Kako prebrojati Novi Sad?
16 žrtava.
16 dana kretanja studentskih kolona koje su pešačile kroz Srbiju kako bi se okupile u Novom Sadu, gde je 1. novembra, na veličanstvenom studentskom skupu obeleženo godinu dana od stradanja pod nadstrešnicom Železničke stanice.
“16 dana za 16 žrtava” bio je slogan grupe studenata Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) koja je prva krenula za Novi Sad i to na najduži put. Idući kroz Srbiju, ova grupa studenata privukla je simpatije ogromnog broja građana. Sa zastavama DUNP, Sanžaka, Palestine, studenti su jasno isticali zastave Republike Srbije stvarajući temelj novog snažnog jedinstva u zemlji.
400 kilometara dug put koji su Novopazarci prešli bio je izazov jer studenti nisu imali policijsku pratnju, ali su im građani priskakali u pomoć gde god su mogli. Dnevno su prelazili u proseku između 20 i 25 kilometara, a dočekivani su gotovo u svakom naselju. Veći dočeci organizovani su u Raškoj, Ušću, Magliču, Kraljevu, Mrčajevcima, na Divčibarama, u Ubu i Obrenovcu, a potom i u Beogradu i Novom Sadu.
1 noć studenti iz Novog Pazara prenoćili su, na poziv igumana i uz saglasnost mitropolita žičkog Justina, u manastiru Studenica. Događaj, kao simbol sloge među različitim religijama u Srbiji, izazvao je medijsku lavinu i podstakao nezapamćene izlive emocija prema studentima. Manastir koji je osnovao Sveti Sava sa namenom da bude prestoni manastir nove kraljevine postao je simbol novog buđenja, ali i otpora režimu. Sinod SPC je narednih dana uputio inspekciju u Mitropoliju Žičku kako bi se proverilo poslovanje i vršio pritisak na jedinog episkopa SPC u zemlji koji otvoreno podržava studente.
1 halal doručak deci iz Novog Pazara spremili su monasi manastira Studenica.
30 aparata za merenje šećera u krvi građani su tokom pešačenja na raznim mestima poklonili Amaru Haliloviću, učeniku Medicinske škole koji je pratio novopazarsku kolonu i kome je pozlilo trećeg dana šetnje, kada mu je otkriven dijabetes. Amar se pred Novim Sadom zahvalio, ali i požalio kako mu nije potrebno toliko aparata i da će sad “morati on da ih poklanja onima koji ih nemaju”.
1 biber sprej i 1 teleskopska palica oduzeti su 23. oktobra vozaču kombija koji je pratio novopazarske studente nakon što ih je bez jasnog razloga i naloga za pretres policija zaustavila nadomak Kosjerića.
200 automobila iz Kosjerića uputilo se ka mestu gde su zaustavljeni studenti iz Novog Pazara, nakon čega se policija povukla.
14 dana pešačenja, Novopazarci su stigli u Beograd gde su im organizovana dva dočeka. Kod tržnog centra Ada Mol, na ulazu u grad, sačekale su ih hiljade građana. Duga kolona koju su predvodili bajkeri, traktor i vozila ušetala je u grad u utorak 28. oktobra, a potom centralnim ulicama stigla do Rektorata Univerziteta u Beogradu gde je organizovan doček kakav je Beograd priređivao samo oslobodiocima – spektakl sa vatrometom, hiljade ljudi u zagrljaju i žurka na ulicama.
2. kolona studenata iz Novog Pazara, koja je u organizaciji sandžačkog Centra za demokratiju pešačila štafetno, susrela se u Beogradu sa svojim kolegama.
240 kilometara prešla je kolona studenata iz Čačka koja je preko Požege, Valjeva i Šapca pešačila kroz Zapadnu Srbiju. Zadivljujući prizori iz drona predela kojim je ova kolona prolazila postali su viralni na društvenim mrežama.
50 studenata iz Vršca krenulo je na put do Novog Sada sa istoka, da bi nakon četiri dana pešačenja, preko Plandišta i Zrenjanina, stigla do Novog Sada.
28. oktobra, sa juga, iz Niša je put Novog Sada krenula grupa biciklista koja je preko Paraćina, Smedereva, Pančeva i Beograda stigla u Novi Sad.
29. oktobra, grupa studenata krenula je i sa severa – iz Subotice. Kolona je išla preko Vrbasa gde joj se pridružila veća masa hodača.
4500 pešaka, studenata i građana koji ih podržavaju, krenulo je u četvrtak, 30. oktobra, na put iz Beograda za Novi Sad, u najvećoj protestnoj koloni koja je ikada šetala između ova dva grada, ali i bilo koja dva druga u Srbiji.
85 kilometara prešla je ova kolona starom sremskom trasom, odevenom u jesenje boje, na kojoj su je neprekidno, iz mesta u mesto, dočekivali građani u ekstazi. Put je vodio preko Zemuna, Stare Pazove, Nove Pazove i Inđije, da bi sledećeg dana nastavio preko Beške i Čortanovaca. Kolona je bila nepregledna i bilo je potrebno 15 do 20 minuta da prođe pored jedne tačke. Kolonu su pratile i stotine automobila sa logistikom, a u noćnim satima prizor kolone iz vazduha pružao je fascinantnu sliku koja je obeležila ceo poduhvat studentske šetnje.
1200 porcija prasetine i jagnjetine, 450 porcija junećeg paprikaša, 80 porcija junećeg i svinjskog paprikaša, 50 kilograma ćufti, 50 litara graška sa piletinom i 30 litara pilećeg paprikaša spremili su građani Stare Pazove da dočekaju studente koji su u ovom sremskom gradu na večeri.
50 kilograma roštilja od čega: 37 kg ćevapa, 37 kg pilećeg belog rolovanog mesa, 15 kg roštiljske kobasice i 15 otkošćeni batak. Pazovčani su, pored tolike količine mesa, spremali i potaž od bundeve, koji je bio vrlo popularan među pešacima iz Beograda.
2500 ležaja srednjoškolci i građani Inđije postavili su na ulici, kako bi svi oni studenti za koje nije pronađen smeštaj mogli da prenoće. Gradonačelnik Inđije Marko Gašić ponovo je zabranio da studenti spavaju u zatvorenom, postajući jedno od najomraženijih lica za milione građana Srbije.
5 studentskih kolona sastalo se 31. oktobra na veličanstvenom, precizno organizovanom dočeku u Novom Sadu.
1 veridba među studentima iz Novog Pazara desila se na Mostu slobode.
18 državnih zastava na jarbolima na trgu kod zgrade NIS-a, gde je organizovan impresivni doček, neki službenik je iza leđa prisutnih, krišom spustio pre ponoći.
5 sati pre 1. novembra Vlada Republike proglasila je ovaj datum za Dan žalosti.
1 mejl sa pretnjom o postavljenoj bombi koji su primile Železnice Srbije navodno je doveo do toga da železnički saobraćaj ka Novom Sadu bude obustavljen pet dana i da ne bude moguće vozom putovati do Novog Sada.
7 naplatnih rampi na autoputevima čije su zatvaranje od 29. oktobra najavili JP “Putevi Srbije”.
1 cev je pukla, zbog čega je u toku prepodneva u Novom Sadu isključena voda.
27 obraćanja, intervjua i gostovanja Aleksandra Vučića od početka studentskih šetnji do komemorativnog skupa, u periodu 15. oktobra do 1. novembra, u kojima je neprekidno isticao koliko je događaj nebitan (u jednom se pita da li je reč o utakmici).
1 obraćanje, 31. oktobra, u kome je isto lice, u jednoj rečenici, uputilo izvinjenje studentima. Nakon skupa u Novom Sadu, isto lice je nastavilo da u svojim maratonskim obraćanjima govori o studentima, uz opasku da je skup u Novom Sadu bio “debakl”.
47 novinarskih ekipa stranih medija koje su pratile skup u Novom Sadu.
1200 bajkerki i bajkera su, po izvorima “Vremena”, učestvovali kao podrška studentima na skupu u Novom Sadu.
11.52 bilo je vreme kad su i najuporniji u kolonama vozila izašli i u gotovo nadrealnoj sceni stajali pored ogromne kolone automobila odajući poštu žrtvama nadstrešnice istovremeno kad i studenti u Novom Sadu. Hiljade automobila bili su zaglavljeni na autoputu i manjim prilaznim putevima ka Novom Sadu, ali su se kasnije svi pridružili skupu koji je trajao do večeri.
18.57 Skup u Novom Sadu je završen puštanjem lampiona sa Dunava i otkrivanjem transparenta na tvrđavi u Petrovaradinu: “Vidimo se i sutra i svakog drugog dana dok ne bude pravda”.
16 zbornih mesta, 16 traktora sa crnim zastavama, 16 kolona koje su u 10.30 ujutru krenule ka železničkoj stanici iz svih krajeva Novog Sada.
16 belih golubova, 16 venaca koje su studenti položili na mesto stradanja, 16 srca sa imenima žrtava, 16 belih golubova koji su poleteli u nebo, vratili se ka stanici, a potom ponovo odleteli na drugu stranu, ka Dunavu.
12 crnih zastava postavljenih preko stajališta u Bulevaru oslobođenja sa nazivima meseci i motivima borbe tokom prethodne godine.
8 napuštenih bicikala po koje se niko nije vratio nakon pada nadstrešnice. Hiljade i hiljade ljudi koji su ih videli tokom paljenja sveća i odavanja pošte na mestu stradanja.
8 stihova pesme Cveta trešnja u planini koju je, nakon ćutanja u Novom Sadu, izveo hor Pop Choir Radio. Stihovi su slomili i najtvrđa srca, a pesma se nakon Novog Sada pridružila panteonu simbola studentskog protesta i počela da se redovno izvodi širom zemlje. Pesmu je napisao Dušan Kovačević za svoju dramu Sabirni centar, a koju je za istoimeni, kultni film Gorana Markovića komponovao Zoran Simjanović.
1 komemorativni skup. 1 zemlja. 1 istina. 1 pravda.
16 minuta ćutanja u 11.52, u Novom Sadu 1. novembra 2025. godine.
110.000 ljudi koji stoje u tišini na velikom studentskom skupu. 110.000 ljudi koji, prema brojanju Arhiva javnih skupova, ne računajući ljude koje su ostali na putevima, učestvuju u najmasovnijem ćutanju i najvećem mitingu u ovom gradu ikada, dok se nad njima čuju samo zvuci dronova, udaljeni lavež i disanje mase. 110.000 koje žele istu stvar.
1 čovek.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
