Letargija i “gnezdo orlovo”

Za “Vreme” iz Severne Mitrovice

Prašnjav autobus sa izbledelim sedištima zorom je, uz zvuke pesme “Aj, veseli se kućni domaćine” sa radija, krenuo iz Beograda za Kosovsku Mitrovicu, redovnom linijom. Putnika je bilo svega desetak sve do Raške. Tamo kreće gužva. “Polako ljudi, ne gurajte se. Ući će onoliko ljudi za koliko bude imalo mesta”, kaže vozač.

Ispred autobusa čeka tridesetak ljudi koji su došli u Rašku da završe posao koji ne mogu na severu Kosova. Neko je došao po novac, neko po lekove i druge osnovne potrepštine.

Od Raške autobus dalje prolazi kroz Lešak, Leposavić, Zvečan, sve do Kosovske Mitrovice.

Sa zvečanske tvrđave vijori se zastava Republike Srbije, nedavno vraćena na to mesto. Dok zastava na šetalištu u centru Severne Mitrovice više nema. Ostala je poneka okačena o banderu, izbledela i pocepana.

Na putu od Raške do Mitrovice, među planinama, po banderama stoje izlepljeni predizborni plakati – Srpske liste, Partije kosovskih Srba, Srpske demokratije i drugih političkih subjekata koji su predstavnici srpske zajednice na Kosovu.

Dan pred izbore među Mitrovčanima se o tome se nije mnogo govorilo. Sedeli su u kafićima, deca su na šetalištu prodavala svoje igračke. Činilo se da su te subote jedini podsetnik na to da se sutradan ipak održavaju izbori bili predizborni plakati na svakom koraku.

IZBORNI DAN

Nedelja, jutro, a ispred sedišta Srpske liste stvorila se ogromna gužva. Odatle su simpatizeri ove partije krenuli na kolektivno glasanje. Jednu kolonu predvodio je predsednik Srpske liste dr Zlatan Elek, koji je na glasanje u OŠ “Sveti Sava”stigao oko pola osam. Druga kolona nastavila je put ka STŠ “Mihailo Petrović Alas”.

Kasnije u toku dana gužve u Severnoj Mitrovici za glasanje nije bilo. Ali se ipak sumnjalo u tačnost obrađenih podataka o izlaznosti u severnom delu Mitrovice, koja je bila izrazito mala. Prema podacima Centralne izborne komisije Kosova (CIK) izlaznost je bila svega 5,30 posto.

U ostalim opštinama na severu Kosova izlaznost je bila značajnija – u Zubinom Potoku iznosila je 55,08 posto, u Zvečanu 52,94 posto.

Za opštinu Leposavić podaci i dalje nedostaju. (U trenutku pisanja ovog teksta na raspolaganju su podaci dobijeni na osnovu 92,1 odsto obrađenih biračkih mesta.)

Građani Mitrovice su vidno bili u dilemi da li uopšte da izađu i glasaju. “Razgovarao sam sa ljudima iz svog okruženja o stavu po pitanju glasanja. Narod je u dilemi, a i ja sam razmišljao da li uopšte treba da izađem na glasanje, da li time što izlazimo na glasanje dajemo legitimitet kosovskoj državi koja ne postoji i koju mi nismo priznali”, kaže za “Vreme” sagovornik iz Severne Mitrovice, upućen u ovdašnja politička zbivanja, a koji je zbog svoje bezbednosti želeo da ostane anoniman.

Nastavlja: “S druge strane, ako ne izađemo na izbore, postoji rizik od toga da će naš glas da bude prosto ukraden i preusmeren na neku drugu stranu, tako da sam izašao, ali sam bio svestan današnjih rezultata. Ishod je bio očekivan”.

Srpska lista je uveče proglasila pobedu i osvojenih svih 10 mandata, koliko je, od ukupno 120 poslaničkih mesta, u kosovskom parlamentu rezervisano za predstavnike srpske zajednice.

Na šetalištu posle 23 časa vijorile su se srpske zastave, ulicama su trubljenjem iz automobila proslavljali pobedu. A u centru se iz zvučnika čula pesma “Gnezdo orlovo”.

“Imam osećaj da je narod prilično letargičan. Sve je normalno, ljudi su bili na šetalištu, sedeli, pili kafu. Uglavnom, u gradu odakle sam prilično se osetilo kod ljudi da ih ova politika ne zanima”, dodaje naš sagovornik.

NEPRAVILNOSTI I UCENE

Da je postojanje ucena za glasanje na severu Kosova javna tajna, podseća naš izvor. “Ljudi su zaposleni i ucenjeni svojim poslom da izađu na glasanje. Naravno, vi uvek imate priliku da izađete na glasanje i da zaokružite šta vi želite, to je vaša građanska sloboda. Čini se da je to ljudima manje važno od toga da oni zadrže svoje pozicije i da onoga koji im je navodno posao dao ispoštuju do kraja i prosto glasaju za tu stranku.”

I sa drugih strana je bilo ucena, kaže naš sagovornik. Samo umesto štapa – šargarepa. Dodaje, naime, da se susreo sa obećanjem obnove povratničkih kuća, pa sve do donacija i prve pomoći u vidu hrane. Ne želi da navodi ime stranke koja je to nudila, ali ističe da to svakako nisu činile manje stranke.

Kada je reč o nepravilnostima u samom danu glasanja, Aleksandar Šljuka iz Nove društvene inicijative kaže da u toku izbornog dana nije bilo mnogo neregularnosti, kao što ume da bude uobičajeno kada se u Srbiji održavaju izbori.

Ipak, bilo je nekih. “Određeni ljudi su privođeni zbog slikanja glasačkih listića, zbog nekih drugih opstrukcija na biračkom mestu, ali to nije bilo masovno u meri u kojoj bi moglo da utiče na izborni proces”, navodi Šljuka.

Podseća da je bilo i određenih kašnjenja u otvaranju biračkih mesta. “Dan je protekao relativno mirno. Možda će neke partije uložiti žalbe i možda će biti ponavljanja na nekim biračkim mestima, ali ne verujem da će to značajnije da utiče na sam rezultat izbora”, objašnjava Šljuka.

Dodaje da je kasnila i obrada podataka, ali da ipak ne veruje da je bilo drastičnijih odstupanja.

Foto: Vlasov Sulaj / AP photo

KURTI PUKO?

Po zatvaranju biračkih mesta i početku prebrojavanja glasova sajt CIK je pao. Dodatno i u toku izbornog dana, a i kasnije, bilo je kašnjenja i nepotpunih podataka o izlaznosti u određenim opštinama.

Šljuka kaže da je pokušavao i nakon ponoći da pristupi sajtu CIK. Međutim, bezuspešno.

Kosovski glavni tužilac zatražio je od Osnovnog tužilaštva u Prištini informacije u vezi sa nefunkcionisanjem platforme Centralne izborne komisije, saopštili su u utorak (11. februar) iz Tužilačkog saveta Kosova. Predsedavajući CIK, Krešnik Radonići izjavio je da je razlog pada sajta u pomenutim momentima bio nepoznat.

U trenutku nastanka ovog teksta, preliminarni rezultati izbora na osnovu 99,17 odsto obrađenih biračkih mesta izgledaju ovako: Samoopredeljenje je osvojilo 40,83 odsto, Demokratska partija Kosova (PDK) 22,15 odsto, Demokratska liga Kosova (LDK) 17,59 odsto i koalicija Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratska inicijativa (AAK – NISMA) 7,47 odsto.

Šta znače ovi rezultati? Šljuka podseća da je već nakon 19 časova bilo rezultata sa izbornih anketa koje su prognozirale da će Samoopredeljenje osvojiti negde između 37 i 42 posto. “Sve u svemu, već oko 19 sati bilo je razloga za slavlje ili tugu u zavisnosti od toga čemu se ko nadao. Prema nekim prvim projekcijama bilo je jasno da Kurti neće imati dovoljno poslaničkih mesta da sam formira vladu ili čak da je formira uz manjinske partije. Pod manjinskim mislim na partije koje ne reprezentuju srpsku zajednicu.”

Za Samoopredeljenje će biti gotovo nemoguće da formira vladu, naglašava sagovornik “Vremena”. “Naravno, sačekaćemo i konačne rezultate s obzirom nato da je Kurti, na tom njihovom skupu koji je imao oko ponoći nakon izbora, rekao da su oni pobedili, da će oni formirati vladu Kurti 3. Ostaje da se vidi kako to misli i da li mi ne znamo nešto što on zna.”

S druge strane, navodi Šljuka, opozicija ima dosta dobar rezultat. Kurti jeste osvojio najviše glasova kao pojedinačna stranka, ali rezultat celokupne opozicije prilično je dobar. “Stranke opozicije su na prethodnim izborima imale 37 odsto ukupno, a sada su samo dve partije, PDK i LDK na oko 40 odsto. Tako da je to dobar rezultat opozicionih partija i one će, naravno udružene, verovatno uz neke manjinske partije, odnosno nekoliko poslanika iz manjinskih partija, moći da formiraju vladu.”

Međutim, kakva bi bila stabilnost te vlade?

Šljuka kaže da ovakva vlada ne bi bila preterano stabilna jer na Kosovu postoji istorija rušenja koalicionih vlada, a da je Kurtijeva vlada prva koja je završila svoj četvorogodišnji mandat. U tome je uspela delom i zbog toga što je to prva vlada još od 2001. koja je obezbedila apsolutnu većinu.

“Sa Kurtijem koji ima nekih 40 posto, budućoj vlasti koju bi činile sadašnje opozicione partije bilo bi izuzetno teško da opstane. Kurti će koristiti svaku šansu da ih napada, da proba da sruši tu vladu i da se ide na nove izbore na kojima će on možda ostvariti bolji rezultat”, objašnjava Šljuka.

TEŽINA SVAKODNEVICE

Izvor “Vremena” koji živi u Mitrovici kaže da se ne oseća kao građanin ni drugog ni trećeg reda, već kao građanin šesnaestog reda. “Mi nemamo ostvarena prava ni kao Srbi u Srbiji, ni kao Kosovari na Kosovu. Nekako smo odbačeni i sa jedne i sa druge strane. Ne možeš za pomoć da se obratiš ni Kosovu ni Srbiji. Prosto te niko ne želi.”

On navodi skorašnji primer: “Skoro su uvedeni pasoši bez vize, ali do tada prosto ti nisi mogao da putuješ sa pasošem koordinacione uprave, što znači da si morao da se prijavljuješ negde u Srbiji i tamo vadiš dokumenta. A kada odeš da se prijaviš, onda te proveravaju. Pa migranti lakše dobijaju srpska dokumenta nego Srbi sa Kosova. Policija je dolazila na vrata da vide gde si, da li tu živiš, radiš… To je procedura zbog koje ti kažeš: ‘Pa neću, briga me je za srpska dokumenta, ako je uslov da dobijem dokumenta od svoje države da me moja država maltretira najstrašnije, onda ih neću imati’. S druge strane ne želim da izvadim ni kosovska dokumenta zato što ne pristajem na to da ta država postoji, jer ne postoji. Pravno, istorijski, nikako.”

Na koji način ovi izbori mogu da utiču na položaj građana? Šljuka kaže da ne mogu direktno, s obzirom na to da moć srpskih partija nije velika, u smislu da ne mogu da kreiraju politike jer nemaju većinu.

Međutim, ukoliko opozicione partije sada dođu na vlast, naš sagovornik ukazuje da bi moglo da dođe do saradnje baš sa Srpskom listom. “Ukoliko dođe opozicija na vlast, možda se i započne, iako će to biti jako teško sa Kurtijem, proces formiranja Zajednice srpskih opština.”

S druge strane, Šljuka kaže da je važna i blokirajuća moć srpskih poslanika u kosovskom parlamentu i to je i razlog zašto Beograd želi da ima kontrolu upravo nad poslanicima u Skupštini Kosova.

“Na primer, kada je u pitanju promena Ustava Kosova, da bi se to desilo, mi treba da imamo takozvanu dvotrećinsku većinu. Dakle, dvotrećinsku većinu svih poslanika u parlamentu, ali i dvotrećinsku većinu pripadnika nevećinskih zajednica. Njih ima 20 u parlamentu, 10 čine srpski poslanici i bez tih 10 je nemoguće je usvojiti takve promene”, objašnjava on.

JUTRO NAKON IZBORA

Nakon izbora ostali su plakati. Ljudi su nastavili da obavljaju svoje obaveze. O izborima ponovo gotovo da se i nije govorilo ili se ponegde tek pomenulo da su se rezultati znali unapred.

Šljuka kaže da su ljudi iz srpske zajednice koji su želeli promenu verovatno razočarani jer ni jedna od opozicionih stranaka nije ušla u parlament. “Rekao bih da se za mnoge građane situacija neće drastično promeniti, odnosno život se nastavlja, oni su navikli da Srpska lista ima deset mesta. A i da ima devet mesta, malo toga bi se suštinski promenilo za srpsku zajednicu”, objašnjava on.

Podseća da će od rezultata predstojećih lokalnih izbora mnogo više zavisiti to da li će se situacija popraviti. “Kako će se oni ponašati na lokalu, kako će ponašati prema srpskoj zajednici, odnosno kako će se neka sredstva dodeljivati, kako će se ta pomoć i prisustvo Srbije artikulisati na terenu.”

Šljuka zaključuje da su ljudi u prethodnim godinama bili nezadovoljni polarizacijom koja je stvorena. “Ljudi bliski Srpskoj listi bili su na neki način privilegovani i povlašćeni. S druge strane, ljudi koji nisu bili bliski ovoj opciji su skrajnuti.”

Konačno, sagovornik “Vremena” koji je želeo da ostane anoniman kaže da, kada se doselio u Mitrovicu, a to je bilo 2006/2007. godine, grad je bio slobodniji. “Vladao je neki pank duh anarhije. Čini mi se da ljude odavde nisi mogao da nateraš da urade ono šta im se kaže, bili su prilično buntovni. Ipak, od događaja u Banjskoj pa nadalje grad je sve manje slobodan i narod je potišteniji. I muškarci i žene i, mladi i stariji, koji su sada ovde, nemaju hrabrosti da bilo šta urade, da se po bilo kom pitanju pobune zato što znaju da će završiti tako što nikada više neće moći da se vrate na Kosovo, neće moći da se vrate svojim kućama i narod je zbog toga mnogo potišteniji. Svi ćute, kao da smo se privikli na to nasilje koje se dešava ljudima ovde.”