Prošli petak, 11. jun, trebalo je da bude važan dan za LGBT populaciju u Srbiji. U okviru Sajma nevladinih organizacija koji ovih dana traje u Beogradu, trebalo je da počne Kampanja „ParaDA“, u okviru koje organizacije Kvirija i Gej-strejt alijansa planiraju da prikupe 10.000 potpisa građanki i građana za podršku održavanju gej parade ove godine. Kao i uvek kada malo glasnije najave neku svoju akciju, LGBT aktivisti ovoga puta nisu mogli da budu ostavljeni na miru od onih koji imaju problem sa njihovim načinom života. Srećom, ovog puta sve je prošlo bez krvavih noseva i razbijenih glava i završilo se na, kako se ispostavilo kasnije, lažnoj dojavi o postavljenoj bombi u zgradi Gradske uprave na Trgu Nikole Pašića, gde je u toku bila tribina kojom je zvanično otpočela akcija prikupljanja potpisa.
U trenutku kada su učesnici tribine potpisali svoju podršku održavanju gej parade i kada je trebalo da se pristupi debati o Rezoluciji Saveta Evrope o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije, skup je prekinut zbog dojave o bombi. Nekoliko trenutaka kasnije, učesnici, a s njima i svi ostali koji su se zatekli u zgradi, evakuisani su, a policija je detaljno pregledala zgradu. Aktivista Kvirije Boban Stojanović okarakterisao je ovaj događaj kao jasan pokazatelj toga u kakvom društvu živimo. „Sada se potvrđuje nešto što je možda strašnije nego kada se nešto desi na ulici, a to je da ne možemo da radimo čak ni u zatvorenom prostoru“, rekao je Stojanović.
Ova neprijatnost nije omela organizatore akcije, koji su, prema rečima Lazara Pavlovića iz Gej-strejt alijanse (GSA), za prva tri dana uspeli da prikupe oko 1000 potpisa podrške paradi. Održavanje Parade ponosa u Beogradu prvi je svojim potpisom podržao šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, a potom još 1000 građana, među kojima su i mnoge javne ličnosti i predstavnici političkih partija. Neki od njih su i učesnici prekinute tribine na Trgu Nikole Pašića: narodni poslanici Skupštine Srbije Nataša Vučković (Demokratska stranka), Elvira Kovač (Savez vojvođanskih Mađara) i Željko Ivanji (G17 plus), državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić i direktor Agencije za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju Grada Beograda Danko Runić.
Gotovo godinu dana nakon poražavajućeg otkazivanja gej parade koja je trebalo da bude održana 20. septembra 2009. u Beogradu, kada je razlog bila nespremnost države da zaštiti prava jednog dela društva, čini se da su na planu borbe za LGBT prava stvari uznapredovale. Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić ocenio je 4. juna u izjavi Tanjugu da je klima u Srbiji dovoljno promenjena da Povorka ponosa više ne izazove jake proteste: „Od prošle godine, mnogo toga se desilo“, rekao je Čiplić, dodavši da su pretnje održavanju parade prošle godine bile daleko veće i ozbiljnije nego danas. Svoju tezu o napretku na polju LGBT prava, Čiplić prevashodno obrazlaže onime što je učinjeno u pravosudnom delu, jer su svi koji su pretili i organizovali protest protiv gej parade procesuirani.
Na pitanje koliko LGBT zajednica oseća napredak o kom govori ministar Čiplić, Lazar Pavlović iz Gej-strejt alijanse kaže u razgovoru za „Vreme“ da je podrška koja dolazi od ministra Čiplića i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, kao i od državnog sekretara za ljudska i manjinska prava Marka Karadžića, jasna i da je ona veoma važna. „Mi očekujemo da će njihove kolege slediti taj primer i da će ovaj put pružiti nedvosmislenu podršku održavanju Parade ponosa i učiniti sve što je u njihovoj nadležnosti da ona bude uspešna. GSA je u prethodnih nekoliko meseci održala seriju sastanaka sa parlamentarnim političkim partijama i državnim institucijama i većina njih je pružila otvorenu podršku uspešnom održavanju Parade ponosa. Sada jedino preostaje da se ta podrška konkretizuje“, kaže Pavlović.
Objašnjavajući prirodu akcije „ParaDA“, on kaže da je ona u funkciji javne kampanje za omogućavanje gej, lezbejskoj, biseksualnoj i transrodnoj populaciji Ustavom i zakonima garantovanih prava na javno okupljanje: „Svakako da se mi kroz ovu kampanju obraćamo državi, ali i svima onima koji mogu da doprinesu da se Parada održi.“ Već na samom početku, ova akcija je pretrpela određene kritike unutar LGBT aktivističke scene, zbog nejasnog cilja, tačnije pitanja: šta sa 10.000 potpisa nakon što budu prikupljeni i da li je Parada jedini cilj kom ova zajednica treba da teži. Pavlović smatra da, s obzirom na težak položaj LGBT zajednice u Srbiji, pred njom stoje mnogi izazovi: „Ima još puno posla na rešavanju statusa GLBT populacije pre svega u oblastima smanjenja nasilja i diskriminacije i implementacije Zakona o zabrani diskriminacije. Iako je veoma važno održati Paradu ponosa, ona ne sme da bude cilj delovanja GLBT pokreta u Srbiji, već samo korak koji će doprineti povećanju tolerancije i pokazati spremnost države da se istinski bavi ovom temom.“
Pored svakodnevnih pretnji ekstremnih grupa, LGBT aktivistička scena u Srbiji suočava se i sa problemom jedinstva unutar same sebe. U toku organizovanja prošlogodišnje Parade ponosa došlo je do nesuglasica. Prvo je Kvirija, nezadovoljna zamišljenim konceptom događaja, izašla iz Organizacionog odbora, a potom je GSA isključena zbog neslaganja sa ostalim učesnicima u organizovanju Parade. Danas, upravo te dve organizacije prikupljaju potpise za ovogodišnju Paradu. „GSA i Kvirija su uputile poziv svim ostalim GLBT organizacijama i grupama u Srbiji da razgovaraju i zajedno odluče o održavanju Parade“, kaže Pavlović: „Na razgovorima, pored GSA i Kvirija centra učestvuje još nekoliko organizacija, a organizacijama koje za sada nisu zainteresovane da učestvuju u razgovorima, ostavljena je mogućnost da se kasnije uključe.“
Uz sve optimistične ocene, ipak, ne treba zanemariti činjenicu da se prošle godine atmosfera oko gej parade „zakuvala“ tek u poslednjih desetak dana pred zakazani datum. To znači da će pravo stanje LGBT prava u Srbiji biti jasno tek onog trenutka kada bude objavljen datum ovogodišnje parade.
