Mala zemlja, mnogo pobednika

Odluka svega trećine građana da učestvuju na u nedelju okončanim lokalnim izborima, donela je Srbiji neobično mnogo pobednika: „večito drugi“ radikali su u mnogim mestima, pre svega vojvođanskim, postali prvi, opoziciona (u smislu učešća i izvršnoj vlasti na nivou Republike) Demokratska stranka dobila je, između ostalog, najatraktivniju funkciju u aktuelnoj raspodeli (gradonačelnik Beograda), a razloge za ogromno zadovoljstvo pronašle su i sve ostale parlamentarne partije. Čak su i neke već uveliko otpisane stranke ponovo postale vladajuće – u Malom Zvorniku za predsednika opštine izabran je funkcioner poluzaboravljene Socijaldemokratije Vuka Obradovića, u Zaječaru kandidat Liberala Srbije Dušana Mihajlovića, a u Bečeju predstavnik Narodne demokratske sranke Slobodana Vuksanovića.

Nakon dva junska kruga predsedničkih izbora i prvog, septembarskog kruga lokalnih izbora, na kojima su stranke članice vladajuće koalicije doživele više nego očigledan debakl, posle drugog kruga lokalnih izbora čak je i portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović našao razloga za optimizam. Prema njegovoj oceni, naime, stranke članice vladajuće koalicije „imaće više predsednika opština nego opozicione DS i SRS“, a taj rezultat bio bi, prema njegovom mišljenju, „još ubedljiviji“ ako bi se uzeo u obzir uspeh Socijalističke partije Srbije, koja podržava vladu.

KO NAM JE TO DOŠAO: Stanje je, naime, sledeće: gradonačelničke funkcije u četiri srpska grada pripale su različitim partijama, iako je izborni favorit – DS imao kandidate u svakom od njih. Na kraju je samo Nenad Bogdanović, kandidat te stranke za prvog čoveka glavnog grada i dosadašnji predsednik gradske vlade, sa 234.513 osvojena glasa (50,19 odsto od broja izašlih birača) u Beogradu zaslužio čestitke suparnika iz Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića, za koga je glasao 226.161 birač, odnosno 48,4 odsto. U Novom Sadu situacija je bila obrnuta: demokrata i dosadašnji prvi čovek vojvođanske prestonice Borislav Novaković morao je javno da čestita protivkandidatu, radikalki Maji Gojković, zbog osvojenih 695 glasova više: za prvu novosadsku gradonačelnicu glasalo je 60.235 (49,77 odsto), a za Novakovića 59.540 (49,19 odsto) birača. U Kragujevcu i Nišu pobede su bile znatno ubedljivije: kandidat koalicije Zajedno za Kragujevac, koju čine Srpski pokret obnove, Narodna demokratska sranka, Socijaldemokratija i Liga za zaštitu privatne svojine, Veroljub Stevanović, sa 72,19 odsto osvojenih glasova, „potukao“ je protivkandidata, demokratu Dragutina Radosavljevića (25,73 odsto glasova). U Nišu je pobedio nekadašnji direktor monopolskog DIN-a Smiljko Kostić, kandidat Nove Srbije Velimira Ilića, osvojivši 62,8 odsto glasova izašlih birača, dok je dosadašnji predsednik Skupštine grada Goran Ćirić, kandidat koalicije DS-a i SPO-a, osvojio 35,6 odsto glasova.

Činjenica da su iza mnogih kandidata za predsednike opština stajale koalicije stranaka bitno komplikuje zaključak o ukupnoj stranačkoj uspešnosti. Ipak, očigledno je da su i u drugom krugu lokalnih izbora najuspešnije bile dve opozicione stranke – DS i SRS. Prema podacima koje je sakupio CESID, DS će imati 22, a radikali 19 predsednika opština koje su samostalno kandidovali. Demokrate, međutim, radije ističu podatak da će imati 28 gradonačelnika i predsednika opština, proizašao sabiranjem i onih pozicija osvojenih udruženim radom sa još nekim, uglavnom manjim strankama. I vladajući DSS, tako, ističe podatak o 18 osvojenih mandata predsednika opštine, od čega 13 u koaliciji a pet samostalno, dok na veb sajtu CESIDA, na kome se nalazi i kompletan spisak opština i podaci o njihovim novim predsednicima, stoji podatak da ta stranka ima deset predsednika opština koje je samostalno predložila, uglavnom u vrlo malim mestima.

Najveće izborno izenađenje, ipak, mogao bi da predstavlja skor SPS-a: na CESID-ovom sajtu ta stranka je pozicionirana ispred DSS-a, sa 12 novih predsednika opština koje je predložila samostalno. Ivica Dačić, predsednik Glavnog odbora partije Slobodana Miloševića, kao i konkurencija, radije ističe zbirnu cifru, prema kojoj ta stranka ima 19 novih predsednika opština, a ako se uračunaju i razni socijalisti „prerušeni“ u grupe građana, i preko 20.

Vladajuća G17 plus Miroljuba Labusa imaće pet predsednika opština, a Nova Srbija četiri (ne računajući Niš), plus još nekoliko „koalicionih dobitaka“.

BILO NEKAD: Sve to – dolazak radikala i socijalista na vlast u značajnom broju srpskih opština (uključujući i drugi grad po veličini – Novi Sad), začinjen pojedinačnim trijumfima upadljivih persona iz predpetooktobarskog perioda, kao što su Dobrivoje Budimirović Bidža (Svilajnac), Radivoje Raka Radović (Trstenik) i Dragan Marković Palma (Jagodina), desilo se gotovo tačno na godišnjicu rušenja režima Slobodana Miloševića. Na lokalnim izborima u jesen 2000, podsećanja radi, tadašnji DOS i druge antimiloševićevske koalicije osvojili su vlast u 90 mesta, radikali su bili potpuno zbrisani, a socijalisti su u prvi mah zadržali vlast u nekim malim sredinama. Odbornici SPS-a su, posle izbora, pred talasom dosovskog oduševljenja, vraćali osvojene mandate, tako da se SPS-ovska vlast u nekoliko opština postizborno urušila.

Dobar deo zasluge za današnji, sasvim drugačiji ishod, naravno, pripada promeni izbornog sistema (umesto jednokružnog većinskog i indirektnog izbora predsednika opština, sada su odbornici birani po proporcionalnom sistemu, a predsednici opština na direktnim izborima u dva kruga). Ipak, sudeći prema broju glasova dodeljenom svakoj pojedinačnoj partiji i broju izbornih apstinenata, biće da su građani svojim ponašanjem tokom dve ovogodišnje ranojesenje nedelje imali nešto i da poruče svojoj političkoj eliti. Deo analitičara u samoj činjenici da je odziv na izbore bio tako mali, vidi razlog za uzbunu, ocene o apatiji i postavljenje pitanja dosadašnjoj vlasti šta je i kako radila u prethodnom periodu. Prema drugim mišljenjima, međutim, odziv je bio sasvim „normalan“ – tako je, naime, gotovo svuda u svetu na lokalnim izborima, a slično je bilo i na vanrednim lokalnim izborima prošle godine u Srbiji. Veći odziv na ranijim lokalnim izborima, prema tim mišljenjima, posledica je istovremenog održavanja republičkih ili saveznih izbora, koje građani i dalje percipiraju kao važnije.

Povratak radikala i socijalista na vlast, makar i lokalnu, strani mediji uglavnom su protumačili kao novo skretanje Srbije udesno, ali domaći analitičari skloni su da prednost daju nekim drugom razlozima. Prema oceni socijalnog psihologa Bore Kuzmanovića, izrečenoj u Pres klubu u ponedeljak, radikali su svoj sadašnji uspeh postigli, pre svega, zahvaljujući socijalnoj demagogiji na kojoj insistiraju, a mnogo manje zahvaljujući svom nacionalističkom imidžu. Socijalna demagogija, koja prija uhu velikog broja siromašnih građana, nakon što se pokazalo da tvrdnja DOS-a iz 2000. godine „mi pobeđujemo, svi dobijaju“ nije ostvariva u realnom životu, mogla je, prema njegovom mišljenju, dovesti i do boljeg uspeha SPS-a, da u toj stranci nisu zadržani stari kadrovi. Prema Kuzmanoviću, rezultat socijalista posledica je očuvanosti infrastrukture te stranke, dok Srđan Bogosavljević (Strateški marketing) podseća i na visok stepen discipline simpatizera i članova SPS-a.

KO JE KRIV: Različite ocene pratile su i poslednji plasman stranke predsednika Srbije Borisa Tadića, koja je pre samo dve nedelje unisono proglašavana najjačom strankom u zemlji. Politički analitičar Dušan Pavlović, tako, misli da su lokalni izbori pokazali da je DS najjača stranka u zemlji, kao i da su izbori pokazali da je Srbija podeljena na dve opcije – demokrate i radikale. Srđan Bogosavljević smatra da su te dve stranke u komunikaciji sa svojim biračima ponudile jasnije odgovore na teme koje se nalaze pred Srbijom, za razliku od vladajuće koalicije, koja ima lošu komunikaciju sa svojim biračima, pre svega zato što ta koalicija nema jedinstven stav o većini značajnih tema. A glavni konkurenti demokrata, radikali, najradije ističu podatak da je DS u drugom izbornom krugu imao 86 kandidata, ali je, po istoj računici, pobedio u samo 23 slučaja, za razliku od SRS-a koji je, procentualno, bio daleko uspešniji (imao 32 finalista, dobio 18 pobednika).

Prema oceni potpredsednika DS-a Dušana Petrovića, deo zasluge za takav ishod ima DSS, čiji simpatizeri, uprkos dogovoru Tadić–Koštunica, nisu podržali kandidate „demokratskog bloka“, već su radije glasali za radikale i druge konkurente kandidata DS-a. Argumenti za takav zaključak mogli bi biti i proradikalski istupi predstavnika lokalnih odbora DSS-a u Novom Sadu i podrška Smiljku Kostiću u Nišu, ali oprezni analitičari, poput Ljiljane Baćević iz Instituta društvenih nauka, ipak kažu da je takav zaključak nemoguće pouzdano izvesti bez ozbiljnih analiza. Uz ocenu da jeste moguće, ali ne i dokazano, da su simpatizeri DSS-a ili apstinirali ili podržali kandidate drugih stranaka, a ne DS, Ljiljana Baćević je u Pres klubu u ponedeljak ipak ocenila da moguća odluka članstva da ne poštuju dogovor Tadić–Koštunica (kao i lokalni izbori u celini) neće bitno uticati na globalnom nivou. Prema njenom mišljenju, naime, kad počnu dogovori o koalicijama situacija će biti drugačija jer će njihovi rezultati biti javni i rukovođeni uticajem stranačkih centrala. Sve to, međutim, ne znači da neće biti prelaženja do sada neprelaznog jaza između radikala i „demokratskog bloka“: portparol DSS-a Mladenović je i u postizborni ponedeljak ponovio najavu izrečenu posle prvog izbornog kruga – da će prilikom formiranja koalicija „biti i iznenađenja“, pre svega misleći na saradnju sa radikalima, koja se nikako ne uklapa u dogovor Tadić – Koštunica.

Uprkos Tadićevoj izjavi datoj uoči sklapanja dogovora sa Koštunicom o podršci kandidatima demokratskog bloka i formiranju postizbornih koalicija, prema kojoj bi saradnja DSS-a i SRS-a označila kraj kohabitacije na republičkom nivou, u utorak popodne, kada je spreman ovaj broj „Vremena“, nije bilo naznaka da bi potencijalna koalicija DSS-a i SRS-a (ili neki oblik neformalne saradnje, podrška nekoj manjinskoj opštinskoj vladi) mogla prouzrokovati hitno raspisivanje parlamentarnih izbora. Iz vladajućih krugova (Predrag Marković, predsednik Skupštine Srbije bio je najcitiraniji) stigla je najava da će posle usvajanja ustava biti raspisani izbori na svim nivoima, ali ne i konkretnim argumentima podržana najava kada će novi ustav biti donet. Potpredsednik DS-a Dušan Petrović ponovio je stav do koga je ta stranka došla posle prvog kruga lokalnih izbora, prema kome će se, ukoliko ne budu postojali uslovi za donošenje novog ustava „morati pronaći rešenje za nesrazmeru između podrške koju stranke imaju i broja njihovih poslanika u parlamentu“.

OPET IZBORI?: U momentu kad radikali slave prvu značajnu realnu pobedu (Novi Sad), vladajuće stranke (pre svega DSS) i Tadićev DS moraće dobro da preračunaju da li svakoj od njih (a možda i interese Srbije uzmu u obzir) odgovara brzopotezni prekid kohabitacije i teranje ionako smorenih građana na još jedne izbore ove godine. Prema nekim ocenama, plasman kandidata DSS-a Zorana Drakulića u prvom krugu lokalnih izbora, trenutno je zaustavio dugotrajan i veliki pad popularnosti te stranke, ali nikako nije i smanjio njenu potrebu za postizanjem nekog konkretnog rezultata (Ustav bi bio baš zgodan) sa kojim bi DSS mogao lakše izaći pred birače na parlamentarnim izborima. Ima i informacija koje govore da se ta stranka nalazi i u fazi unutrašnjih kadrovskih i drugih promena, što je dodatni razlog za izbegavanje izbora.

Posle nedeljnog drugog kruga lokalnih izbora, ocene o neočekivano lošem uspehu DS-a nisu stigle samo od radikala: prolazak kandidata DS-a u Beogradu „kroz iglene uši“ i neuspeh finalista iz redova te stranke u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i mnogim manjim mestima, naveo je socijalnog psihologa Boru Kuzmanovića na zaključak o početku stagnacije te stranke, koja je, od momenta promene rukovodstva, beležila konstantan rast. Baš negde u vreme kad je Kuzmanović u ponedeljak u Pres klubu objašnjavao zašto misli da bi slabiji rezultat DS-a u drugom krugu mogao izazvati tenzije u toj stranci i dati argument struji koja se zalaže za oštriji kurs prema DSS-u, da Tadića priupita kakav je zapravo taj njegov saveznik, oglasio se – Čeda. Bivši potpredsednik DS-a Čedomir Jovanović uputio je svom predsedniku (obraćajući mu se prisnim – Borise) otvoreno pismo kojim ga, između ostalog, poziva da prekine kohabitaciju sa Koštuničinom vladom i izazove prevremene izbore i, suprotno Koštunici, pozove kosovske Srbe na tamošnje izbore. U utorak popodne, kada je pisan ovaj tekst, ali i u ponedeljak, kada je Jovanović držao konferenciju za novinare, nezvanični izvori tvrdili su da Tadić upravo namerava da se preko državne televizije obrati javnosti i pozove kosovske Srbe na izbore, pa bi se lako moglo ispostaviti da je Jovanović, zahvaljujući dobrim izvorima, povukao potez koji bi trebalo da ostavi utisak da se Tadić, bar u tom delu, priklanja njegovom kursu ( taktika „ma jesam li ti ja govorio na vreme“). Čak i ako je tako, ima razloga za ocenu da je Jovanović uspeo da prodrma onaj značajan deo DS-a, koji je i na februarskim stranačkim izborima očigledno bio na njegovoj strani. Jedan od pokazatelja mogao bi biti neuobičajen broj komentara na vest o Jovanovićevom otvorenom pismu koji su se pojavili na veb sajtu B92: poriv da ga prokomentariše do utorka rano popodne osetilo je čak 140 posetilaca sajta (poređenja radi, vest o pobedi Maje Gojković u Novom Sadu prokomentarisalo je 64 posetioca). Komentari su se oštro podelili u dve grupe – Jovanović je svojim pismom izazvao snažnu podršku jednog dela publike („Čedo, majstore“, „Borise, odmori se“) i jednako snažnu osudu drugog dela („Ko je uopšte taj Jovanović i zašto mu se daje prostor“). A u takvoj atmosferi u stranci, teško da i Tadiću odgovara još jedan izlazak pred birače u jako kratkom roku. Sve to, međutim, ne znači da će, u slučaju da dogovori o koalicijama, koji bi trebalo da počnu u sredu, ne izazovu značajan potres, period višemesečne permanentne predizborne kampanje biti okončan – jer, izbori za skupštinu državne zajednice, prema najavama, trebalo bi da se održe već 3. februara.