Kako pokazuje dokumentacija do koje je „Vreme“ došlo, nadležni republički organi su još 2002. imali dovoljno dokaznog materijala za stvaranje manje-više kompletne slike Karićevih of-šor kompanija. Iako na grafikonu koji se nalazio u jednoj važnoj fascikli, tek nedavno otkrivenoj, nedostaje nekoliko detalja, on jasno pokazuje odnose u BK carstvu. Središte te slike je Astra banka, preko čije su se beogradske i kiparske filijale milioni (u raznim valutama) najpre odlivali u povezana preduzeća, a potom u džepove članova dinastije Karić. Kao stoprocentni akcionar firme Jusiko, Bogoljub Karić je bio akcionar Astra banke sa 15 odsto akcijskog kapitala; pošto je Jusiko bio vlasnik BK Trejda, a BK Trejd suvlasnik Mobtela, Jusiko je samim tim polagao pravo i na deo Mobtela; Mobtel je, pak, vlasnik 25,29 odsto akcija Astra banke, pa je udeo BK Trejda, odnosno Jusika, i tu evidentan; Jusiko je takođe vlasnik BK Aeroinženjeringa (48,24 odsto vlasništva), a taj ogranak BK Grupe poseduje 10,34 odsto akcija Astra banke… Ima tu još mnogo veza, koje postaju još jasnije ukoliko se pogleda kontrola prometa računa u kiparskoj jedinici Astra banke tokom 2000. i 2001. Tu se, između ostalog, vidi da su uplate na lične račune braće Karić stizale preko firme Daki Internationalu, da je istovremeno istom tom Daki International od Mobtela uplaćeno čak 11.676.264 dolara, kao i da je nesretni Mobtel na račune više firmi koje se pojavljuju na grafikonu tokom 2000. uplatio čak 18.135.570 dolara. Naravno, tu nije kraj zanimljivim stavkama, ali i ovo je dovoljno za početak.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kada pričamo o formalnim vezama opozicije, tu se govori o dogovorima lidera, pozicioniranju u javnosti, raspravi u medijima. Suština promene je u masovnom uključivanju građana. Ako je ovo cilj povezivanja, onda je to nešto što je suštinski važno kako bi se zajedno pokrilo 16.000 kontrolora na izborima i obavila uspešna terenska kampanja. Kada imate stranku-kartel koja je okupirala sistem i protiv koje se borite, jedini način da pobedite jeste stvaranje masovnog fronta i pokreta. Prosto medijsko povezivanje i pozicioniranje opozicionih lidera i javni sastanci nisu ključ za takvu promenu
“Ključni faktor za izbore na leto jeste to što će vlast proceniti da na jesen neće imati bolju situaciju po sebe kad je reč o izbornom rezultatu. Naime, posle leta, zbog ekonomske situacije, može da im se desi dodatno krunjenje glasača”, smatra analitičar Aleksandar Ivković
Izbori za Studentski parlament Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (II deo)
“Zahvaljujući našim profesorima, zadržan je optimizam i elan i dogovoren je sastanak sa predstavnicima obe organizacije (“Medicinski krug” i SINAPSA), prodekanom Živaljevićem, v. d. dekanom Trajkovićem i nezavisnim profesorima”, kažu za “Vreme” predstavnici Studentskog protesta. “Čekajući petak i potvrdu svih pozvanih članova, organizacija SINAPSA uz pomoć profesora i advokata sastavlja krivične prijave i tužbe”
Kao dete rođeno i odraslo u komunizmu-socijalizmu, rano sam naučio značaj Prvog maja. To je bio dan kada mama nije radila, za razliku od tate koji je imao takav posao da se radilo uvek ako ste radnik i ako su se delile Prvomajske nagrade. Ukratko, mama je tog dana bila kod kuće, a tata – zavisno od slučaja do slučaja
Dečji program RTS-a nekad i sad, uz upitnu budućnost
Vladimir Manojlović je ceo radni vek proveo u Redakciji programa za decu. Kad je novom sistematizacijom programa RTS-a pripojena drugoj redakciji, napisao je pismo piscima i ostalim autorima za decu da to spreče. Ovo je njegova priča
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
