Pored ekonomskih i zdravstvenih aspekata, koji nisu dobili visoke ocene iz opravdanih razloga, dublja analiza i “dobro ocenjenih” oblasti, poput političke moći i obrazovanja, otkriva sporna pitanja. U trenutnom sastavu Vlade Srbije ima deset žena, što predstavlja oko 30 odsto mesta u izvršnoj vlasti, udeo poslanica u Narodnoj skupštini je oko 35 odsto, što je takođe dobar procenat zastupljenosti žena u zakonodavnoj vlasti. Međutim, kolika je zapravo realna moć ministarki i poslanica? Koliko one učestvuju u donošenju važnih odluka i kreiranju javnih politika
Prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF) iz 2024. godine, Srbija je zauzela 26. mesto od 146 ispitanih zemalja po globalnom indeksu rodne ravnopravnosti. Ovaj rezultat predstavlja relativno dobar uspeh, posebno uzimajući u obzir što je Srbija napredovala za dvanaest mesta u odnosu na prethodnu godinu. Globalni indeks rodne ravnopravnosti ocenjuje trenutno stanje i napredak u postizanju rodne ravnoteže kroz četiri osnovna indikatora: ekonomske prilike i participacija, obrazovanje, zdravlje i preživljavanje, kao i politička moć.
Iako se Srbija dobro kotira, evidentan je značajan nesklad između pojedinačnih indikatora obuhvaćenih analizom SEF-a. Naime, u 2024. godini Srbija je zauzela 63. mesto kada su u pitanju ekonomske prilike i participacija, dok je prema indikatoru zdravlja i preživljavanja, tek na 79. mestu. Ona nastavlja da ostvaruje relativno dobre rezultate u oblasti obrazovanja, gde zauzima 39. mesto, a posebno se ističe u oblasti političke moći, gde se nalazi na solidnom 25. mestu.
JEDNO ALI…
Ono što takođe navodi na preispitivanje verodostojnosti rezultata analize jeste i trenutno stanje srpskog društva, koje odlikuje patrijarhalno autoritativna struktura moći, osnažene desničarske i tradicionalne političke partije i pokreti, pojačan nivo nasilja nad ženama i velik broj femicida, kao i mizogeni i konzervativni narativi koji se često promovišu kroz pojedine institucije i medije u Srbiji. Pitanje je – da li relativno visoko rangirana Srbija po indeksu rodne ravnopravnosti zaista oslikava realnu situaciju rodne ravnopravnosti i položaja žene u srpskom društvu?
Isticanje dobrih rezultata u oblasti političke moći i obrazovanja može dovesti do zanemarivanja ozbiljnih i upornih problema sa kojima se većina žena u Srbiji suočava, kao što su ekonomske razlike, tradicionalne kulturno-socijalne norme i rodno zasnovano nasilje. I pored dobro definisanog normativnog okvira za borbu protiv rodne diskriminacije, koji ukljčuje mere poput usvajanja novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti (2021) i Zakona o zabrani diskriminacije (2009), uspostavljanjem Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost (2014), kao i usvajanje Strategije za rodnu ravnopravnost (2021–2030), žene u Srbiji i dalje ne mogu da ostvare mnoga prava, niti dobijaju dovoljno podrške da prevaziđu ozbiljan rodni jaz, posebno u ekonomskoj i socijalnoj sferi.
JAZ VEĆI NEGO NA PAPIRU
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, žene zarađuju u proseku 8,8 odsto manje od muškaraca. Međutim, kada se uzmu u obzir stepen obrazovanja ili vrsta zanimanja, razlike u zaradama između žena i muškaraca su još veće od zvaničnog platnog jaza nauštrb žena. Takođe, analiza UN Women iz 2023. godine ukazuje da se žene često zapošljavaju u niže plaćenim sektorima, kao što su usluge i obrazovanje. Muškarci su, s druge strane, prisutniji u industriji i menadžmentu, tj. radnim pozicijama koje nose veći društveni uticaj i moć, posebno u procesima donošenja odluka.
Ženama u Srbiji je ograničen pristup ekonomskim resursima, što sprečava pokretanje sopstvenog biznisa i razvoj ženskog preduzetništva. Prema rezultatima UN Women studije o ženskom preduzetništvu iz 2022. godine, žene čine 31 odsto svih preduzetnika u Srbiji. Ekonomski disparitet između žena i muškaraca u Srbiji je još uvek prilično visok, što vodi ka produžavanju procesa postizanja pune rodne ravnopravnosti.
Kulturno-socijalne norme u Srbiji podržavaju patrijarhalnu i tradicionalnu podelu rada i uloga među polovima. Tako se često od žena očekuje da budu posvećene domaćinstvu i brizi o bliskim članovima porodice, dok su muškarci percipirani kao “hranitelji” porodice i glavni izdržavaoci. Dalje, žene se često suočavaju sa preprekama prilikom napredovanja u karijeri zbog društvenih očekivanja i pritisaka da preuzmu veće obaveze u domaćinstvu. Tradicionalna podela uloga može značajno ograničiti mogućnosti žena u obrazovanju i karijeri, smanjujući njihov pristup resursima i ekonomskim prilikama.
Takođe, snažan otpor u prihvatanju i implementaciji određenih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti, poput rodno osetljivog jezika, naročito od strane značajnog dela naučne zajednice i Srpske pravoslavne crkve, predstavlja još jedan pokazatelj da srpsko društvo neguje vrednosti koje održavaju rodnu nejednakost na štetu žena.
SVAKODNEVNO NASILJE
Prema pojedinim istraživanjima, svaka treća žena u Srbiji doživela je neki oblik nasilja tokom svog života. Ova široko rasprostranjena pojava nasilja nad ženama u srpskom društvu ima dalekosežne negativne posledice po rodnu ravnopravnost. Femicid, kao ekstremni oblik nasilja nad ženama, iz godine u godinu ostaje na konstantno visokom nivou. Nema pomaka ni u sistematskom rešavanju, niti u praćenju slučajeva femicida.
Podaci o femicidu se prvenstveno prikupljaju iz medijskog izveštavanja, koje je jedini javno dostupni izvor informacija. Ova metoda prikupljanja podataka je problematična, jer postoji mogućnost da je broj ubijenih žena mnogo veći, s obzirom na to da pojedini slučajevi nisu medijski propraćeni i tako ostaju “nevidljivi”.
Pored toga, akušersko nasilje u porodilištima širom Srbije, koje je nedavno postalo predmet javne i medijske pažnje, predstavlja ozbiljan problem. Ovaj oblik nasilja ugrožava ne samo mentalno i fizičko zdravlje žena, već i napore ka postizanju potpune rodne ravnopravnosti.
REALNA (NE)MOĆ
Pored ekonomskih i zdravstvenih aspekata rodne ravnopravnosti, koji nisu dobili visoke ocene iz opravdanih razloga, dublja analiza i “dobro ocenjenih” oblasti, poput političke moći i obrazovanja, otkriva sporne i kontradiktorne zaključke. U trenutnom sastavu Vlade Srbije ima deset žena, što predstavlja oko 30 odsto mesta u izvršnoj vlasti. Udeo poslanica u Narodnoj skupštini je oko 35 odsto, što takođe predstavlja relativno dobar procenat zastupljenosti žena u zakonodavnoj vlasti.
Međutim, kolika je zapravo realna moć ministarki i poslanica? Koliko one učestvuju u donošenju važnih odluka i kreiranju javnih politika? Ukoliko se uzme u obzir da je Srbija hibridni režim i da postoji jaka autoritativna struktura u političkom sistemu, predvođena liderom vladajuće partije, kao i utemeljeni kulturno-socijalni rodni stereotipi i obrasci ponašanja u društvu, može se zaključiti da političarke u Srbiji imaju vrlo ograničene mogućnosti da koriste svoju političku moć.
Konačno, kada je o obrazovanju reč, žene u Srbiji beleže visoke stope završenog osnovnog i srednjeg obrazovanja. Međutim, već tokom srednjeg obrazovanja tradicionalni rodni stereotipi utiču na izbor profesija; devojke se često usmeravaju ka humanističkim i društvenim naukama, dok su dečaci više zastupljeni u tehničkim smerovima. U poslednjim decenijama žene su postale dominantne u visokom obrazovanju, sa većim procentom diplomiranih u odnosu na muškarce. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, više ili visoko obrazovanje steklo je 24 odsto od ukupnog broja žena starijih od 15 godina, dok je kod muškaraca taj procenat niži i iznosi 20,7 odsto.
Ipak, i pored boljeg uspeha u obrazovanju, žene su i dalje suočene s preprekama poput manjih plata i nižih pozicija u menadžmentu u poređenju s muškarcima.
Iako zvanične analize mogu ukazivati na određeni napredak, dublje ispitivanje indikatora rodne jednakosti pokazuje da je situacija u Srbiji složenija. Stoga, sveobuhvatno razumevanje rodne ravnopravnosti između žena i muškaraca u Srbiji zahteva širi pristup od samih zvaničnih podataka, uzimajući u obzir i životna iskustva žena, kao i sistemske prepreke s kojima se susreću.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
