Strategija za mlade je i strategija razvoja Srbije i tu niko ne može da bude nezainteresovan
„Učenici srednjih škola moraju da uplove u neko društvo koje treba da ih dočeka. Koje društvo? Vidimo nasilja koja se dešavaju… Prošli smo kroz sedam godina nebrige ili nedostatka brige za mlade, nije postojala institucija koja se njima bavila. To ne može da prođe bez posledica, i promene zahtevaju puno vremena. Potrebno je stavljanje politike za mlade na dnevni red. Do sada, ako se mladi i pojave u vestima, na primer u dnevniku, u prvom minutu o njima će se govoriti samo ako su počinioci ili žrtve kriminalnih dela. To stvara sliku da su mladi problem, a nisu, već su resurs. Ako je vest pozitivna, pojaviće se u 20. minutu dnevnika ili na kraju. Jednostavno, mladi nisu tretirani kao posebna grupa. Važno je da pitanje mladih stavimo na dnevni red političara, medija, ali i društva u celini“, kaže u intervjuu za „Vreme“ ministarka za omladinu i sport.
„VREME„: Na sajtu ZamisliŽivot.org, koji su pokrenuli Ministarstvo omladine i mreža nevladinih organizacija, postavili ste mladima pitanje da li očekuju da će strategija samo deklarativno promeniti njihov položaj ili će ga suštinski izmeniti. Šta su odgovorili?
SNEŽANA SAMARDŽIĆ–MARKOVIĆ: Postavili smo pitanje jer u Srbiji ima različitih strategija, ali mnoge se ne primenjuju. Postavili smo ga onima kojih se strategija tiče. Želeli smo da strategija bude vlasništvo pre svega mladih, ali i drugih ministarstava i organizacija koje su učestvovale u njenoj izradi. To je garancija da će biti implementirana. Drugo, preuzimam svaku moralnu, ljudsku i političku odgovornost za to što smo strategiju izradili u veoma kratkom roku, za manje od deset meseci, iako se one obično prave dve godine. To smo uradili jer je ova zemlja previše vremena protraćila i ne možemo sebi da priuštimo da još čekamo. Postojala je skepsa da će brzina izrade umanjiti kvalitet, međutim, napravili smo izuzetno kvalitetan dokument. Žurili smo pre svega zbog administrativne logike: ako aklamacijom do marta usvojimo strategiju i u aprilu je usvoji Vlada, akcioni plan možemo da napravimo do septembra, da bi u novembru on ušao u predstavu budžeta drugih ministarstava, da bi u decembru parlament to izglasao…
Pored Ministarstva za omladinu i sport, u izradi je učestvovalo još 13 ministarstava. Kako ste uspeli da ih animirate?
Ko može da bude ravnodušan prema mladima? Strategija za mlade je i strategija razvoja Srbije i tu niko takođe ne može da bude nezainteresovan. Ministarstva su aktivno učestvovala u tehničkom delu pripreme, ne kažem da smo se svi slagali, ali smo sarađivali.
Uskoro je na redu priprema akcionog plana?
U strategiji smo imali dijagnozu stanja i želje, a treći deo su mere koje ćemo razraditi u akcionom planu, i to će raditi Ministarstvo omladine i sporta, ali i sva ona ministarstva koja će učestvovati u implementaciji. Ovaj akcioni plan, za razliku od ostalih, biće budžetiran, jer je važno da znamo koliko će sve to da košta. Očekujemo izvor finansiranja iz Vlade kao i do sada, i iz IPA fondova (Instrument za pretpristupnu pomoć Evropske unije). Treći izvor su donatori i biznis sektor. Oni koji žele da posluju odgovorno, moraju da se bave mladima, i veoma sam zadovoljna odzivom. Oni žele da zaposle mlade, u svoju i njihovu korist.
Za potrebe pripreme Nacionalne strategije za mlade obavljena su obimna istraživanja. Koji vam je od svih podataka o mladima bio najveće iznenađenje?
Bilo je nekoliko stvari koje su me iznenadile, i možda one govore o mladima, a možda i o predrasudama koje kao društvo imamo. Iznenadilo me je da su kao sopstveni problem naveli neinformisanost. S jedne strane, oni ne gledaju vesti i nisu informisani, ali očigledno postoji i vakuum, nema programa ili listova za mlade sa kvalitetnim informacijma i informacija koje ih najviše zanimaju. To govori i o medijskoj slici. Drugo, mislila sam da su slobodniji, naročito devojke, međutim, istraživanje pokazuje da su relativno konzervativni. Ta činjenica mi je veoma draga jer smo imali drugačiju percepciju. Mnogo se zdravije ponašaju, traže duge veze pre nego što uđu u seksualne odnose, u principu, svi tragaju za ljubavlju.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
