Ekonomskim merama i organizovanim spontanim okupljanjima Aleksandar Vučić pokušava da konsoliduje svoje biračko telo, dok istovremeno podmeće nogu studentima i opoziciji i obračunava se sa nezavisnim medijima. Između naprednjačke inscenirane idile i društvenog bunta, sve jače se oseća nagoveštaj izbora. Kampanja pre kampanje je uveliko počela. Kada bi i pod kojim uslovima građani ponovo mogli na birališta
Osam kubika drva za ogrev uredno je poslagano u dvorištu jedanaestočlane porodice Vasiljević u Rakovici krajem avgusta. Tik do njih postavljen je mikrofon, za kojim se ubrzo pojavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vasiljevići su, objašnjava, dobili drva od države u okviru programa pomoći za 1000 najugroženijih porodica u Srbiji. Sve to u sklopu novog paketa ekonomskih mera za poboljšanje životnog standarda građana, koje je Vučić najavio krajem avgusta.
Ubrzo je poseta predsednika Srbije porodici Vasiljević osvanula na njegovom Instagram profilu, propraćena širokim osmesima, zakuskom i poziranjem sa decom.
“Ići će gore i penzije i plate i verujem da će sve to našim ljudima poboljšati život i standard. Nastavljamo da pokazujemo pažnju, odgovornost i brigu za naše ljude”, napisao je Vučić.
Društvene mreže predsednika Srbije – uostalom, kao i njegove izjave prethodnih deset meseci – sve više podsećaju na portal u alternativnu realnost. U toj zemlji Nedođiji, hiljade srećnih ljudi šeta širom Srbije u borbi protiv blokada i protesta, inače jedinih problema sa kojima se država bori. Niko od njih nije stranački doveden na ove skupove ali, čudna li čuda, maltene svako ko se pojavi pred kamerama svesrdno podržava Srpsku naprednu stranku i peni od besa kad ugleda mikrofon televizije N1.
U ovoj dimenziji protesti i blokade su uveliko propali – zašto se onda bune građani koji su protiv blokada, premijer Đuro Macut želi deci srećan povratak u školske klupe, a građane, zahvaljujući čudesnim merama, nijedan prepredeni trgovac više ne može da potkrada. U toj zemlji, možda će i najbolji student medicine Miloš Pavlović konačno položiti patologiju pa se vratiti redovnim gostovanjima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
U stvarnosti, 1. septembar i početak školske godine obeležavaju se protestima širom zemlje. Kolektiv OŠ “Pavle Savić” u Mirijevu, najveće škole u Srbiji, najavljuje štrajk, a Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu čuva policija pa studenti preko prozora na prvom spratu ulaze u njegove prostorije. Ministar finansija Siniša Mali hvali se na Instagramu kako je zbog ekonomskih mera Vlade uštedeo čak 745 dinara, a režimskog studenta Miloša Pavlovića zamenili su neki drugi studenti čim je popustio sa ocenama. Za to vreme, predsednik Srbije provodi vreme pišući “Gardijanu” pismo od 268 reči, koje britanski list zatim objavljuje u rubrici “Pisma čitalaca”, ispod izveštaja sa pijace.
BORBA NA ŽIVOT I SMRT
Tu, ispod šargarepe i ljutih papričica, Aleksandar Vučić je napisao nešto važno – Srbiju pre 2027. godine čekaju novi izbori.
Nije precizirao kada će tačno građani Srbije ponovo na biračka mesta. Međutim, prvi među nama je uveliko počeo da zalazi po kućama i da priča o platama i penzijama; ozbiljno se zabrinuo i za novčanike prosečnog čoveka, pa se posle 13 godina apsolutne vlasti setio da se mora stati na put “trgovcima koji varaju državu”. Sve manje trpi nezavisne medije zbog čega pokušava da po ubrzanom postupku oslabi ili preuzme Junajted grupu, pa puca bruka i van granica Srbije. Ovo poslednje ne iznenađuje jer Aleksandar Vučić razume važnost medija, a još bolje zna da bi sloboda informisanja mogla ozbiljno ugroziti ishod izbora na kojima pobednik nije unapred poznat.
Jesmo li već u nezvaničnoj predizbornoj kampanji? Kada bi do izbora moglo da dođe? Na koji način će režim pokušati da spase sam sebe od odlaska u istoriju?
“Izbora će svakako biti pre 2027. godine, ali je bilo problematično raspisati ih ranije jer Srpska napredna stranka nema dobar rejting”, kaže za “Vreme” politikolog i naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać. “Međutim, zemlja je očigledno neupravljiva. Jasno je da se pobuna velikog dela društva neće rešiti protokom vremena, a ni represijom. Možda je mogla da se reši ispunjavanjem studentskih zahteva, ali videli smo da niko u SNS-u nije imao sluha za to. Jedina mogućnost da se ovo razreši – bilo padom ovog režima ili njegovim opstankom – jesu izbori. Ali ti izbori moraju biti iole slobodni i demokratski. Ako budemo na njima viđali sve što smo viđali u prethodnih nekoliko izbornih ciklusa, sa svim manipulacijama i ‘problemima’ u sprovođenju izbornog procesa, agonija za SNS će se nastaviti.”
On dodaje da režim sada, u trenutku kada počinje da gubi vlast, počinje da pokazuje svoj autoritarni karakter: “Vidimo paniku i želju da se vlast zadrži po svaku cenu. Ta cena više nije ni moral ni zakon, ne žali se trošak, a ni reputacija. Tu se apsolutno ubraja i odnos prema medijima. Srpska napredna stranka ovo vidi kao borbu na život i smrt. Njima je opstanak na vlasti razlog postojanja i oni će se boriti svim sredstvima, koliko god ona bila nezakonita ili nemoralna, da opstanak na vlasti sebi obezbede”.
Prema njegovim rečima, moglo bi da bude izbora i krajem ove ili početkom sledeće godine, ali “ne može to da tvrdi sa sigurnošću”.
“Mislim da sve zavisi od lične kalkulacije Aleksandra Vučića i njegove procene da li može da ostvari uspeh na tim izborima.”
SNS SPREMAN ZA IZBORE
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Bojan Klačar kaže za “Vreme” kako je siguran da odluka o raspisivanju izbora još uvek nije doneta unutar SNS-a, ali da su naprednjaci u svakom trenutku spremni na taj potez.
“Raspisivanje prevremenih izbora je veliki adut u rukama svake vladajuće stranke svuda u svetu. Ako govorimo o interesima vladajuće stranke, realnije je da izbori budu krajem sledeće godine ili početkom 2027. godine kako bi se u jednoj, moguće relaksiranijoj atmosferi, sa završenim Ekspom i sa nekoliko dobrih vesti u rukama krenulo u kampanju”, ističe Klačar. Međutim, on navodi kako nije isključeno da izbori budu raspisani ranije.
“Postoji nekoliko poteza koji su u Srbiji uvek bili znak za predstojeće izbore, a koje SNS čini u poslednje vreme. To je čitav niz aktivnosti koje jesu predizborne. Od onog skupa u Požegi, preko skupova protiv blokada koji su održani proteklih nekoliko vikenda, povećanja minimalne cene rada, najavljenog povećanja penzija, donošenja ekonomskih mera. Čini mi se da vladajuća stranka ne želi da zatvori vrata izborima ni u jednom momentu. Zato povlači poteze koji mogu da im omoguće da raspišu izbore kada god oni procene”, dodaje izvršni direktor CESID-a.
On objašnjava da je Srpska napredna stranka u kontinuiranoj kampanji: “SNS razume da su izbori blizu čak i ako oni budu za godinu, godinu i po dana. Sa ovakvim događajima na terenu, sve što gledamo je predizborna kampanja”.
Po njegovom sudu, naprednjaci i dalje preferiraju da se ti izbori održe u drugačijem momentu, ali “ne žele da zatvore vrata za moguće raspisivanje izbora krajem ove ili početkom iduće godine. Teorijski, ako se to desi, oni će automatski imati nekoliko tema spremnih za kampanju”.
UOČI PRETHODNIH PARLAMENTARNIH IZBORA
Kako je priprema terena za izbore izgledala nekad? Poslednji put je Vučić raspisao vanredne parlamentarne izbore 1. novembra 2023. godine. Raspisani su za 17. decembar iste godine, pa je predizborna kampanja, zvanično, trajala oko mesec i po dana. Nezvanično, bilo je to mnogo duže.
Dva dana uoči raspisivanja izbora Vučić je najavio famozne studentske kartice kao značajnu pogodnost za studente. Vučićeva studentska kartica došla je sa 1000 dinara na njoj, a mnogi studenti su je naposletku uzeli jer su uslovljeni – od te godine, isplata državnih studentskih stipendija i kredita izvodi se isključivo putem računa koji se dobija uz studentsku karticu. Malo pre studentske, najavljena je penzionerska kartica, a pet dana pre raspisivanja izbora Vučić je pričao o ekonomskim merama: jednokratnoj pomoći za korisnike socijalne pomoći do kraja godine, povišici penzija, dvocifrenom povećanju plata za zaposlene u javnom sektoru. Pored toga, obećao je i jednokratnih 20.000 dinara za penzionere.
Nije se Vučić zadržao samo na ekonomskim merama. Kao što je krajem avgusta ove godine otišao u goste porodici Vasiljević i slikao se s njihovom decom, krajem oktobra 2023. godine u zgradi Predsedništva primio je porodicu Janković sa Kosova i rekao da će biti kum na krštenju njihove tromesečne bebe.
Kampanju pre kampanje te godine obeležilo je i reprizno otvaranje Železničke stanice Beograd centar u Prokopu 20. oktobra. Pet godina kasnije, stanica ne samo da nije završena, već zbog ozbiljnih statičkih problema mora na rekonstrukciju.
Vanredni izbori 2023. godine održani su posle velike političke krize. U maju te godine Srbiju su potresla dva masovna ubistva, koja su izazvala talas masovnih građanskih protesta “Srbija protiv nasilja”. Međutim, do jeseni su se protesti rasplinuli i tek tada je vlast procenila da je teren dovoljno bezbedan da se može ići na birališta. Ovog puta, tradicionalnopolitički mrtvo leto proteklo je u masovnim demonstracijama i eskalaciji policijske represije. Ako se po 1. septembru jesen poznaje, pred nama su nesumnjivo uzavreli meseci. Približava se, uostalom, i godišnjica pada nadstrešnice u Novom Sadu, događaja koji je pokrenuo istorijski studentski i građanski bunt i označio početak pucanja naprednjačkog bedema.
Dakle, vlast ovog puta, barem u narednih nekoliko meseci, ne može da računa na zamor protesta. Umesto toga, pokušava da odgovori – organizovanjem “spontanih” kontraprotesta traži način da razmrda sopstveno, već iznureno biračko telo.
KONSOLIDACIJA SVOG BIRAČKOG TELA…
Otužna je slika koja ovih dana stiže sa ulica gde se održavaju skupovi građana protiv blokada. Ima tu penzionera koji žele da uče, sagovornika koji menjaju uloge od grada do grada, pa i stranačkih funkcionera koji su tu isključivo kao građani – tako barem piše u “mesidž boksu” naprednjaka koji je procurio u javnost. Sasvim je jasno da se radi o skupovima koje organizuje SNS u pokušaju da primiri sopstveno biračko telo i pokaže da i dalje ima kapacitet da okupi narod oko neke ideje.
Međutim, kontraprotesti su se pokazali kao još jedan autogol za stranku koja se hvali da ima više od 700.000 članova. Broj prisutnih na ovim skupovima je mizeran, čak i kada okupljene pristalice vlasti broje ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ili direktor policije Dragan Vasiljević. Građani koji se okupljaju na protestima protiv blokada odreda imaju iste poruke: hoće da uče, žele mir, hoće da im se vrati njihova Srbija i da sve bude kao što je bilo pre 1. novembra. Zanimljivo je da se već pojavljuju i plakati sa sličnim porukama – krajem avgusta, samo dan pred početak školske godine, osvanuli su na školama u Severnoj Mitrovici, u bojama srpske trobojke. Na nekima od njih piše: “Ne damo Srbiju”, “Hoću normalan život”, “Hoću mir”…
“Ne vidim tu mnogo sistemske strategije, ali je i SNS-u jasno da mora da uradi dve stvari da bi se stvorili preduslovi za izbore”, objašnjava Bursać. “Jedna je da ponovo mobilišu i drže homogenim svoje biračko telo i zato gledamo i ove ekonomske mere koje su usmerene na starije i siromašnije građane, ali, generalno, celo biračko telo brine rast cena u proteklih nekoliko godina. Zato gledamo i ove ritualne skupove SNS-a – to je poruka sopstvenoj bazi da je stranka i dalje organizovana i da je sve u redu.”
…I SABOTIRANJE PROTIVNIKA
Drugi deo taktike je, objašnjava sagovornik “Vremena”, obeshrabrivanje dela glasača koji bi svoj glas dali studentskoj listi kad dođe do izbora.
“Tu je i deo ljudi koji su glasači građanske opozicije, a postoji i značajan deo koji je glasao za desne stranke. Ima i značajnog broja apstinenata, a tu je i skroman procenat ljudi koji su ranije glasali za stranke vladajuće koalicije pa su se razočarali u njih. Za SNS je najlakša politika da obeshrabri apstinente i da posvađa građanske i nacionalno opredeljene glasače. To su već oprobane stvari: da se priča o temama Kosova, Srebrenice i slično”, navodi Bursać.
On objašnjava da režim već pokušava da obeshrabri umerenije birače potenciranjem građanskog rata, nasilja i nemira.
“S druge strane, imamo i istraživanja koja SNS plasira, a koja su tu samo da bi obeshrabrila glasače koji imaju nadu u političku promenu. Već drugi put u mesec dana ‘curi’ istraživanje Ipsosa koje, rekao bih, ima nerealne brojke – ne meri studentsku listu pod čudnim metodološkim objašnjenjima, a SNS je na vrlo visokom procentu koji je, čini mi se, prepumpan. I uvek curi u neke medije koji su namenjeni umerenijoj publici.”
Kada, pre ili kasnije, dođe do izbora, kampanja Srpske napredne stranke biće vrlo slična onim kampanjama koje smo gledali ranije, ali sa nekoliko ključnih razlika.
“Vrlo je lako igrati utakmicu kada su protivniku vezane noge. SNS i dalje ima ogromne prednosti. Neograničen budžet – što zloupotrebu državnih resursa, što privatne izvore finansiranja. Medijske mehanizme koji su veoma uneravnoteženi na strani vlasti i državni aparat koji uključuje i sredstva sile, a koji radi za jednu stranku u izbornom procesu. Međutim, prvi put će imati jednakog, a po nekim istraživanjima i jačeg protivnika. Verujem da će to stvoriti veliku nervozu kod SNS-a i bojim se da opet nećemo imati normalan izborni proces. Sve one mane izbornog procesa, a mnoge možemo pripisati svesnoj manipulaciji vladajuće stranke – od problema sa biračkim spiskom, izborne korupcije, zlopotrebe državnih resursa do problema na sam dan glasanja – biće ‘odvrnute na trojku’ u predstojećim izborima”, zaključuje Bursać.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
