bilo samo dobronameran savet. Ili samo još jedan sloj zaštite nekog umreženog sistema. U kojem tuđa imovina i tuđi podaci služe za političke igre.