Mogu naravno i virtuelne revolucije da proizvode svoje prvoborce i danas ih ima koliko god hoćete na javnoj sceni, ali istorijska je istina da je u Srbiji arhitekta reformi Zoran Đinđić posle jednog strašnog razdoblja ipak spoznao gde je Srbija i da je upravo takav čovek ubijen
Da bi se moglo oceniti šta je Slobodna Evropa značila za Srbiju u poslednjoj deceniji XX veka, treba se podsetiti šta je Srbija bila u tom istom periodu. Posle antibirokratske revolucije kojom su, u stvari, odbačene reforme pred kojima je stajala čitava Jugoslavija pa i Istočna Evropa, ušlo se u rat koji je rezultirao krvavim, a kakvim bi drugim i moglo, raspadom jugoslovenske države. Ovaj negativni odgovor na veliki istorijski izazov pratile su izrazito teške manifestacije u jugoslovenskoj državi, posebno u Srbiji. Međunarodna izolacija, visoka inflacija, slom svih vrednosti i naročito kriminalizacija društva i ogromne razmere počinjenih zločina. Slobodna Evropa je svedočila o svemu tome, ali je i davala mogućnost drugoj Srbiji, onoj koja je dešifrovala događaje i pružala njihovim nosiocima otpor i postavljala granicu, onoj koju je Radomir Konstantinović označio rečima „druga Srbija počinje tamo gde prestaje zločin“. Vrednost tog otpora ne mogu da ponište velike taštine sadašnjih političkih aktera u Srbiji. Oni samo povećavaju konfuziju i u izvesnoj meri, neki svesno a neki i nesvesno, pružaju dokaz da se ta alternativa u Srbiji još nije iskristalisala. Nije problem konzervativne desnice koja manifestuje veliku zaostalost i mnogo ljudi koji su se tokom rata našli na socijalnoj margini, mnogo je veći problem tradicionalnog otpora reformama i nesposobnost demokratskih snaga da osim opštih orijentacija na slobodno tržište, prilično neodređeno shvatanje demokratije i slobode, daju neki prepoznatljiv program koji bi ovde ljudima otvorio perspektivu i na neki način mobilisao njihove prilično smanjene potencijale i u svim ovim godinama veoma istrošene energije. Zbog toga je još uvek potrebna Slobodna Evropa. Mogu naravno i virtuelne revolucije da proizvode svoje prvoborce i danas ih ima koliko god hoćete na javnoj sceni, ali istorijska je istina da je u Srbiji arhitekta reformi Zoran Đinđić posle jednog strašnog razdoblja ipak spoznao gde je Srbija i da je upravo takav čovek ubijen. Sve dok ne bude jasno da je Zoran Đinđić pao kao žrtva snaga duboke rearhaizacije Srbije neće se ona naći na putu ozdravljenja, bez obzira šta joj njeni brojni pretendenti na vlast obećavaju. Nju je pritislo jedno svirepo ubistvo na početku XX veka i ona je bila u znaku te traume tokom čitavog tog veka, ma koliko to izgledalo potpuno zaboravljeno. Mislim da će je ubistvo koje se desilo i na kraju XX veka veoma pritiskati, jer istorija kažnjava banalizaciju političkih ubistava a političko ubistvo Zorana Đinđića je centralna tema i središnja tačka naših neuspešnih reformi do dana današnjeg.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
