Duže od jednog veka radi se na Rečnikusrpskohrvatskogknjiževnoginarodnogjezika. U međuvremenu je iščezao predmet ovog i sličnih projekata, dok su neka druga izdanja beznadežno zastarela jer ih je samlelo vreme
U NEDOSTATKU BOLJEG: „Prosvetina“ enciklopedija
Kada ne bi bilo one Vujaklijine knjižurine koja je postala deo fullopreme kućnih regala, leksikoni i enciklopedije bili bi već samim činom objavljivanja neka vrsta raritetnih izdanja, koja se mogu videti jedino u domovima pasioniranih antikvara. Ona se objavljuju retko i neprimetno, tako da Leksikonstranihrečiiizraza, knjiga koja se prvi put pojavila pre skoro sedam decenija, da bi kasnije doživela nebrojena izdanja i zapanjujuće tiraže, i dalje brani čast ovog „žanra“. No kako to čini, može se videti već ovlašnim prelistavanjem Vujaklijinog čeda, u kome čitaoce očekuju svakojaka iskušenja. Tu i dalje lepo piše da je kapitalizam „poslednji društveni poredak zasnovan na eksploataciji jedne klase drugom“ stvorivši uslove za „socijalističku revoluciju“, dočim je komunizam u svojoj višoj fazi „prisvajanje sredstava za potrošnju prema potrebama pojedinaca“; jedna grana pedagogije opisuje se kao sistem vaspitnih načela koje „primenjuju roditelji, škola i medicina da bi se omladina sačuvala od opasnosti spolnog života“, dok se onanija definiše kao „neprirodno zadovoljavanje spolnog nagona“; filozofski termini su netačno ili neprecizno objašnjeni, većina društvenih pojmova je ideološki obojena, tako da ovo zastarelo delo, koje je nekada posedovalo određene vrednosti, ne bi reanimirala ni najtemeljnija redaktura koja se najavljuje skoro dvadeset godina. To što je Leksikonstranihrečiiizraza još vrhovni autoritet u stručnim raspravama rečito govori o zapuštenosti same enciklopedistike iz koje, po prirodi stvari, proističu specijalizovani leksikoni i rečnici, među kojima vrhovno mesto zauzima delo Milana Vujaklije.
JUBILEJDOGOVORA: Jedino se tako i može razumeti što se već duže od jednog veka razvlači rad na Rečnikusrpskohrvatskogknjiževnoginarodnogjezika koji priprema Srpska akademija nauka i umetnosti. Trenutno se završava osamnaesta knjiga višetomnog Rečnika, tako da se uz ovakav tempo rada promocija kompletnog dela može očekivati tek u prvoj polovini sledećeg veka. U međuvremenu je iščezao i sam predmet ovog izdanja, baš kao što više nema onoga o čemu govori nezavršeni LeksikonpisacaJugoslavije. Sličnu sudbinu dele i neka druga leksikografska izdanja poput Srpskogbiografskogrečnika ili Etimološkogrečnikasrpskogjezika. Zemlje koje drže do svoje kulturne baštine već odavno su, kao u austrijskom BiographischesLexikonu ili italijanskom biografskom rečniku od trideset knjiga, apsolvirale biografije svojih zaslužnih ljudi, dok Matica srpska zbog nedostatka sredstava godinama ne može da završi ni prvi tom svog biografskog dela. Na istu sudbinu osuđeni su napori Prosvete da konačno počne pripremu novog izdanja MaleProsvetineenciklopedije u tri toma koju je odavno samlelo vreme. Umesto novih knjiga, desetogodišnji jubilej proslaviće jedino formiranje uređivačkih odbora i biranje različitih timova saradnika. Tračak nade jedino još obasjava Velikirečnikstranihrečiiizraza Milana Šipke i Ivana Klajna koji će, u tradiciji sličnih izdanja u svetu, među kojima se ističu nemački DudenFremdwortebuch ili engleski TheBrowser’sDictionaryofForeignWordsandPhrases, već sledeće godine ugledati svetlo dana, možda zato što iza njega ne stoje glomazni uređivački mehanizmi, već privatne izdavačke kuće poput novosadskog „Prometeja“.
Sličnim putem se već doguralo do dvadeset trećeg toma EnciklopedijeNovogSada, ali su i neki drugi gradovi, poput Niša (EciklopedijaNiša), Valjeva (Biografskileksikonvaljevskogkraja) ili Bele Crkve (MuzičkileksikonBeleCrkve), zahvaljujući pre svega lokalnim izdavačima, iznedrili svoja leksikografska izdanja. Ličnim entuzijazmom došlo se poslednjih godina do Enciklopedijesrpskeistoriografije Sime Ćirkovića i Radeta Mihaljčića, Enciklopedijepravoslavlja grupe autora, dvotomne Enciklopedijearhitekture Slobodana Maldinija, Enciklopedijeribolova Aleksandra Ardeljana, Leksikonapionirafilmaifilmskihstvaralacanatlujugoslovenskihzemalja (1896–1945) Dejana Kosanovića, Enciklopedijenaučnefantastike u dve knjige Zorana Živkovića, Yurockenciklopedije Petra Janjatovića ili Pojmovnikamoderneipostmodernelikovneumetnosti Miška Šuvakovića.
LIČNAPOSVEĆENOST: No mnoga od tih izdanja pojavljuju se haotično, bez reda i plana, s obzirom na to da je sigurno potrebniji leksikon srpske književnosti nego enciklopedija jednog od književnih žanrova, opšti pregled muzičke scene Bele Crkve, prikrivajući na taj način rupe koje zjape u toj sferi izdavaštva. Stoga se pravi oslonci i dalje mogu tražiti u onome što je zaostalo iz nekih boljih vremena, poput Filipovićevog Filozofijskogrečnika, Krstićevog Psihološkogrečnika, Rečnikaknjiževnihtermina koji je uredio Dragiša Živković, Etimologijskogrječnikahrvatskogailisrpskogajezika Petra Skoka, Rječnikastranihriječi Bratoljuba Klajića, Riječnikahrvatskogailisrpskogajezika JAZU-a, Ekonomskeenciklopedije, Vojneenciklopedije, ili niza opštih, muzičkih, likovnih, tehničkih, pomorskih, filmskih… i drugih enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda. Ta dela će valjda zadržati promaju neznanja koja šiba kroz pukotine domaće leksikografije i enciklopedistike, dok institucije koje okupljaju timove stručnjaka ne smognu snage da nastave poslove koje rade neki pojedinci, dokazujući da je lična posvećenost često jača od kolektivne pameti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!