Iskusni znanci i direktni politički konkurenti ne beže od incidenata, naročito ako za njih mogu da optuže protivničku stranu
Zaječar ima 37 odsto nezaposlenih, nema nijedan pristojan put prema selima, u selima nema ničeg novog osim što je između dva popisa broj stanovnika smanjen za pet odsto, a investitori su samo stavka iz predizbornih obećanja. Ali ima uzbuđenja. Lokalni izbori će biti održani 23. juna: bira se 50 odbornika gradske skupštine koji će između sebe izabrati gradonačelnika. Tu počinje problem.
„Vi ste svesni da smo mi mogli da promenimo vlast u gradu bez izbora“, izjavio je u nedelju Stefan Zankov, član Glavnog odbora SNS-a, dodajući da će povodom incidenata u Zaječar naredne nedelje doći Aleksandar Vučić „i promovisaće jedan potpuno nov i drugačiji odnos i vođenje političke kampanje u odnosu na ovu koju vodi bivša vlast“.
„Bivša vlast“ je u liku bivšeg gradonačelnika Boška Ničića, nosioca liste Ujedinjenih regiona Srbije, istog dana saopštila kako je došlo do incidenta: „Naime, naši aktivisti su, pridržavajući se dogovora koji je postignut između šefova štabova – mi lepimo plakate, oni skidaju, i obratno – krenuli da skidaju plakate SNS-a ispred okruga i po povratku u štab bili su napadnuti motkama i šipkama od strane aktivista SNS-a koji su dovedeni iz Zemuna. Došli su sa štanglama, pajserima i stolicama, i pretukli naše aktiviste od kojih je jedan zadobio teške telesne povrede. Naše ljude nisu napali Zaječarci, već aktivisti SNS-a koji su došli iz Zemuna.“
„Osumnjičeni“ za izazivanje incidenta, Saša Mirković, prvi na listi Srpske napredne stranke, reagovao je u utorak, vapajem: „Ja apelujem na te mlade ljude okupljene oko URS-a da ne rade to deci i ne rade to ljudima koji ničim nisu povredili nikoga, da se posle okupljaju tu raznorazni i da prete aktivistima SNS-a, jer slušao sam šta je ovih dana bivši gradonačelnik pričao i mogu vam reći da je uvek to njegovo izvrtanje istine, kad se pogleda u ogledalo on uvek kaže kontra jer mu je iskrivljen i lik u ogledalu jer to je i osnovni problem kod njega jer umesto da kaže da su napali aktiviste SNS-a dok su lepili plakate i da su to bila deca, da su posle toga poslali ispred našeg štaba ljude koji su došli da prete i došla je nakon toga policija pa je reagovala na pravi način.“
Sa strane gledajući, cela ova zaječarska priča u osnovi počinje zimus, kada su se predsednik i potpredsednik Pokreta „Živim za Krajinu“ – posvađali. Tadašnji gradonačelnik Boško Ničić i Saša Mirković, vlasnik produkcijske kuće „Beoton“ i nezvanični vlasnik regionalne Televizije Best, presekli su privatne i poslovne veze. Mirković napušta „Život za Krajinu“ koji se utopio u URS, i pristupa tek osnovanom Pokretu radnika i seljaka. Da je politički vrag odneo šalu, tadašnji gradonačelnik Ničić je shvatio u noći prošlih parlamentarnih izbora, kada je počelo prebrojavanje glasova a na Jutjubu osvanuo snimak razvezanih i rasutih džakova sa glasačkim listićima.
Između dva kruga predsedničkih izbora Mirković donosi odluku da podrži Tomislava Nikolića: tako na svojih 14 odborničkih mandata u zaječarskoj skupštini dobija još pet, kojima se priključuje i nekoliko odbornika opozicije. Ipak, Boško Ničić, uz podršku socijalista i demokrata, ima 28 od 50 odbornika. Tri meseca nakon konstituisanja rad gradske skupštine je blokiran, 2 od 4 odbornika Demokratske stranke prilaze Mirkovićevom taboru a jedan vraća mandat. Sa samo 25 odbornika, Ničić nema kvorum koji bi potvrdio nedostajući jedan mandat. U najvećem procepu su socijalisti koji podržavaju Ničića, ali po odluci centrale ne smeju da obezbede kvorum i tako dopuste da se usvoji budžet za 2013.
Bezvlašće taje više od tri meseca, do 7. maja, kada su raspisani prevremeni izbori. Ničić ostaje i bez mesta predsednika Privremenog organa, jer većinu opoziciji u tom sastavu daje kao peti član – socijalista. Privremeni organ zavrće slavine: zabranjena je upotreba službenih automobila, „rokirani“ su šefovi seoskih mesnih kancelarija, promenjeni direktori javnih preduzeća… Na to predsednik Privremenog organa prestaje da zakazuje sednice i ne potpisuje odluke većine.
Iskusni znanci i sad već direktni politički konkurenti svakako neće izbegavati incidente, naročito ako za njih mogu optužiti protivničku stranu, uz nadu da to birači neće pogrešno protumačiti – kao reklamu. Subotnji incident u kom su „ničim izazvani“ ursovci, predvođeni narodnim poslanikom, bivšim predsednikom Skupštine grada Ivanom Jokovićem i bivšim članom Gradskog veća Milkom Todorovićem, upali u izborni štab naprednjaka izbegnut je, kažu, zahvaljujući prisebnosti jedne od devojaka koje su se tamo nalazile. Na njen poziv stigla je policija i smirila situaciju, ali od te večeri dvadesetak policajaca sa interventnim vozilom neprestano dežura između prostorija dve stranke, koje se nalaze u istoj ulici, na stotinak metara razdaljine.
Štabovi sukobljenih strana pozvali su, bar javno, na smirivanje tenzija i korektnu političku borbu.
Do izlaska na birališta ostalo je desetak dana. U izbornoj trci je devet lista. Zaječarci misle da će cenzus preći dve koje predvode bivši drugari i politički saborci, i koalicija oko socijalista, koja će se, kao uvek, priključiti pobednicima.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
