NAJVEĆE ŽRTVE: Pripadnici MUP-a Srbije / foto: reuters, marko đurica
"Sad nas svi tapšu po ramenu, i vi što ste godinama vikali ‘Kerovi, kerovi’ danas kažete ‘Udri milicijo!’, a najveći broj ljudi je i onda i sada pošteno radio svoj posao", kaže Zoran P., policajac koji je u uniformi 20 godina, inače aktivni član Sindikata policije. "Takav je ovo posao, slušaš naređenja, misli li neko da smo mi živeli izvan ove zemlje i da smo svi voleli Slobu"
„Ubijate normalne, štitite pedere!!!“, viču dve starije gospođe unoseći se u lice policajcima koji stoje u kordonu na beogradskoj Slaviji, nešto pre početka Parade ponosa. Dvoje prolaznika, koji su očigledno krenuli na Paradu, prolazeći pored kordona komentarišu: „Konačno i ja posle svih onih godina da se ne plašim policije.“ „Ma ja se i sada smrznem od straha kada ih vidim ovako opremljene, šta ćeš, uslovni refleks.“
NEDELJA: Policija je objavila da je intervencija u nedelju trajala sedam sati. Povređeno je 25 građana i 132 policajca, oštećeno je preko 15 službenih vozila MUP-a, a policiji stižu gotovo jednodušne pohvale za profesionalizam tokom intervencije. U utorak uveče je na Fejsbuku grupa obožavalaca snimka na kome se vidi kako policajac, uz sočne psovke, viče na protivnika parade: „Moj Beograd si došao da lomiš“, potom se okreće i odlazi, imala blizu 9000 članova, a njihov broj raste iz sata u sat.
„Sad nas svi tapšu po ramenu, i vi što ste godinama vikali ‘Kerovi, kerovi’ danas kažete ‘Udri milicijo!’, a najveći broj ljudi je i onda i sada pošteno radio svoj posao“, kaže Zoran P., policajac koji je u uniformi 20 godina, inače aktivni član Sindikata policije. „Takav je ovo posao, slušaš naređenja, misli li neko da smo mi živeli izvan ove zemlje i da smo svi voleli Slobu? Jeste, bilo je onda onih koji su tukli i iživljavali se, ali takvih je malo, a i sa druge strane uvek ima onih koji dođu samo da bi divljali. Meni je neki momak dok sam stajao u kordonu u Kolarčevoj ‘96. prišao i ubacio petardu u oklop, dva meseca sam zaglavio u bolnicu. Baš briga takve i za demokratiju, i za Kosovo, i za paradu.“
Zoran kaže da je u proteklim godinama mnogo puta obezbeđivao rizične skupove. „Običan svet o policajcima najčešće ne razmišlja, osim kad se desi nešto ovako veliko. Kad je utakmica, neki drugi manji sukob, povređeni policajci su samo broj. Kad su neki štrajkovi, protesti, ljudi nas psuju, vređaju, viču ‘Idite na Kosovo’, kao da kolege i ja nismo tamo bili. Razumem ja da oni imaju problema, samo što oni o našim problemima ne razmišljaju.“
Zoran je tokom prethodnih godina bio u Interventnoj jedinici policije (IJP), koja, za razliku od Policijske brigade i Žandarmerije, nema stalan sastav. „IJP se grupiše po potrebi, otprilike je pola stalnih, a pola se angažuje od onih koji obavljaju redovan posao. Kada obezbeđujemo ovakve skupove, i IJP i Brigada i Žandarmerija rade isti posao, ali nemamo svi iste uslove.“
„Problem je što najveći broj ljudi u IJP-u nije adekvatno obučen za vrstu poslova kao što je bilo ovo oko Parade, prošli su samo deo obuke, i to neredovno, i neadekvatno su plaćeni“, smatra Zoran. „Beogradski policajci, koji čine 70 odsto angažovanih, ne dobijaju dnevnice. Ljudi iz unutrašnjosti dobijaju nešto malo i obrok koji vredi 300 dinara – pola litra mleka, konzerve, pašteta, pola hleba, pođu u tri ujutru autobusima da bi bili ovde na vreme. Tri četvrtine angažovanog sastava ima uniforme od pre 20 godina. Ljudi u Policijskoj brigadi imaju četiri-pet hiljada dinara veće plate od nas, oni i jesu doktori za ovakve poslove, ali Žandarmerija ima dva, dva i po puta veće plate, potpuno novu opremu. U redu je da imaju više, ali razlike su prevelike.“
Zoran smatra da je često problem i brzina reagovanja prilikom izdavanja naređenja za intervenciju, i da se u sistemu „vertikalne subordinacije“ mnogi plaše da izdaju takvo naređenje pa se zbog toga povređuje najviše policajaca. Kao najdrastičnije primere navodi kašnjenja naređenja za intervencije prilikom paljenja Bajrakli džamije i hapšenja Veselina Šljivančanina, kada su zbog toga bili ugroženi životi policajaca. „Kod hapšenja Šljivančanina su ljudi bacali veš-mašine na policajce! Mnogo se problema nakupilo, i onda u intervenciji jedino međukolegijalni odnos tera ljude da izdrže, ali solidarnost ne traje večito, nezadovoljstvo je veliko. Nismo hteli da štrajkujemo kada je bila Parada i kada dolazi Hilari Klinton, da nam ne bi prebacili da vodimo politiku, a mi samo hoćemo da rešimo naše probleme.“
UTORAK: U utorak pre podne u sedištu Policijske brigade na Banovom brdu, u Trebevićkoj ulici, uveliko su trajale pripreme zbog dolaska američke državne sekretarke Hilari Klinton u Beograd. „Ono u nedelju je bilo žestoko, ali će valjda danas biti mirno“, dobacuje policajac kolegi koji ulazi u zgradu. Unutar zgrade, policajci pokazuju šlemove razbijene u nedelju kamenjem tokom intervencije.
Policijska brigada ima stalan sastav, u koji ulaze i konjanici, protivdiverziona zaštita, vodiči službenih pasa, deo sa specijalnim vozilima. Dejstvuje uglavnom na teritoriji Beograda, ali organizuje i praćenje navijačkih grupa Zvezde, Partizana, Zemuna, Rada i OFK Beograda kada one idu u druge gradove u Srbiji.
Nebojša Pantić, komandant Policijske brigade, za „Vreme“ kaže da MUP pre svakog „rizičnog“ događaja, bilo da je reč o sportskim manifestacijama ili javnim okupljanjima građana, prikuplja informacije koje mogu da utiču na bezbedno odvijanje skupa, preduzima određene mere i na osnovu bezbednosnih procena planira angažovanje jedinica.
„Reč je o zaista teškom i odgovornom poslu. Skupovi se odvijaju u zakazano vreme, ali angažovanje policijskih službenika počinje mnogo ranije, dolazak u jedinicu, vršenje priprema, uzimanje potrebne opreme, prezentovanja zadatka svakoj jedinici i pojedincu, izlazaka na teren“, objašnjava Pantić. „Prate se određene grupe koje iz udaljenih tačaka kreću ka zoni grada, preduzimaju se mere tokom održavanja skupa ukoliko dođe do ugrožavanja bezbednosti građana i neželjenih događaja, a nama ostaje obaveza da obezbedimo javni red i mir do razilaženje učesnika, što najčešće traje dva do tri sata po završenom skupu, zavisno od karaktera skupa.“
Pantić kaže da se jedinice sa manjim formacijama svakodnevno angažuju jer se na teritoriji grada skoro svakog dana dešavaju razni protesti. „Kod visokorizičnih zadataka koristimo zaštitu za noge i ruke, trup, glavu, zaštitne maske i štit. Ta oprema se ne koristi na manjim skupovima, ali je uvek imamo pri sebi u vozilu jer se ne zna kako će se skup u određenom momentu dalje odvijati.“
Starije generacije prenose iskustva onima koji dolaze u Brigadu ili u druge jedinice koje se angažuju na zadacima kakav je bilo obezbeđivanje Parade ponosa i intervencija koja se tada dešavala. „Realan je strah i realno je da svaki događaj nosi sa sobom određeni rizik da se mogu desiti događaji koji nisu planirani, tako da je najvažnije da se ljudi kao kolektiv vezuju jedni za druge i imaju poverenja jedni u druge“, smatra komandant Policijske brigade.
On kaže da policijski službenici veoma profesionalno izvršavaju svoje poslove i zadatke u uslovima koji nisu najpovoljniji po njih u smislu materijalnog statusa. „Ljudi u Brigadi su nešto više plaćeni nego u drugim jedinicama koje pripadaju Policijskoj upravi grada Beograda. Kod nas je plata policijskog službenika koji, na primer, radi pet godina oko 40.000 dinara. Mi se kao starešine trudimo da cenimo i svakodnevni rad i nagrađujemo ljude kroz naš pravilnik o platama koliko smo to u mogućnosti“, kaže Pantić. „Da li je ovaj posao dovoljno plaćen, pitanje je za neke druge institucije. Smatram da je posao zaista težak i odgovoran, nosi rizik, kao što je bilo u nedelju kada su bili ugroženi životi i bilo je dosta povređenih policajaca, i da bi morao biti više plaćen. Dosta ljudi nema prebivalište na teritoriji grada, putuje, ali se svi ovi problemi sa druge strane njihovog života ni u jednom momentu nisu odrazili na uspešno izvršenje zadataka.“
Pantić kaže da je problem i što neki ljudi ne doživljavaju policiju kao policiju svoje države, mada ovu državu smatraju svojom. „Na ovakvim skupovima kao u nedelju česte su provokacije, psovke. A svi oni koji tako pričaju, i stariji i mlađi, ako im je ugrožena sigurnost, obraćaju se toj istoj policiji i traže da ih zaštiti i pomogne im. Kao da ne shvataju da su policajci ljudi koji žive sa njima, imaju porodice, probleme kao i svi ostali.“
I pored javnih pohvala sa mnogih strana, iz Sindikata policije ukazuju da nisu zadovoljni lancem organizacije i komandovanja u nedelju jer policija nije uspela da zaštiti samu sebe. Sindikat policije je u utorak najavio i da će stupiti u štrajk upozorenja, koji bi značio jednočasovnu obustavu rada policije na teritoriji čitave zemlje, jer Vlada ignoriše zahteve o potpisivanju Posebnog kolektivnog ugovora koji bi doneo povećanje plata, nabavku bolje opreme i pravnu zaštitu. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je da će svi policajci koji su u nedelju bili na ulicama Beograda dobiti povećanje oktobarske plate za 20 odsto.
foto: reuters / marko đurica
SEDMOSATNA TEŠKA INTERVENCIJA U CELOM GRADU: Žandarmerija, konjica, suzavac, hameri
foto: reuters / đorđe kojadinović
foto: tanjug / zoran žestić
foto: tanjug / zoran žestić
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
