U ratu između Rusije i Ukrajine kultura je i žrtva i sudija. U prvoj grupi su stvaraoci i njihova dela koja svet bojkotuje samo zato što su iz Rusije, u drugoj su oni koji odbijaju da budu deo kulturnog života države Vladimira Putina koja je napala Ukrajinu, a u trećoj su oni koji smatraju da su i prvi i drugi zapravo protiv umetnosti.
Dan nakon ruske invazije, Elena Kovalskaja direktorka Mejerholda, državnog pozorišta u Moskvi, dala je ostavku zato što je „nemoguće raditi za ubicu i biti plaćen od njega“. Ova rečenica je obišla društvene mreže i medije uz veliko odobravanje.
Od tada do danas, više od 17.000 umetnika širom Rusije potpisalo je otvoreno onlajn pismo kojim osuđuju „rat koji je strašna tragedija i za Ukrajince i za Ruse“ kao i „svako nametanje mira nasiljem“ i odlučno kažu – ne u rat!
„Ne u rat“, odnosno NPR, postao je poklič na društvenim mrežama sveta. Svetski mediji su o ovom protestnom pismu izvestili tek nekoliko dana nakon što je pokrenuto na Gugl obrascu. Vrh ruske vlasti ga je, međutim, odmah primetio, pa je predsedavajući Državne dume Vjačeslav Volodin prokomentarisao da je reč o „izdaji ruskog naroda“ i onih koji učestvuju u „specijalnoj mirovnoj operaciji“.
Potpisnici pisma očekuju da će dobiti otkaze.
Mnogi pojedinci javno su odustali od svojih projekata. Mladi umetnici Kiril Savčenkov i Aleksandra Suhareva, koji su odabrani da predstavljaju Rusiju na Venecijanskom bijenalu, odbili su da učestvuju u znak solidarnosti sa ukrajinskim kustosko-umetničkim timom koji je odustao od učešća na ovoj svetskoj manifestaciji odmah na početku rata. „Nema mesta za umetnost kada civili umiru pod udarom raketa“ napisali su. Venecijansko bijenale je ocenilo da je ovaj potez „plemenit i hrabar“.
Loren Hilari, umetnička direktorka Baleta „Stanislavski“ podnela je ostavku, dirigent Sejmon Bičkov otkazao je koncerte sa Ruskim nacionalnim simfonijskim orkestrom mladih, a od nastupa je odustao i Oksimoron, jedan od najpoznatijih ruskih repera i muzičkih zvezda.
Poziv na opšti bojkot ruske kulture stigao je iz Ukrajine. Inicirale su ga vodeće ličnosti tamošnje kulturne scene, zato što smatraju da bi se bojkotom ruske kulture u svetu sprečila državna propaganda a promovisao dijalog.
Među njima je i ministar kulture Oleksandr Tkačenko. Od svetskih manifestacija i festivala traže da prekidom saradnje bojkotuju sve umetnike i druge aktere koji podržavaju Putina i njegove akcije, pa čak i da mediji prestanu da pišu o ruskoj kulturi.
Ukrajinska filmska akademija (UFA) pozvala je na međunarodni bojkot ruskog filma. „Čak i prisustvo ruskih filmova u programu svetskih filmskih festivala stvara iluziju da Rusija poštuje vrednosti civilizovanog sveta“ navela je UFA.
Nakon toga, Evropska filmska akademija isključila je Rusiju iz dodele Evropske filmske nagrade. Filmski festival u Veneciji za sada nije reagovao, samo je podsetio da su prošle godine na programu bila dva ukrajinska filma o aktuelnom ratu. Kan takođe nije odgovorio na zahtev UFA-e, a oba festivala čekaju eventualnu odluku Evropske Unije u Briselu o mogućem panevropskom bojkotu ruske kulture.
Filmski festival u Glazgovu, koji je u toku, povukao je dva ruska filma zato što su podržani od Filmskog fonda Rusije u kojem su članovi ruske Vlade, naglašavajući da ova odluka „ne odražava stav prema autorima filmova“.
Metropoliten opera u Njujorku najavila je da će prekinuti veze sa umetnicima koji podržavaju predsednika Putina, londonska Rojal Opera otkazala je Boljšoj teatru turneju, a Dizni, Soni i Vorner Bros stopirali su premijere i distribucije svojih filmova u Rusiji.
Minhenska filharmonija dala je otkaz svom šefu dirigentu Valeriju Gergijevu, pošto do 28. februara nije javno izneo svoj stav o ratu. Njemu su otkazani koncerti i u Parizu i u njujorškom Karnegi holu, saradnju s njim je prekinuo Edinburški međunarodni festival, a i njegov agent u Nemačkoj. Gergijev je poznat po višedecenijskom prijateljstvu sa Putinom.
Ima i onih koji odbijaju da se svrstavaju na jednu stranu.
Lokarno filmski festival ne namerava da bojkotuje ruske filmove „budući da je film glas za podršku različitosti i kreativnosti u svim zemljama“.
Poznati ukrajinski umetnički par Ilija i Emilija Kabakov koji žive u Njujorku, izjavili su da ne veruju u kulturne sankcije zato što je „dijalog važan sve dok ga je moguće stvoriti“. Belgijski umetnik David Klerbut koji je izlagao u Moskvi smatra da sankcije pogađaju pogrešne ljude. Olga Kiseleva, koja živi u Parizu i upravo sarađuje na jednom umetničkom projektu sa koleginicom iz Ukrajine, smatra da društvo time gubi podršku koju kultura može da mu pruži. „Putinov san je da nema savremenu umetnost i kritičku diskusiju“ rekao je ruski umetnik Andrej Molodkin koji živi u Parizu i godinama kritikuje „pokvareni koncept demokratije“.
U regionu i u Srbiji, osim ekscesa u Hrvatskoj i pojedinačnih javnih osuda ruske agresije iniciranih direktnih novinarskim pitanjem, ličnosti i institucije iz sveta kulture ne govore o napadu Rusije na Ukrajinu.
U pomenutoj Hrvatskoj, mediji su javili da Zagrebačka filharmonija sa repertoara izbacuje dela Čajkovskog uz komentare da je to progon jednog od najvećih svetskih kompozitora samo zbog njegovog porekla, ali se ispostavilo da je Filharmonija zapravo samo njegova vesela dela zamenila kompozicijama ozbiljne sadržine u znak solidarnosti sa Ukrajinom, što je uobičajena praksa u svetu. Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu, koje je otkazalo koncert Ruska serenada, zbog, kako piše na sajtu – tehničkih problema, ostalo je pri svojoj odluci.
Danas je deseti dan rata, ludilo ove vrste tek predstoji.
S.Ć. /SEEcult
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
