Kada je reporter HTV-a, koji je prilično benevolentno prenosio dešavanje na tribinama, u sveopštoj tučnjavi pogotkom „letećeg sedišta“ bukvalno sklonjen sa svog radnog mesta, HTV je polako zamračio ekran i potom najavio potpun izveštaj – za kraj Dnevnika. Sportski časopisi, poput „Sportskih novosti“, nahranili su svoju publiku izveštajem u mnogo borbenijem duhu: uprkos tome što navijači iz „Lijepe naše“ nisu bili „najmirniji na svijetu“, akcija slovenačke „konjske jedinice bila je nepotrebna“. Dar-mar na bazenu u Kranju je po mnjenju dvojice reportera „SN“-a puka reakcija na slovenačku policiju koja je navijače „tjerala sa ulaza“. Ako ćemo pravo, izveštaj reportera „SN“ čita se kao izveštaj s fronta – hrvatski navijači su tog dana „okupirali slovenski gradić u kojem je odigrano finale“, a veći deo reportaže bavi se opisivanjem čudesnog bratimljenja navijača raznih hrvatskih klubova u stranom okruženju, suočenim sa starim neprijateljem, plus misao nekog navijača: „Nema danas Hajduka, nema danas Rijeke. Danas smo svi kao jedno!“ Reportaža koja kulminira pirovanjem nad ranjenim slovenačkim policajcima završava naprasno, baš kad radnja postaje najzanimljivija – „u drugom produžetku nije bilo golova i Hrvatska nije uspjela doći do zlata“. Srce reportersko zaigralo je na sledeći događaj: „Tako je jedan srpski navijač u nacionalnom dresu uletio među 200-tinjak naših. Naravno, ne i normalno, dobio je batine. Nije odustajao, tražio je da mu se vrati mobitel, ali ostao je bez svega, uključujući i hlače i dres.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
