U kratkom vremenskom periodu vlast je po pitanju litijuma isprobala tri različite strategije, u rasponu od agresivnog nametanja do tihog sklanjanja teme u stranu, i epilog je svaki put bio isti – dalji pad podrške projektu rudarenja litijuma u Srbiji. Praktično, politički, demografski i socijalni korpus vladajuće stranke (odnosno koalicije) predstavlja jedino preostalo uporište i bastion projekta iskopavanja litijuma. Ali i tu je primetno određeno kolebanje i osipanje
Ovo je kraća verzija rada “Projekat otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra u očima srpskog javnog mnjenja” koji treba da bude objavljen u okviru publikacije (monografije) na kojoj radi interdisciplinarna grupa naučnika, a koja će uskoro biti predstavljena stručnoj i široj javnosti
Namera kompanije Rio Tinto da na području zapadne Srbije realizuje projekat “Jadar”, koji obuhvata istraživanje i planiranu eksploataciju jadarita, minerala koji sadrži litijum i bor, elemente trenutno vrlo tražene za potrebe novih tehnologija, izazvao je brojne rasprave, nedoumice i otpor kako u stručnim krugovima, tako i u široj javnosti.
Posle velikih protesta i pod pritiskom javnosti, Vlada Srbije je u januaru 2022. godine, uoči predstojećeg izbornog cilusa, poništila prostorni plan za projekat “Jadar”, kao i dozvole koje su s tim u vezi bile izdate. Međutim, neposredno nakon okončanja parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji, u junu 2024. godine, Vlada ponovo oživljava kontroverzni plan i 16. jula 2024. godine donosi odluku o nastavku projekta izgradnje rudnika litijuma. Kao reakcija na ovu odluku, širom Srbije su tokom leta 2024. buknuli još masovniji spontani protesti građana, koji su tu, navodno, već adaktiranu temu ponovo vratili u samo središte pažnje javnosti.
Kako je srpsko javno mnjenje reagovalo na ovu tematiku i kontroverze koje su je pratile, pokušali smo da utvrdimo kroz niz od četiri sinhronizovana istraživanja sprovedena u periodu jun 2024 – mart 2025. godine na reprezentativnom uzorku punoletnih građana Srbije (bez KiM)i neki od najvažnijih rezultata tih istraživanja predstavljeni su u ovom tekstu.
JUN/JUL 2024.
Naše prvo istraživanje u kojem smo ispitanicima postavili pitanje o stavu prema eksploataciji litijuma u dolini Jadra (“Da li podržavate nameru Rio Tinta da otvori rudnik litijuma u Srbiji?”) usledilo je upravo krajem juna i početkom jula, kada se rasprava o ovom projektu ponovo rasplamsala u Srbiji. Taj prvi nalaz je rekao da je više od polovine ispitanih, 55,5 odsto PROTIV eksploatacije litijuma u dolini Jadra, oko četvrtine, 25,6 odsto podržalo je ovu ideju, a 18,9 odsto u tom trenutku nije imalo stav ili nije želelo da se izjasni.
Nedvosmisleno se ispostavilo da najmlađi ispitanici (populacija od 18 do 40 godina) pokazuju najveću odbojnost prema projektu. Naime, čak 77,1 odsto mladih bilo je PROTIV, a samo 10,1 odsto njih je podržalo izgradnju rudnika. Sredovečni ispitanici (od 40 do 60 godina) takođe su natpolovičnom većinom od 58,7 odsto rekli NE, dok je 18,6 odsto njih u ovom uzrastu gledalo pozitivno na plan kompanije Rio Tinto. Tek u najstarijoj populaciji, preko 60 godina, primećen je drugačiji stav: 42,6 odsto ispitanih podržalo je potencijalni rudnik, a trećina, 33,1 odsto bila je PROTIV.
Lako se uočava da je, pored starosne kategorije, i nivo obrazovanja ispitanika znatno uticao na stav prema eksploataciji litijuma. Većinsku podršku rudnik je dobio samo kod ispitanika sa nepotpunom osnovnom i osnovnom školom (44,7%), dok se 19,1 odsto ispitanika iz ove kategorije izjasnilo protiv otvaranja rudnika litijuma. Kod svih ostalih nivoa obrazovanja zabeleženo je ubedljivo i većinsko protivljenje kopanju litijuma u Srbiji. Ispitanici sa srednjom školom: ZA – 24,7%, PROTIV – 51,1%. Ispitanici sa završenom gimnazijom: ZA – 17,8%, PROTIV – 68,9% i, najdrastičnije, ispitanici sa višom/visokom školom: ZA – 14,9%, PROTIV – 78,5%.
AVGUST/SEPTEMBAR 2024.
Sledeće istraživanje sa istim pitanjem sprovedeno je u avgustu/septembru 2024, odnosno dva meseca kasnije. Tada su se protesti protiv iskopavanja litijuma, neuobičajeno za letnji period, razbuktali, proširili i simultano odvijali širom Srbije, te zahvatili lokalne zajednice u kojima se do tada nije protestovalo. Na identično postavljeno pitanje (“Da li podržavate nameru Rio Tinta da otvori rudnik litijuma u Srbiji?”) zabeleženi su sledeći rezultati: manje od četvrtine, 24,8 odsto podržalo je litijumski rudnik, 59,4 odsto se izjasnilo PROTIV, a 15,8 odsto nije imalo stav ili želju da se izjasni. Drugim rečima, uprkos izuzetno snažnoj i na mahove vrlo agresivnoj režimskoj kampanji tokom leta, broj pristalica iskopavanja litijuma ostao je pratično isti, dok se broj protivnika povećao za četiri odsto u odnosu na prethodno, junsko istraživanje.
Gledano prema demografskim karakteristikama, stanje se nije značajnije promenilo u odnosu na prethodno istraživanje, osim što se u pojedinim kategorijama vidi jasnija razlika između onih koji su za otvaranje rudnika i onih koji se protive tom planu. Mlađi i obrazovaniji ispitanici i dalje su bili većinski protiv, i to sa još ubedljivijom razlikom u odnosu na jun/jul, a stariji i niže obrazovani sloj (verovatno zbog intenzivne prolitijumske kampanje koja se odvijala tokom leta) u blago većem procentu podržao je vladin predlog da se u dolini Jadra eksploatiše litijum.
Najobrazovaniji sloj društva ubedljivo se usprotivio projektu – 80,9 odsto sa višom/visokom školom, a ZA je bilo tek 8,5 odsto njih. 60,6 odsto ispitanika sa srednjom školom reklo je da ne želi rudnik, naspram 23,8 odsto koji su podržali kopanje litijuma. Ovog puta, nešto više od polovine ispitanika sa osnovnom školom, 52,9 odsto dalo bi zeleno svetlo za otvaranje rudnika, a petina, 20,7 odsto rekla bi STOP rudniku. U kategoriji najniže obrazovanih zatičemo i najveći broj neizjašnjenih, bez stava, onih koji se dvoume ili ne smeju/ neće da se izjasne, 26,4 odsto njih.
U avgustovsko/septembarskom istraživanju izvršeno je još jedno potencijalno zanimljivo segmentiranje ispitanika. Utvrdili smo u kojoj se meri razlikuje stav po pitanju Rio Tinta i projekta “Jadar” u odnosu na politički izbor ispitanika u istraživanju. 64,8 odsto ispitanika koji simpatiše vladajuće stranke (SNS, plus SPS i sateliti) podržalo bi projekat iskopavanja litijuma, a 9,4 odsto je reklo da to ipak ne bi. Nešto više od četvrtine ispitanih, 25,8 odsto koji preferiraju stranke na vlasti, nije se izjasnilo. Drastično suprotan nalaz je kod ispitanika koji bi izabrali opozicione stranke: 96,2 odsto je protiv kopanja, a samo 1 odsto (dakle, svaki stoti ispitanik koji simpatiše opoziciju) misli da je eksploatacija rude u Jadru dobra ideja. Najzad, ispitanici koji su ostali neizjašnjeni po pitanju političkih preferencija takođe su se većinski i u ogromnom procentu usprotivili kopanju litijuma – 70,1 odsto njih, naspram 9,4 odsto ZA.
DECEMBAR 2024.
Oko tri meseca kasnije, u decembru, sprovedeno je poslednje istraživanje u 2024. godini. Zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu i niza dešavanja koja su usledila posle toga, sve teme, pa i ova koja se tiče projekta kompanije Rio Tinto u Srbiji, pale su u drugi plan. Javnost je bila preokupirana događajem u Novom Sadu i odjecima te tragedije, a počeli su i protesti, kao i studentske blokade fakulteta. Sve te okolnosti, očekivano, uticale su donekle na raspoloženje i motivisanost ispitanika, pa je, posledično, bio i nešto veći procenat onih koji nisu želeli da se izjašnjavaju o projektu “Jadar” (20,6 odsto ispitanih). Shodno tome, blago je opao procenat i onih koji su ZA kopanje litijuma, kao i onih koji su PROTIV. U decembru je procenat protivnika iskopavanja bio za dva posto manji nego koji mesec pre, ali i dalje ubedljivo više od polovine – 57,5 odsto, dok je istovremeno zabeležen i pad od tri procenta podrške projektu (sa 24,8 odsto u avgustu/septembru na 21,9 odsto).
Kao i ranije, najmlađi i ispitanici u srednjem starosnom dobu, i dalje su bili ubedljivo i apsolutno većinski orijentisani protiv projekta “Jadar”. Više od 80 odsto mlađih, od 18 do 40 god, izjasnilo se PROTIV rudnika (u potkategoriji od 18 do 30 godina čak 88,2 odsto njih). Ipak, najveći pomak uočen je kod najstarije populacije ispitanih. Sa 45,1 odsto onih koji su podržavali kopanje rude, procenat je pao na 37,2 odsto i značajno se približio procentu onih koji su PROTIV – 34,9 odsto.
Značajan nalaz i izvesna promena u mišljenju konstatovana je kod onih koji podržavaju vladajuće stranke. Procenat ispitanika koji glasa za vlast i podržava projekat “Jadar” sa 64,8 odsto u avgustu/septembru, pao je na 56,7 odsto. Suprotno tome, procenat onih koji glasaju za vlast, a ne podržavaju kopanje porastao je sa 9,4 odsto na 15,5 odsto. Kod simpatizera opozicije stanje se nije promenilo, i dalje je tek 1 odsto njih podržavalo rudnik u Jadru, a više od 95 odsto je bilo PROTIV.
MART 2025.
U prvoj polovini marta 2025. realizovano je poslednje istraživanje u ovom serijalu. Dakle, opet je prošlo tri meseca, a ispitanicima smo postavili isto pitanje – Da li podržavate nameru Rio Tinta da otvori rudnik litijuma u Srbiji? Nalaz se ponovo promenio u istom smeru i potvrdio trend opadanja podrške iskopavanju litijuma u Srbiji, kao i porast otpora građana tom projektu. Procenat onih koji podržavaju projekat “Jadar” u ovom martovskom istraživanju pao je ispod 20 odsto, tačnije iznosi 19 odsto, a procenat onih koji se protive porastao je za šest odsto, pa je sada 63,5%. (Onih koji i dalje nemaju stav ili ne žele da se izjasne je 17,5 odsto.)
Razlike među starosnim kategorijama su ostale iste, ali su se brojke i procenti opet primetno i dodatno promenili u korist protivnika iskopavanja litijuma. Blizu 85 odsto ispitanih u najmlađoj kategoriji, od 18 do 40 godina, izričito je PROTIV, a tek 3,6 odsto ispitanih podržava namere kompanije Rio Tinto. Došlo je do pada podrške kopanju litijuma i u srednjoj starosnoj kategoriji – sa decembarskih 17,6 odsto zagovornici kopanja su došli na 14,5 odsto, a protivnici su porasli do 68,8 odsto. Ali najveća promena zabeležena je kod najstarijeg stanovništva, pa prvi put u ovoj kategoriji beležimo da se odnos onih koji su ZA i onih koji su PROTIV eksploatacije litijuma obrnuo u korist protivnika Rio Tinta.
U martovskom istraživanju nije primećena značajnija razlika u odnosu na prethodna istraživanja kad je obrazovni nivo ispitanika u pitanju. Najobrazovaniji sloj, ispitanici sa višom/visokom školom tek u procentu od 8,2 odsto podržavaju plan iskopavanja litijuma, dok se oko 80 odsto njih protivi. Najznačajniju promenu beležimo kod ispitanika sa osnovnom školom, gde je takođe zabeležen rast onih koji se protive rudniku u dolini Jadra. Njihov procenat sada iznosi 27,9 odsto i povećao se u odnosu na prethodno istraživanje kad je u ovoj najnižoj obrazovnoj kategoriji izmereno 22,2 odsto protivnika eksploataciji litijuma u Jadru.
Konačno, upoređujući stav ispitanika prema projektu Rio Tinta u Jadru i odnos bliskosti vladajućim strankama, odnosno opoziciji, vidimo da dok je u avgustu/septembru 2024. 64,8 odsto onih koji preferiraju vladajuće stranke podržavalo projekat Rio Tinta, u decembru 2024. taj procenat pada na 56,7 odsto, a u poslednjem, martovskom istraživanju jedva da ide preko pedeset odsto (51,5%).
ZAKLJUČAK – KRAJ IGRE?
Sumirajući navedene nalaze, kako u totalu, tako i relevantna ukrštanja sa ključnim demografskim i drugim parametrima, nameće se zaključak da je, barem što se tiče javnog mnjenja, tzv. “litijumska debata” u Srbiji praktično okončana, te da je njen ishod definitivno negativan u odnosu na nameravano otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra. Na to nedvosmisleno upućuju ne samo direktni nalazi i odgovori na osnovno pitanje, gde ni u jednom trenutku tokom devetomesečnog perioda podrška otvaranju rudnika nije prešla jednu četvrtinu ukupnog broja ispitanika, nego takav zaključak osnažuje i jasno uočena tendencija pada čak i te više nego skromne podrške sa 25,6 odsto iz juna/ jula 2024. na 19 odsto sa početka marta 2025. godine. Istovremeno, ionako visok procenat protivljenja u istom periodu je porastao za čak 8 procentnih poena (sa 55,5 odsto na 63,5 odsto).
I apsolutne brojke i pokazani trend govore u prilog gornjem zaključku. A segmentiranje rezultata po ključnim demograf-
skim kategorijama taj zaključak i taj trend dodatno potkrepljuje i učvršćuje. SAMO najstariji i najniže obrazovani deo populacije građana Srbije podržava projekat “Jadar”, a čak i tu se, iz istraživanja u istraživanje, mogla jasno videti i pratiti linija opadanja. S druge strane, što je uzrast mlađi i (pogotovo) što je obrazovni nivo viši, protivljenje rudarenju litijuma sve je oštrije i veće.
Praktično, politički, demografski i socijalni korpus vladajuće stranke (odnosno koalicije) predstavlja jedino preostalo uporište i bastion projekta iskopavanja litijuma. Ali i tu je, kao što je u gornjem testu, nadamo se, jasno pokazano, primetno određeno kolebanje i osipanje.
Treba napomenuti da je aktuelna vlast, koja je sve vreme bila glavni zastupnik i promoter ovog projekta, u proteklom periodu isprobala nekoliko različitih strategija da projekat “Jadar” približi srpskoj javnosti, i da su se sve završile neuspehom. Tokom letnjih meseci 2024. (jun-avgust) na delu je bila brutalna medijsko-politička kampanja u kojoj je rudarenje litijuma predstavljeno kao “gotova stvar”, a svi kritičari žigosani kao “neprijatelji Srbije i progresa”.
Pošto je takva agresivna kampanja izazvala kontraefekat i rezultirala talasom masovnih protesta širom zemlje, zaključno sa velikim skupom u Beogradu 10. avgusta, vlast naglo menja pristup i u narednom periodu (avgust-oktobar 2024) režim sa predsednikom Vučićem na čelu pokušava da se u javnosti predstavi ne više kao agresivni lobista već kao “pravedni arbitar” u sporu oko esploatacije litijuma (“ništa još nije odlučeno”, “pustimo da struka kaže svoju reč”, “biću strogi sudija”). A s obzirom da ni ova strategija, iako nešto delotvornija od prethodne, nije dala željeni rezultat, litijumska tema biva naglo skrajnuta i povučena sa vrha medijske agende režima, što nipošto ne znači i da se od projekta odustalo, već samo da je preovladala procena da će se zadati cilj lakše ostvariti ako se stvar bude držala što dalje od fokusa javnosti.
Dakle, u kratkom vremenskom periodu vlast je po pitanju litijuma isprobala tri različite strategije, u rasponu od agresivnog nametanja do tihog sklanjanja teme u stranu, i epilog je svaki put bio isti – dalji pad podrške projektu rudarenja litijuma u Srbiji.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский