Otkako je Ivica Dačić sklopio pakt sa Mlađanom Dinkićem, prema glasinama, demokratama nije preostalo ništa dugo nego da i oni učvrste dogovore sa LDP-om, pa da izađu na crtu dvojici, zasad, neobično snalažljivih ljudi s njuhom za opstanak, odozgo još i muzički obdarenih: jedan lepo peva, drugi lepo svira
Ovo s vladom počelo je da živi kao ona bosanska pastrmka iz Andrićeve priče. Čas je vidiš, čas je ne vidiš: „To je neobično proždrljiva, ali i neobično lukava i brza riba, koja leti kao obnevidela na udicu u veštoj ruci, ali je nedostižna, čak i nevidljiva za onoga ko nije vešt tim vodama i toj vrsti ribe“ (Ivo Andrić, Priča o vezirovom slonu).
Tako je s pričama o našoj vladi, koje poput kazivanja po bosanskim kasabama i pastrmki po bosanskim potocima, žive nekim „čudnim, skrivenim životom“. Verno ih prate glasine o sukobima među glavešinama u DS-u, novom sedlu Mlađana Dinkića, (ne)uništivom Ivici Dačiću, tajkunsko-ambasadorskim kuhinjama. Ako bilo koga od njih bilo šta pitate u vezi s pregovorima, sukobima, privatnim i partijskim interesima, pritiscima, ljutnuće se i sve demantovati, optužiće čaršiju za gnusne laži, pa bi zato tu sada valjala mudrost Andrićevih Travničana koji su „iz tih laži mogli često da izvuku zrno istine, za koje ni sam varalica nije znao da se nalazi među njegovim lažima“.
JOŠ JEDAN JALOVI PONEDELJAK: U petoj je nedelji od drugog kruga predsedničkih izbora postavljen novi rok za vladu oko demokrata, koju je zlurada čaršija već počela da naziva vladom oko socijalista sa demokratama. Otkako je, naime, Ivica Dačić sklopio pakt sa Mlađanom Dinkićem, prema glasinama, demokratama nije preostalo ništa dugo nego da i oni učvrste dogovore sa LDP-om, pa da izađu na crtu dvojici, zasad, neobično snalažljivih ljudi s njuhom za opstanak, odozgo još i muzički obdarenih: jedan lepo peva, drugi lepo svira. Rok bi bio, prema tim glasinama, recimo, krajem pete nedelje pregovora, ili 22. jun. Dačić i Dinkić najavili su da će se, ukoliko ne bude dogovora s demokratama, okrenuti na drugu stranu. To jest, dogovoru s naprednjacima.
Pre dogovora Dačić–Dinkić, Aleksandar Vučić se, baš na rođendan kraljice Elizabete II, zadovoljno osmehivao izjavljujući uvereno da će se vladina većina znati za četiri dana, u ponedeljak 18. juna. Na prijemu u britanskoj ambasadi povodom kraljičinog dijamantskog jubileja u četvrtak 14. juna, pričalo se da je DS ispao iz igre i da je dogovor socijalista, URS-a i naprednjaka – gotova stvar.
Šta se tačno u petak događalo, teško je reći, ali kakva je konfuzija nastala za vikend govore i subotnja izdanja dva prestonička dnevnika, „Danasa“ i „Pressa“. Prvi je na naslovnoj strani objavio vest: „SNS, SPS i URS na korak od vlade“, a drugi: „Vlada DS–SPS–LDP–URS“. Koliko su ceo protekli vikend čaršiju tresle priče o oba gotovo realizovana scenarija, i da nije tu bilo reči samo o pukim spinovanjima iz raznih stranačkih kuhinja koja poslednjih nedelja izluđuju novinare u potrazi za „vešću više“, govori i činjenica da se vrh DS-a okupio na vanrednom sastanku, kasno u petak 15. juna. Taman negde posle glasina o intenzivnim pregovorima SNS-a, SPS-a i URS-a. Na tom sastanku je Tadić, navodno, pristao na Mlađana Dinkića, a zvanično saopštenje bilo je da je DS odlučio da intenzivira pregovore o vladi i da obavi „dodatne konsultacije“ sa koalicijom oko socijalista, LDP-om i URS-om. Ipak, posle toga od tih „dodatnih konsultacija“ nije bilo ni abera.
Medijske spekulacije o SNS-ovoj bogatoj ponudi ministarskih fotelja Ivici Dačiću i Mlađanu Dinkiću, Aleksandar Vučić je ubrzo potom demantovao, a još jedan ponedeljak „kada će se sve znati“ protekao je u potpunoj tišini. Petar Škundrić, funkcioner SPS-a, sledećeg dana najavio je da će razgovori o formiranju vlade biti završeni za sedam, osam dana, iako nije rekao ko bi mogao da čini parlamentarnu većinu – koalicija okupljena oko Dačića s demokratama, ili oko Dačića s naprednjacima. Naglasio je, međutim, da se o toj temi s naprednjacima nije govorilo. Ali, da možemo čekati ne sedam, osam dana nego i da se završe avgustovske državne ferije, nagoveštavaju i hladne obloge koje nam na 36 stepeni privijaju analitičari podsećajući da smo, od 2000. godine, u proseku 68 dana od završetka izbora čekali svaku novu vladu.
DUDE VARALICE: Nagađanja o formiranju vlade prate i priče o poremećenim odnosima unutar vrha DS-a. Iako se zvanično može čuti kritika DS-a zbog „defanzive“ pred Dačićem i Dinkićem, među demokratama se sve glasnije govori o defanzivi Borisa Tadića, lično, koji, kako tvrde sagovornici „Vremena“ bliski vrhu DS-a, nikako da se oporavi od poraza 20. maja i pokazuje slabost i „mek stomak“ koje stranka – ne voli. S druge strane, Dragan Đilas je prošle nedelje potvrdio svoj novi mandat gradonačelnika Beograda sa svojih 50, i svih 13 odbornika koalicije SPS–PUPS–JS, a Bojan Pajtić, drugi „zlatni“ demokrata ovih izbora, najavio je uspešno okončanje pregovora o vojvođanskoj vladi, na koje, kako reče, pregovori o republičkoj vladi nemaju uticaja. Pritom, vojvođanska parlamentarna većina biće formirana pre republičke, kako je neprikosnoveni šef Vojvodine uveren, zato što je situacija „mnogo relaksiranija“ nego na republičkom nivou, pošto „Demokratska stranka može sama da formira vladu“ u Novom Sadu. Ipak, reče da to neće učiniti, kao što nije ni prošli put. Vojvođanski mediji tako najavljuju da je izgledna skupštinska većina DS–SPS–LSV–SVM. Mada iz beogradske perspektive nije baš najjasnije zašto se hrli u većinu s SPS-om, kada ona i nije neophodna, i to baš u trenutku kada Dačić demokrate ucenjuje URS-om na republičkom nivou? Time, reče za „Vreme“ jedan beogradski demokrata, „i Pajtić i Đilas pokazuju da nemaju nikakvih problema u komunikaciji sa Ivicom Dačićem, a Đilas je sastankom sa Dinkićem prošlog ponedeljka, posle napada ‘Kurira’ na Mlađu zbog privatizacije Mobtela, i Mlađine konferencije za novinare na kojoj je optužio Tadića da stoji iza toga, jasno pokazao još jednom koliko je operativan i želi da pomogne ne samo da se što hitnije napravi proevropska vlada, nego i da se prevaziđu lični animoziteti i da stranka, konačno, posle niza gubitničkih poteza izađe na zelenu granu i preuzme neku inicijativu“. Na pitanje nije li to učinio da bi osigurao podršku socijalista na glasanju za gradonačelnika u Skupštini Beograda, ovaj demokrata odgovara: „Jedino je on mogao da obavi taj razgovor i na vezi je s Dinkićem i zvanično i nezvanično, ali čak i da je tako – šta je u tome sporno?“
Još jedan gradonačelnik iz redova demokrata ima odličnu komunikaciju s Dinkićem. Goran Ješić je pre neki dan ozbiljno i potpuno javno iskritikovao svoju stranku zbog neodlučnosti i zaobilaženja URS-a od početka pregovora za novu vladu. Može mu se, jer kao neprikosnoveni gradonačelnik može da pređe u bilo koju stranku. Na poslednjim izborima na koje je izašao u koaliciji s Mlađanom Dinkićem i URS-om, i to s listom „Goran Ješić“ jer je, kako tada reče Mlađan Dinkić, „njegovo ime daleko jači brend od mnogih stranaka“, ponovo sebi osigurao gradonačelničko mesto i to – četvrti put. Njegova lista osvojila je 17 mesta u opštinskom parlamentu i sa listom „DSS–Vojislav Koštunica–Srpko Medenica“ (tri mandata) i listom „Ivica Dačić–SPS–SDP“ (pet mandata) čini parlamentarnu većinu u Opštini Inđija. „Socijalistička partija Srbije bila je solidan partner i zapravo je čekala našu odluku. Mislim da je ovde neodlučnost na strani DS-a, i da je ta naša neodlučnost uticala na to da neke naše tradicionalne partnere guramo na drugu stranu, odnosno ka SNS-u“, rekao je Ješić za novosadski list „Dnevnik“. Pritom je uzeo u odbranu Dinkića, rekavši da Srbija, da njega nije bilo (jer „on je povukao najveći deo posla“), ne bi inkasirala 1,5 milijardi evra od prodaje Mobtela: „Stvarno mislim da Mlađan Dinkić mora biti u novoj vladi, uz LDP, i da se konačno krene u popravljanje situacije u zemlji, koja je katastrofalna.“
Drugi demokrata pak tvrdi da vrh stranke tj. žuti baroni ozbiljno pritiskaju Borisa Tadića da „izgladi to što ima s Dinkićem i da se posao završava, da ne bude kasno“. Jer, u slučaju da naprednjaci sa socijalistima i regionalcima naprave vladu, sve bi bilo mnogo komplikovanije, a zemlja bi se politički i interesno podelila na Beograd, Vojvodinu i užu Srbiju. To bi Tadića dovelo u nemoguću poziciju u stranci, bio bi proglašen za najvećeg krivca što je DS-u propala „vlada na tacni“ a sve zbog „nekakvog kaprica zato što je, posle Dinkićevog izlaska iz vlade, pao dogovor na sastanku vrha DS-a da s njim više nikada nećemo“. Ukratko, licitiranje oko ulaska URS-a u kabinet u Nemanjinoj 11 postalo je deo ličnog odnosa Tadića prema Dinkiću i obrnuto. „Sve veći broj stranačkih funkcionera začuđeni su činjenicom da se toliko odugovlači ono što svi smatraju neminovnim, a to je da se naprave kompromisi i da DS ostane stožerna stranka u novoj vladi“, zaključuje ovaj demokrata.
Ovde se prepliću lična politička sudbina Borisa Tadića i sudbina same stranke. Ipak, zbog gubitka predsedničkih izbora, Tadić jeste u težoj poziciji nego stranka. Ukoliko prihvati da bude premijer u vladi u kojoj bi sva najznačajnija mesta ekonomije, finansija, socijale i sile prepustio Dinkiću i Dačiću, bio bi general bez vojske, u mnogo lošijem položaju nego što je to ikad bio Mirko Cvetković. To bi ozbiljno poljuljalo i njegov premijerski kredibilitet i njegovo liderstvo u DS-u, posebno ako se ima u vidu da će voditi državu u najgorem mogućem vremenu za Srbiju posle 2000. godine. Ako bi pak odlučio da, zbog prevelikih zahteva dvojice muzički nadarenih, kako bar mediji „iz obaveštenih izvora“ spinuju, odvede stranku u opoziciju, opet bi doživeo lom, jer bi stranka zbog zakonitosti na kojima počiva svaka vlast, u opoziciji prilično izgubila rejting, a on stranačke izbore. „Da, nezgodno, šta god da uradi, mogao bi da se pokaje“, reče na kraju onaj beogradski demokrata. Zato bi, kažu poznavaoci prilika u DS-u, drama Jadranke Kosor trebalo da Tadiću bude opomena. Dojučerašnja najmoćnija žena Hrvatske, premijerka i šefica hrvatskog HDZ-a, prvo je izgubila ovogodišnje izbore u Hrvatskoj, pa je doživela debakl na stranačkim predsedničkim izborima, posle kojih je HDZ preuzeo Tomislav Karamarko. Onda je smenjena i sa mesta potpredsednice hrvatskog Sabora. Iako je pre samo sedam meseci potpisala pretpristupni ugovor Hrvatske sa EU u Briselu, „vojnici partije“ su je prebrisali. Izgubila je izbore, a to stranka – ne prašta. Iako je Karamarko rekao da na nju računa, ona mu je skoro kroz suze odgovorila da je „prestara za dude varalice“.
MONETARNA MILJACKA: Da Tadić i Dačić nisu uspeli o mnogo čemu da se dogovore pre nedelju dana kada su obznanili da imaju dogovor o „programu i ciljevima“ vlade, a da će „treći, četvrti partner“ uskoro biti poznat, bilo je jasno posle dva dana kad je Dačić nastavio širenje svog ucenjivačkog kapaciteta. Izjavljivao je da ne reaguje na pritiske iz Vašingtona, Moskve i Brisela: „Ja nisam ni proruski, ni proevropski, ja sam prosrpski.“ Da na njega ne mogu da vrše pritisak ni tajkuni, jer mu „nisu dali pare“. Pričao je kako nacionalna pitanja nisu rešena: „Kako će se naša vlada ponašati kada EU bude rekla da moramo da otvorimo kancelariju u Prištini? Kako će se ponašati za nekoliko meseci kada kažu da Kosovo mora da dobije poseban telefonski pozivni broj? To nikako nisu bezvezna pitanja, to su ozbiljne stvari za ovakve vrste neozbiljnih razgovora koji se vode, po principu ko će koga da pređe i ko je lud, a ko je zbunjen.“ Onda se u svom stilu iznervirao: „Ma ne interesuje me, bre! Neka prave vladu, neka idu u vlast, ja ću da idem u opoziciju, šta me briga! Ko hoće da pravi vladu, neka nađe parlamentarnu većinu i neka mi se javi. Doviđenja!“ I otišao. Po drugi put, za kratko vreme, u posetu Rusiji. I dodatno podgrejao priče da se novi kabinet u Nemanjinoj 11 ponajmanje pravi u Beogradu.
Svejedno, posle nervoznih nastupa Dačićevih krenule su glasine o socijalističko-naprednjačkoj vladi u kojoj bi Dinkić dobio, kako je spinovano za vikend, „ponudu koja se ne može odbiti“. Navodno, kako su se za vikend pravdali neki funkcioneri DS-a, novi D&D duet je od SNS-a dobio sve što je tražio i što od demokrata nikada ne bi dobio. Dačić bi u naprednjačkoj vladi, tvrde oni, bio premijer, Dinkić bi bio ministar ekonomije i finansija, URS bi još vodio lokalnu samoupravu i regionalni razvoj, ministarstvo bez portfelja, ali i Fond za razvoj, Komercijalnu banku, Vučić bi bio potpredsednik vlade za evrointegracije, Velimir Ilić ministar poljoprivrede i ekologije, Jorgovanka Tabaković guverner NBS-a, Suzana Grubješić ministarka spoljnih poslova… Bilo da je reč o spinovanju iz demokratskih krugova koji bi da se opravdaju u slučaju neuspešnih pregovora s Dačićem i Dinkićem, ili su naprednjaci stvarno rešili da dobiju dvojicu najsnalažljivijih igrača na političkoj sceni trenutno, pa šta košta da košta, pitanje je šta će takva vlada naprednjacima, ako oni tu nijedan ozbiljni resor ne bi imali? Ili se u spinovanju preteralo, ili je naprednjacima samo do toga da naprave vladu, pa makar se u njoj ništa ne pitali?
Kako bilo, očigledno je da otkako su potpisali pakt, Dinkić i Dačić imaju visok ucenjivački kapacitet. Dačić nije pogrešio što se uhvatio u kolo s čovekom koji je više puta pokazao da kada svi misle da je stigao do svog političkog kraja, ume da poraz preokrene u svoju pobedu. Na kraju krajeva, otkako je na političkoj sceni Srbije, Dinkić je u vlasti, iako slovi za čoveka koji svaku vladu s vremenom pokušava da demontira kao dete igračku.
Postizborni proces nam još jednom potvrđuje da ovde izbori ne počinju i ne završavaju se na biračkom mestu. Jeste problem što građani ne znaju kakva će biti nova vlada, ako je bude, ali je opasnije što ne znaju ni oni koji je prave, ni kolika će biti, ni ko će voditi ministarstva. Sem osnovnog pravca na kompasu po kojem Srbija treba da se kreće u pravcu Evropske unije, mi zapravo više ništa o toj vladi ne znamo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!