Lustracija

Od kako je propao komunizam, pročišćenje se ponovo vratilo u svakodnevni jezik. Politički, dakako.Elem, lustracija: očišćenje propisanim darivanjem i/ili žrtvovanjem, izvedenica od latinskog lustratio, svečanog očišćenja od grehova, odnosno lustrum, svakih pet godina održavane svečane i javne tj. državne ceremonije žrtvovanja za očišćenje od grehova i pokajanje celog naroda.Pojam su Rimljani nasledili od Grka, gde je reč katharsis među lekarima značila čišćenje iliti pražnjenje creva, a među ljubiteljima mudrosti moralno očišćenje duše, duha ili već čega god.

Nešto manje podataka ima o tome kako se sa problemom nose zemlje koje neguju šerijatsko pravo, neki kažu da je to zato što ima i manje preživelih kad dodje vreme za lustraciju.

U vreme globalizacije tumačiti lustraciju kao sranje, proliv ili proseravanje nije dopustivo, bar zbog zahteva politički korektnog jezika.

Uvek spremni politički analitičari pobednika u hladnom ratu lustraciju su definsiali kao „srednji put“ između krivičnog gonjenja narušilaca ljudskih prava i komisija za istinu koje ne čine ništa više osim objavljivanja podataka o njihovom kršenju.To sve oko načina sprovodjenja ali ostaje problem određivanja ‘minimalne količine grehova’ koja se neće tolerisati.

Česi su, odnekud, prvi doneli zakon o lustraciji (1991) čije je važenje posle pet godina produženo, možda zato što je od nadležnih nadglobalnih analitičara ocenjen kao najobuhvatniji i najbolje formulisan. Ukratko, on javni/politički život pročišćava od svih koji su „služili komunistički režim“ od 25. februara 1948. do 17. novembra 1989. godine, uključujući tu i „ideološke kolaboracioniste“ režima, članove komunističke partije i/ili Narodnog fronta.

Recept je zanimljiv ali neodoljivo se nameće pitanje: kako li bi izgledala sprska vlada podvrgnuta češkoj lustraciji? Najprostije,od članstva vladajućih partija se ne bi mogla ni sastaviti osim ako ne želite sve ministre iz SePeOa! Idealna prilika za ukidanje Ustava i uvodjenje monarhije!

Kada slušate nešto ozbiljniju pro et contra raspravu najpre se može čuti da je jedan od glavnih argumenata za lustraciju : Nedostatak sistema vrednosti, možda zato što je to u Srbiji omiljena floskula svim grupama od min. pet poslanika, na šta ćete čuti da je opasno, ako ne i kontraproduktivno, jednim ovakvim sredstvom uticati na formiranje tako kompleksne stvari. Nastavak bi bio da je u našoj situaciji čak i pomalo ‘ukrivo ili plitko nasadjen sistem vrednosti’ a oslonjen na lustraciju na duže staze bolji nego nikakav (ovaj aktuelni). Na to se, opet, kejnzijanski uzvraća da smo na duže staze svi mrtvi .

Onda druga strana prelazi u ofanzivu i ističe pitanje- gde bi ovde bili postavljeni granični datumi selekcije za pročišćavanje? Od 20. oktobra 1944. do 5. oktobra 2000?

Da se sve ne bi vratilo na početak priče upotrebljava se tvrdnja

da i najblaža lustracija ali striktno sprovedena nosi sa sobom ono što bi se u pravu nazvalo generalnom prevencijom, tj. osim kaznenog i upozoravajućeg efekta prema učiniocu ( specijalna prevencija) kazna ima za cilj i da upozori sve druge da se takvom rabotom ne isplati baviti…

A onda moj komsija Slavko smireno izjavi :«Ja bi’ i’ sve otres’o , ko seljak slinu«!

Jeste, lako je dokazati da je lustracija ideološki program diskriminacije, so fucking what?