Poseban problem predstavljaju nelegalni domovi za stare, a njihov broj niko ne zna. “Uzbuna se digne samo u slučajevima kada se u takvom objektu dogodi neki eksces ili požar, a sve ostalo ostaje ispod radara. Nikoga danas od građana, komšija ne interesuje šta se događa u tuđem dvorištu. Ko sme da prijavljuje, kad ne zna ko stoji iza tog posla?”, ističe Nadežda Satarić
Porodice u Srbiji se suočavaju sa sve težim izborom – gde i kome poveriti brigu o njihovim najstarijim članovima. Incidenti u domovima za stare o kojima se, s vremena na vreme, čuje u medijima ili negativna iskustva pojedinih korisnika i porodica – često neprijavljena nadležnim organima – s razlogom produbljuju nepoverenje prema ovim ustanovama.
Posebno kada se radi o privatnim domovima, pitanje je – da li oni uopšte poseduju licencu? Kontroliše li iko njihov rad? Ko to (ne) čini?
NEDOVOLJAN BROJ INSPEKTORA
Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, inspekcijski nadzor nad domovima za stare sprovodi ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, preko inspektora socijalne zaštite. U Vojvodini, taj nadzor vrši nadležni pokrajinski organ. Pored toga, a kada se imaju u vidu prethodni incidenti i nesreće, za zaštitu od požara zadužena je služba Ministarstva unutrašnjih poslova, a za proveru ispravnosti hrane sanitarna inspekcija.
Brojke glase ovako: u Godišnjem planu inspekcijskih nadzora inspekcije socijalne zaštite nadležnog ministarstva za 2025. godinu, navedeno je da njega realizuje ukupno 20 inspektora socijalne zaštite, i to 10 na nivou Republike, osam na nivou Pokrajine, i dva na nivou Grada Beograda. Zatim, u Srbiji postoje 42 državna doma i 277 licenciranih privatnih ustanova za smeštaj starih lica.
Privatnim ustanovama licencu za rad izdaje pomenuto ministarstvo. Da bi ustanova dobila dozvolu, ona mora da ispuni zakonske uslove, koji se prevashodno tiču lokacije objekta, odgovarajuće opreme, održavanja lične i higijene prostora, kapaciteta prostorija, ishrane, kadrova. Takođe, mora da ima plan zaštite od požara.
Pored poslova inspekcijskog nadzora, inspektori socijalne zaštite ministarstva od 2013. godine obavljaju i poslove licenciranja, te je u njihovoj nadležnosti i suspendovanje i oduzimanje licenci.
U Godišnjem izveštaju o radu inspekcije socijalne zaštite za 2024. godinu navodi se da je u toj godini izvršen svega jedan redovan inspekcijski nadzor, vanrednih – 83, a utvrđujućih nadzora (po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za dobijanje licence) – 76.
Inspekcijski nadzori u socijalnoj zaštiti uglavnom se sprovode kroz vanredne inspekcijske nadzore, povodom incidentnih situacija ili po saznanju o postojanju ilegalnog pružaoca usluga – što su neregistrovani subjekti, bez licence za rad – i po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za dobijanje licence.
Tako je u januaru 2025. godine Inspekcija socijalne zaštite zatvorila jedan dom za stare u Beogradu koji je tada bio u procesu dobijanja licence. Inspektorka socijalne zaštite za RTS je navela da je dom pozvala navodno tražeći mesto za baku. Iako još uvek nije imao izdatu licencu, dom se reklamirao, a u trenutku inspekcijskog nadzora, imao je 25 korisnika.
Razlog za ovakav način funkcionisanja inspekcijskog nadzora, može se zaključiti u izveštaju, prvenstveno leži u nedovoljnom broju inspektora socijalne zaštite, zbog čega nije moguće obezbediti kontinuirane redovne inspekcijske nadzore i kontinuitet kontrole.
Ključni nedostatak u inspekcijskom nadzoru, prema mišljenju Nadežde Satarić, socijalne radnice iz Udruženja građana “Snaga prijateljstva – Amity”, jeste to što nema redovnih kontrola bez najave dolaska. “Plan kontrole ustanova se pravi na godišnjem nivou i najavljuje se početkom godine gde će doći Inspekcija socijalne zaštite. To nije dobro jer će se svako pripremiti za najavljenu kontrolu. Vanredne kontrole se uglavnom sprovode po prijavama”, kaže ona. Same ustanove, kako kaže, jednom godišnje treba da sprovode internu evaluaciju kvaliteta pruženih usluga, koja uključuje ispitivanje zadovoljstva korisnika, odnosno njihovih zastupnika rada, te da o tome napišu izveštaj koji treba da bude dostupan stručnoj javnosti. “Nisam primetila da to funkcioniše u praksi (ni na jednom sajtu privatnog doma nisam pronašla takav izveštaj). Takve loše prakse ostavljaju dovoljno prostora za lagodnije ponašanje vlasnika/rukovodioca domova pa i na pojavu propusta u radu (nema socijalnog radnika, nema dovoljno negovatelja, veći broj korisnika od propisanog kapaciteta…)”, navodi Nadežda Satarić.
KOLIKO JE TEŠKA LICENCA
Da se nadzori sprovode kada dođe do incidenta ili po saznanju o nelegalnom poslovanju, svedoče slučajevi koji su ukazali na sistemske propuste. Jedan od primera je iz januara 2025. godine kada je u domu “Ivanović” izbio požar u kome je život izgubilo 11 korisnika.
Istraživanje BIRN-a pokazalo je da je Uprava za vanredne situacije MUP-a Srbije još krajem 2018. godine utvrdila niz nepravilnosti i nedostataka u zaštiti od požara u domu “Ivanović”, ali nikada nije naložila da dom bude zatvoren. Inspekcija je ovom domu pre sedam godina dala 45 dana da ispravi inspekcijom utvrđene nezakonitosti. Uprava doma je, međutim, taj nalog potpuno ignorisala. Inspektori su došli u kontrolni nadzor 2019. i ustanovili da je samo jedan od pet nedostataka ispravljen, da obavezna unutrašnja hidrantska mreža ne postoji, te da je komisija, koju su vlasnici angažovali pošto im je licenca istekla, lažirala nalaze o zaštiti od požara, piše BIRN.
Uprkos svemu, dom “Ivanović” je 2021. godine dobio od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja novu licencu, a povećan je i njegov kapacitet.
Niz nepravilnosti u radu domova pokazao je i vanredni inspekcijski nadzor Privatnog doma za smeštaj starijih lica “Milidom luks” u Malom Mokrom Lugu, u kom su dva korisnika izgubila život u požaru.
Upravo ispunjavanje kriterijuma iz oblasti protivpožarne zaštite najsloženije je u procesu dobijanja licence, navodi za Boom 93 Saša Ristović, sekretar Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih. Ocenjuje da je taj proces najduži, a možda i najskuplji pored zidanja ili prepravljanja objekta.
Kako objašnjava Nadežda Satarić, procedura licenciranja svih ustanova socijalne zaštite, a ne samo privatnih domova za stare, jasno je definisana zakonom i pravilnicima, te dostupna svim zainteresovanima, ne samo stručnoj javnosti. Inače, kada se dobija prvi put, licenca se izdaje na pet godina, a kasnije na šest godina.
Ona objašnjava da su dokumenti koji regulišu ova pitanja dosta dobri, ali da bi se u nekim delovima mogli unaprediti. Takav je, prema njenom mišljenju, deo Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite koji se odnosi na kadrove. U njemu je navedeno da je potreban najmanje jedan negovatelj na deset korisnika sa utvrđenim I i II stepenom podrške (nepokretan ili sasvim teško pokretan korisnik koji je upućen na celodnevnu pomoć od strane drugog lica).
“Nije precizirano da li je ovo u smeni ili sveukupno. Ako se podrazumeva da sveukupno ima jedan negovatelj, to nije dovoljno jer se sa korisnicima na nezi radi u tri smene. To znači da na kapacitet od 30 korisnika ima tri negovatelja, koji treba da pokriju tri smene svih 30 dana u mesecu, plus da dobiju slobodne dane i godišnji odmor, a to nije moguće. Otuda situacija da u domu u Barajevu, gde je izbio požar noću, nije bilo nikoga od zaposlenih, što je nedopustivo”, kaže Nadežda Satarić.
Osvrnula se i na član Pravilnika koji se odnosi na lokaciju objekta u kome je, između ostalog, navedeno da se objekat u kome se pružaju usluge korisnicima nalazi u naseljenom mestu.
“Treba precizirati šta podrazumeva naseljeno mesto. Dom u Barajevu je bio u selu na livadi sa prilaznim blatnjavim, zemljanim putem. A u istom tom članu piše: ‘Radi nesmetanog korišćenja usluga i službi u zajednici, objekat treba da bude na mestu dostupnom javnom prevozu.’ Da li zemljani put ispunjava taj kriterijum? Mislim da i ovaj deo Pravilnika treba preciznije definisati. U starim pravilnicima je pisalo da naseljeno mesto podrazumeva da je dom u blizini pijace, crkve, javnih ustanova koje su bitne, i da ima redovan javni prevoz kojim mogu doći i oni posetioci koji ne dolaze sopstvenim kolima. I što je važno, da autobuska stanica bude u blizini. Danas je to sve drugačije”, navodi naša sagovornica.
Od 2004. do 2024. inspekcija je izdala 157 zabrana rada ustanovama za smeštaj starih lica, od čega dve u prethodnoj, 2024. godini, i to Domu za smeštaj starih lica “Ruža prijateljstva” Meljak i Domu za odrasle, stare i lica sa posebnim potrebama “Naš drugi dom” Novi Sad.
A tragedija u Barajevu povećala je broj vanrednih inspekcijskih nadzora. Kako je iz ministarstva saopšteno u februaru, nakon toga, inspekcija socijalne zaštite je izvršila 16 vanrednih inspekcijskih nadzora i zatvorila pet objekata u kojima su se pružale usluge domskog smeštaja. Od ministarstva smo zatražili podatke o dosadašnjem broju zatvorenih objekata i najčešćim razlozima za oduzimanje licence, ali do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore.
NIKO NE SME DA PRIJAVLJUJE
Poseban problem predstavljaju domovi koji posluju bez licence. U javnosti je odjeknuo slučaj požara u objektu u kome su bila smeštena starija lica u naselju Vojka, kada su dve osobe stradale. Dve osobe su tada uhapšene na osnovu sumnje da su mimo propisa i bez licence za pružanje usluga socijalne zaštite osnovali udruženje i u objekat za smeštaj tog udruženja primili veći broj ljudi nego što je bio kapacitet objekta.
U februaru ove godine tokom vanrednog, nenajavljenog inspekcijskog nadzora objekta u Aranđelovcu, za koji je postojala prijava da se u njemu pružaju usluge domskog smeštaja odraslima i starijima, inspektore socijalne zaštite kao službena lica na zadatku napali su vlasnik objekta i njegov otac, ugrozivši im bezbednost, saopštilo je ministarstvo.
Ministarstvo je, kako se navodi u saopštenju, u tri navrata donosilo rešenja o zabrani rada neregistrovanim subjektima na istoj adresi u Aranđelovcu i to 2008, 2014. i 2018. godine.
Upravo zbog toga što se ne nalaze u registru privatnih ustanova, oni inspekciji ostaju ispod radara, a za njih se saznaje na osnovu prijave građana ili nakon incidentnih situacija.
Saša Ristović navodi da Udruženje privatnih ustanova socijalne zaštite aktivno sarađuje sa ministarstvom na suzbijanju nelegalnih objekata ovakvog tipa. “Mi intenzivno radimo na tome i sve kolege koje su članovi našeg Udruženja uvek podsećamo da ako u svojoj okolini čuju za takve objekte – da nam jave”, kaže Ristović.
Ipak, Nadežda Satarić navodi da inspekcija Ministarstva za socijalna pitanja nije nadležna za nelegalne domove jer oni nisu licencirani. “Oni funkcionišu kao hosteli ili neka druga pravna lica, pa pripadaju pod nadležnosti drugih organa. U njih inspekcija socijalne zaštite može da uđe samo ako se zna da su tamo živeli i usluge koristili neki ugroženi ljudi čiji životi su dovedeni u opasnost ili koji su nastradali u požaru”, objašnjava Nadežda Satarić.
Koliki je broj ovakvih nelegalnih objekata u Srbiji, prema njenim rečima, niko ne zna.
“Uzbuna se digne samo u slučajevima kada se u takvom objektu dogodi neki eksces ili požar, a sve ostalo ostaje ispod radara. Nikoga danas od građana, komšija ne interesuje šta se događa u tuđem dvorištu. Ko sme da prijavljuje kada ne zna ko stoji iza tog posla?”, ističe naša sagovornica.
Boom 93 sproveo je anketu o iskustvima sa staračkim domovima. U anketi su učestvovali građani čiji su članovi porodice boravili u domovima u Beogradu, Leskovcu, Požarevcu, Kikindi, Smederevu, Zrenjaninu i Vrnjačkoj Banji. Sve privatne ustanove koje su naveli anketirani građani pronađene su u registru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, što znači da sve posluju sa licencom. Oko polovina ispitanika je zadovoljno.
“Ogroman je broj privatnih domova u Srbiji, prema podacima s početka ove godine. Bila sam u oko 10 odsto njih i imam potpuno različita iskustva i utiske. Negde su odlični uslovi, posvećeno osoblje, korisnici i srodnici su zadovoljni uslugom, a ima, i to više, onih gde situacija nije zadovoljavajuća i gde nikome ne bih preporučila da smesti svoju dragu osobu. Nama se kao Udruženju uglavnom javljaju srodnici koji su nezadovoljni uslovima smeštaja svojih dragih osoba i uslugama koje oni u domovima dobijaju. Žale se na neljubazno osoblje, na nedostatak osoblja, na lošu i jednoličnu hranu, posebno za večeru i doručak, na skupe zdravstvene usluge, jer skoro sve moraju naknadno da plate, mimo redovne cene doma”, navodi Nadežda Satarić.
S obzirom na to da su u pitanju bile licencirane privatne ustanove, pojedina iskustva koja su korisnici navodili u anketi Boom 93 su zabrinjavajuća.
Bilo je, takođe, više primedbi na ishranu korisnika.
“Ne postoji odvojen prostor za ishranu, maltene hodnik gde se i kuva, gde se jede, kisele kupus sami. Spremaju hranu ko stigne u prolazu, a ne profesionalni kuvari”, glasi jedan od odgovora.
Drugi anketirani navodi žalbe na premale porcije, kao i da retko imaju mesa. “U pitanju je žena korisnik koja je baš smršala tamo. Večera se završava u 18h, pa bude gladna. Možda je to u takvim uslovima i u redu”, kaže ovaj anketirani.
Jedan od anketiranih kaže da o ishrani od samog korisnika nisu mogli saznati budući da je u pitanju teško pokretna i stara osoba sa uznapredovalom demencijom, ali je njen izgled ukazivao na probleme: “Izgled i opšte stanje koje je ličilo na izgladnelost i nedovoljno unošenje tečnosti. To su i lekarski pregled i laboratorijske analize potvrdile. Osoba je za tri meseca izgubila sigurno oko 20 kg, možda i više. Nismo imali informacije, ali je bilo vidno. Bilo je strašno i videti.”
Problemi postoje i kada su u pitanju prostorije u određenim domovima. Tako jedan od anketiranih navodi da korisnici “borave u pretrpanim sobama i hodnicima”.
Pojedini članovi porodice nisu imali prilike ni da vide kako izgledaju sobe u kojima su smešteni korisnici.
“Sobu nismo nikada videli. Nije bilo dozvoljeno. Posete su bile samo kada se najavimo i u hodniku pored vrata, a kada bi bilo toplije vreme, u dvorištu. Ja sam sestra i nisam imala starateljstvo, ali mislim da je to bilo pravilo za sve. Osoblje nije davalo realne informacije, pa smo prestali i da pitamo. Pokušali kod vlasnika i ništa”, glasi neki od odgovora.
Mentor: Filip Mirilović
Uništavanje kulturnog nasleđa je zločin, a ako to neko radi svojoj zemlji, onda je to jasan čin izdaje, kažu u naslovnoj temi novog „Vremena“ konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kojima se preti otkazom ako ne uklone Generalštab i okolne zgrade sa spiska zaštićenih dobara
Od zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture se traži, pod pretnjom otkaza, da postupe protiv Ustava, profesije i morala, kako bi leks specijalis o Generalštabu zaživeo u praksi. Oni odbijaju. Šta je to što im se dešava i koje vrednosti Generalštaba štite
Sa raznih strana razni dobro obavešteni ljudi javljaju da je Maji Gojković istekao rok trajanja i da će joj uskoro biti uručena zahvalnost za saradnju. U kojoj formi, videćemo. Ako će tako biti, zašto je Maja nastradala? Ona je poslušna, ali možda ne baš toliko koliko se od nje očekivalo. Možda se pravila luda više nego što joj je to bilo dozvoljeno. Prošle godine je preko noći likvidirana Razvojna agencija Vojvodine, koju je u toj formi osnovala Mirovićeva vlast. Deo zaposlenih, oni podobni, prebačen je u Fond za evropske poslove AP Vojvodine, kojim rukovodi “poznati evropejac” Ognjen Dopuđ, prepoznatljivog izgleda, “slavan” po tome što je fizički napadao i vređao studente koji su u septembru prošle godine blokirali ulaz u novosadski Rektorat. E sada, da li eventualni odlazak Maje Gojković ima veze sa svim ovim? Ako ima, onda je to zbog toga što nije bila efikasnija i brža u diferencijaciji, druge nema
Kako se odnosi na međunarodnom planu komplikuju i sukobi pojačavaju, sve više postaje jasno da desetogodišnje tvrdnje Aleksandra Vučića kako Srbija sa pojedinim državama ima bratske odnose nisu ništa drugo osim prazne priče
S obzirom na to da je bruto društveni proizvod Srbije oko 80 milijardi evra, a prihod Nisa u 2023. bio je oko 3,4 milijarde, gde je dodata vrednost oko 300 miliona, udeo u rastu BDP manji je od polovine procenta, ali gašenje rafinerije utiče i na rast cena, kao i na devizno tržište i neizbežan rast inflacije
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
