Miris recesije

Mada je Aleksandar Vučić najavio kako će posledice američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije osetiti samo država ali ne i narod (kao da država ne pripada narodu), u utorak, 25. novembra, stanovnici Pančeva osetili su ih i doslovno. Nad Južnom zonom u nebo su suknule velike baklje, uz plamen i tutanj, postrojenja su ušla u takozvanu “toplu cirkulaciju”, a gradom je počeo da se valja težak i opor miris ugljovodonika.

Građani Pančeva dobro znaju, čak i kad ne gledaju u monitoring, da oblaci mirisa najčešće znače ispadanje neke od fabrika petrohemijske industrije, remont ili havariju. U ovom slučaju, to je značilo konačni kraj duge drame u kojoj je režim odigrao puno predstava i TV sednica, navodno pregovarao, molio SAD da odlože sankcije kompaniji koja je u većinskom ruskom vlasništvu i koja zbog toga ne može da kupuje naftu koja stiže naftovodom JANAF, tragao za kupcima, ali više od deset meseci nije učinio ništa, niti ima jasan plan kako da zaustavi havariju koja je pogodila energetski sektor Srbije. Prerada sirove nafte u rafineriji nafte Pančevo je prestala.

Koje su posledice? Teško je zamisliti neko brzo rešenje, osim da SAD načine neočekivani ustupak ekonomiji Srbije i izdaju licencu Nisu. Režim je, u pokušajima da nešto odigra, sada Rusima navodno dao rok od 50 dana da prodaju svoj deo profitabilne kompanije, što je u Kremlju verovatno izazvalo buru, ali buru osmeha. Očigledno da su ruski vlasnici svesni razloga (a koji je domaćoj javnosti nepoznat) za to što manjinski vlasnik nije u stanju da nešto preduzme i izabere neki od desetak načina kako da preuzme upravu nad ovom kritičnom infrastrukturom, čak i po cenu urušavanja sopstvene ekonomije. Posledice su neizbežne.

MOŽE DA SE ŽIVI I BEZ TOGA

Nesumnjivo vam se desilo da ostanete bez nekog uređaja u domaćinstvu, a neki ljudi su iskusili da mogu da ostanu i bez celog domaćinstva, pa dobro znate kako sutra, posle prvog šoka, život ide dalje. Može da se živi i bez toga. Srbija će tako nastaviti da živi i bez rafinerije. Neke države, na primer Severna Makedonija, uopšte nemaju rafineriju i funkcionišu bez domaće prerade nafte, što je očigledno ideja koju ima i režim – umesto nafte, kupovaćemo gotove derivate.

Foto: Tanjug / NIS

S obzirom na to da je bruto društveni proizvod Srbije oko 80 milijardi evra, a prihod Nisa u 2023. bio je oko 3,4 milijarde, gde je dodata vrednost oko 300 miliona, udeo u rastu BDP manji je od polovine procenta, ali gašenje rafinerije utiče i na rast cena, kao i na devizno tržište i neizbežan rast inflacije, a mogao bi dovesti i da pada investicija i kreditnog rejtinga ako stvari sasvim krenu po zlu. U većini scenarija može se očekivati usporenje rasta BDP za jedan (1) odsto. Ako se stvari izvedu jako pametno, sa što manje štete i bez pada kreditnog rejtinga i investicija (mada je on već uzdrman), planirani rast od tri (3) odsto pašće na dva (2), što nije dobro, svakodnevni život postaće teži, šanse će se smanjiti, ali govorićemo o energetskom udaru srednje jačine. Nažalost, ako stvari krenu mnogo po zlu, ako inflatorni udar koji sledi potraje a investicije opadnu, pad može biti i veći, a rast može da se sasvim zaustavi.

Ako je za ekonomiju rast od tri odsto bruto društvenog proizvoda, koliki se očekuje u ovoj godini, nalik na ograničeno brzo kretanje po auto-putu, svakako ne prebrzo, ali recimo od oko 80 kilometara na čas, pri rastu od dva odsto svi su prinuđeni da nas obilaze, a pri rastu od jedan odsto možemo govoriti da se vozilo naše ekonomije kreće opasno sporo, tako da je pretnja na putu. Ako se, kao u nekim od najgorih scenarija, zbog dodatnih energetskih nevolja sa gasom i EPS dogodi recesija, tada će vozilo naše ekonomije doslovno stajati u žutoj traci, sa upaljenim motorom (i gutati preskupe derivate). Nije stvar u tome što se režim u ovakvim paradigmama ponaša kao vozač koji je ostavio vozilo bez goriva i stopira, uz sve opasnosti koje to nosi na auto-putu, nego što se takav udarac kao što je gašenje rafinerije prostire daleko od auto-puteva, kroz celu ekonomiju i utiče na svakog građanina, ma šta mislio o režimu, SAD, Rusiji ili ratu u Ukrajini.

VETAR GAŠENJA POGONA

Prvi efekti su samo zaustavljanje postrojenja u Pančevu. Nakon što rafinerija prestane sa radom, u gašenje će morati da krenu i postrojenja u fabrici “Petrohemija” koja su tehnički zavisna od rafinerije, a sa njima prestaje da radi i čitava mreža preduzeća. S obzirom na to da je Narodna banka uslovljena američkim sankcijama, kako bi izbegla sekundarne sankcije (što znači gašenje platnog prometa, dakle katastrofu neshvatljivih razmera), sve banke u zemlji moraće da prekinu poslovanje sa Nisom, što dovodi u pitanje sudbinu oko 13.000 radnika ove kompanije, ali i sve njihove poslove. Derivati, na primer, čak i kad dolaze iz rezerve, neće moći da se prodaju na Nisovim pumpama. Pod sankcijama je i kompanija “Lukoil” sa oko 120 pumpi u zemlji, koja od decembra više neće moći da posluje ako ne promeni vlasnika.

Sama cena derivata koji se uvoze biće očigledno viša. U ceni benzina oko 55 odsto čine poreska opterećenja, PDV i akcize, transport i veleprodaja manje od desetog dela, troškovi rafinerijske prerade su oko 15 odsto, dok je cena sirove nafte četvrtina cene. Ako se budu kupovali gotovi derivati, to će uticati samo po sebi na pet do deset odsto cene benzina. Kod dizela je situacija teža jer ga na tržištu u regionu ima manje, a potrošnja i potražnja su visoke, pa se može očekivati da, ako ga bude, cena dizela po litru poraste i za 25 odsto. Prava procena pre svega zavisi od stanja na tržištu u regionu, jer sada svi koji su se snabdevali derivatima iz Pančeva žele da ih kupe, a proizvodnja je ograničena.

Može biti da je mnogo veći problem očekivani inflatorni udar – Srbija će sada morati da potroši između 300 do 500 miliona dolara više samo za kupovinu gotovih derivata, što će sniziti cenu dinara. Mada je očekivano da će NBS braniti kurs, moguća je znatna inflacija, što diže cenu derivata, a to podiže inflaciju, a to podiže cenu derivata. Za Novu godinu dolaze problemi EPS sa evropskim porezom na emisiju CO2 i, najavljeno, problemi sa gasom. Kako će banke i investitori gledati na ove dodatne okolnosti? Pesmisti u tim uslovima obično očekuju “hajde da sačekamo” režim, onaj koji ubija ekonomije. U međuvremenu, vetar će nad Pančevom odneti mirise gašenja pogona dalje.