Tek što je ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić (koji se proslavio po najeuforičnijim aplauzima Aleksandru Vučiću i pocupkivanju od odobravanja kada ovaj nešto kaže) potpisao ugovor sa lobističkom kućom „KARV komunikejšns“, učinio je to i sa lobističkom firmom „BGR Gaverment Afers“.
Svo to lobranje čitavih godinu dana će poreske obveznike Srbije koštati samo 1,32 miliona evra, plus troškovi, dabome, u koje spadaju, na primer, oni putni ili za topli obrok.
I u tome ne bi bilo mnogo toga spornog kada bi se znalo za šta su lobisti (unapred) plaćeni, da li da obrlate nekog kongresmena ili kongresvumenku da javno kaže da je Kosovo sastavni deo Srbije, da rade na popravljanju imidža zemlje, ili, možda, na restauraciji imidža njenog predsednika?
SFRJ sa Titom na čelu, uzgred budi rečeno, ni centa nije davala nekakvim lobistima za pravljenje imidža, niti države, niti njenog maršala, već su i država i njen šef imali veliki ugled u svetu zahvaljujući politici koja se vodila. I tada su lobisti u Americi uzimli pare za lobiranje (gotovo) svakom, ko je hteo da plati.
Crnoj Gori je dosta bilo lobiranja u SAD
I dok Srbija ulazi u nove lobističke ugovore u SAD, Crna Gora iz njih izlazi.
„Ambicija crnogorskog premijera Dritana Abazovića da uz podršku američkih lobista zemlju drži malo bliže Kapitol hilu i Beloj kući pala je u vodu posle pola godine,“ piše RSE.
Ugovor o lobiranju u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) sa kompanijom Bipartizan solutions, američko-izraelskog političkog analitičara Mičela Baraka, bio je, naime, potpisan u decembru 2022. na godinu dana kada je premjer Dritan Abazović na sednici Vlade to obrazložio rečima: „Definitino moramo da budemo malo bliže Kapitol hilu i Bijeloj kući.“
Ovaj ugovor Vlada je raskinula već krajem maja. U dokumentu u koji je RSE imala uvid, Abazović je kratko obavestio Baraka da ne mogu da nastave saradnju imajući u vidu da će junski parlamentarni izbori rezultirati izborom nove Vlade. Korektno.
Cilj lobiranja
A cilj lobiranja bio je da „ohrabri administraciju predsednika Džoa Bajdena i Kongres da donose odluke koje podržavaju poziciju Crne Gore u vezi nekoliko ključnih pitanja“, tj. odnosa sa SAD i NATO-om, evropskih integracija, izazova vezanih za Rusiju i borbe protiv korupcije.
Bipartizan solutions trebalo je da doprinese, između ostalog, jačanju „jedinstvene regionalne pozicije Crne Gore“ kao „mosta između SAD i Balkana“.
Dogovorena mesečna nadoknada za usluge iznosila je 35.000 dolara, a ovaj iznos pokrivao je sve troškove, osim povratnog putovanja predstavnika Bipartizan solutions do Podgorice, stoji u dokumentu objavljenom na internet stranici crnogorske Vlade.
Ko je Mičel Barak?
Vasnik Bipartizan solutions Mičel Barak bio je ranije savetnik za međunarodne medije izraelskog predsednika Šimona Peresa, pisao govore za premijera Arijela Šarona, a 1990-ih je bio pomoćnik sadašnjeg premijera Benjamina Netanjahua.
Crna Gora, piše RSE, nije njegovo prvo regionalno iskustvo: u prvoj Vladi Srbije Ane Brnabić bio je savetnik ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popovića, i to od jula 2017. do septembra 2018. godine.
Barak je naveo da je kabinet srpskog ministra za to vreme postao „velika sila u promovisanju inovacija i preduzetništva u zemlji“ i da su uspostavili zajedničke projekte sa Izraelom, SAD, Rusijom, Kinom i drugim zemljama.
Državne institucije i ministarstva u Srbiji, po običaju u takvim slučajevima, nisu izveštavali o njegovim aktivnostima.
Ceo tekst RSE možete da pročitate OVDE.
J.H./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
