Privrednici traže da se prvo identifikuju srpski brendovi koji bi mogli da promene imidž države, a onda da se privuku mediji da ih forsiraju
Mnogi građani Srbije imaju pasoše SFRJ, vozačke dozvole SRJ i lične karte državne zajednice SCG, dakle dokumenta koja nikako ne upućuju na jasnu pripadnost jednoj državi. I druge stvari ih ometaju čak i u razmišljanju o tome sa čim da se identifikuju i kako i zašto da vole svoju zemlju. Recimo, forsiranje mitova o izgubljenim bitkama, klaustrofobije i svađe sa celim svetom, kovanje loših momaka u idole… Veći deo krivice za izmišljanje lošeg imidža Srbije snose političari, ali i deo medija koji je bio prijemčiviji (i još je) na svađe nego na uspehe svoje zemlje. U takvom ambijentu iluzorno je bilo očekivati da strani novinari „kopaju“ po Srbiji tražeći razloge da je hvale. EXIT, Guča, ćevapi, kajmak, opanak, sport, poslovni uspesi, Divac ili Tesla danas ne mogu da dobiju prostor u svetskim medijima kakav imaju Mladić, Hag ili Kosovo. Zbog toga je Prva međunarodna konferencija „Kako graditi novi identitet i imidž države Srbije“, održana 25. juna u Beogradu, pokušala da animira novinare da Srbiju predstave u boljem svetlu. Ideja je da poguraju tezu da Srbija mora konsenzusom da odredi svoj identitet, a onda na njemu da gradi imidž koji bi mediji propagirali.
BEZ POLITIČARA: Inicijativa za ovu konferenciju potekla je iz struke odnosi sa javnošću, od Atasce Conference, agencije koja je bila i organizator skupa. Među učesnicima nije bilo političara, već aktera javne scene koji svoj uticaj ne artikulišu iz stranačkih fotelja: novinara, privrednika, umetnika i predstavnika evropskih agencija. Namera naravno nije bila da se tu nešto odradi iza leđa političara, nego ‘ajde, recimo, da im se malo sa strane „dobaci lopta“ koju bi valjalo da prihvate, i to bez sujete. Jer, jedan od zaključaka skupa je da ulogu kreatora novog identiteta Srbije ne treba prepustiti samo političarima, već u tim uključiti stručnjake iz svih oblasti. Poruka Konferencije je da se mora napraviti strategija za stvaranje novog identiteta Srbije i za kreiranje boljeg imidža zemlje. U tom poslu, sugerisano je na skupu, prvo treba identifikovati srpske brendove koji bi mogli da promene imidž države, a onda privući medije da ih forsiraju. Predlog je da se kroz privredu, kulturu, sport, turizam, kulinarstvo, banje i ostalo iz čega može da nikne brand name, Srbija promoviše kao zemlja biznisa. Cilj je brend zvani Srbija i njeno pozicioniranje u svetu. Problem je, međutim, što je za to potrebno dosta vremena, mudrosti, rada i ono što će verovatno biti najteže – promene mentaliteta. Kako reče dopisnik BBC-ja Đorđe Vlajić, nevolja je što ljudi ovde žele da žive u mitovima. „Dobra strana je što Srbija više nije zemlja u kojoj građani kite kolone tenkova cvećem“, kaže Vlajić, ali ne sumnja da će trebati puno napora da počnu da se identifikuju sa uspešnim firmama i brendovima. I Jasna Matić, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), smatra da je Srbija danas drugačija od kolaža na koji je nabacano nekoliko slika manastira, ćevapa i rakije. „Mnogo znamo o zvezdicama koje trepere oko nas, ali se o tome ćuti“, kaže ona.
KOMPLEKS: Direktor Jat Airwaysa Nebojša Starčević smatra da treba rešiti tri problema: kompleks niže vrednosti, naročito pred stranim proizvodima; organizaciju posla, a dobru tek treba da steknemo; stimulativno nagrađivanje ljudi, koje bi podstaklo bolje radne rezultate. Za Jat je rekao da jeste brend sa dobrim imidžom u svetu i vrsnim stručnjacima bez kompleksa. Tom brendu, tvrdi Starčević, neće menjati naziv, iako Jugoslavije odavno nema. Slikar Miloš Šobajić izneo je svoju ponudu za brendiranje Srbije: na livadama pored puta od Aerodroma u Surčinu do Beograda napraviće muzej skulptura na otvorenom. „Ljudi će ulaziti u grad kroz muzej koji će noću biti osvetljen, moći će da parkiraju kola i da uživaju u umetnosti u prirodi“, objašnjava Šobajić.
Na skupu je izneto još mnogo ideja za kreiranje imidža Srbije, ali još više o tome kako ovdašnje podele i istrošenu matricu na kojoj Srbija očito nije u stanju da izgradi nov identitet odbaciti kao upotrebljenu žvaku.
Predstavnik Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) Srđan Staletović izneo je zanimljive rezultate ankete koju pravi među strancima kad dođu u Srbiju i kad se odomaće. Po dolasku su im ključne reči bile: rat, Hag, Milošević, Kosovo i siva ekonomija, a sada su to: Beograd, lepe žene, Salaš 84, dobar provod i dobri zubari. Staletović, kao i mnogi na Konferenciji, zagovara konsenzus o tome ko smo i šta jesmo, šta je za nas dobro, a šta je u Srbiji dobro i za druge, sve u cilju da se odredi identitet zemlje.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
