Kol’ko vredi „Knjaz“

„Kome, bre, da prodam?“

Pitalo me je u poverenju nekoliko desetina poznanika, školskih drugova, rođaka i prijatelja prošlog vikenda u Aranđelovcu šta da radi sa akcijama fabrike mineralne vode „Knjaz Miloš“. Pokušao sam da pitam stare prijatelje šta rade i kako su im familije, a oni meni „j… familiju“. „Kaži ti meni kome da prodam akcije, evo, moj ćale ima 100 komada?“ Kako promenim kafić, tako za sto stigne nova tura – akcionara.

Da sam imao preduzetničke hrabrosti gazda Jezde (Vasiljevića) i bar delić cicvarićevskog šarma ondašnje mama Dafine (Milanović) i otvorio improvizovanu konsultantsku kancelariju, za dva dana vikenda pod Bukuljom mogao sam da zaradim silne pare. Jer, neizbežna tema svih kafanskih i kućnih sedeljki i uličnih druženja jeste „kome prodati akcije“.

Trudio sam se, onako volonterski, da prijateljima koji su se naprasno pretvorili u surove materijaliste objasnim da o tome moraju da odluče sami sa svojim ukućanima i sve izbegavao da ne podelim neki pogrešan savet, jer sada su svi u Aranđelovcu pametni. Eto, i naša država nije odolela pa je „knjaževske“ akcionare pozvala na udruživanje. Neki od njih, zavedeni pisanjem dela prestoničke (najstarije na Balkanu) štampe, to su shvatili kao ponudu države da im ona kupi akcije (o čemu će biti reči kasnije), a među takvima su bili i neki moji dalji rođaci koji su imali glupu ideju da akcije prodaju državi (koja ih, uzgred, nije ni kupovala), ali srećom takvih je malo u Aranđelovcu (ali i u familiji).

PRVO ZNOJENjE: Takva komedija zabune stvorila je od Aranđelovca varoš u kojoj niko više ne spominje u ovo vreme aktuelno spremanje ajvara i pekmeza od šljiva jer sve ljude, bez obzira na uzrast, izistinski trese – akcionarska groznica.

Povišena temperatura aranđelovačkog javnog mnjenja izmerena je već u petak oko podne, kad su u Beogradu u Komisiji za hartije od vrednosti otvorene ponude za preuzimanje akcija „Knjaza Miloša“. Tada je počelo grozničavo prebiranje po digitronima pošto je za jednu akciju Fabijen Piktet&Partners (FPP) Balkan limitid ponudio 17.200 dinara a spreman je da kupi od 25 do 40 odsto akcija. Pivovara Laško ponudila je cenu od 16.100 dinara po akciji za paket od 50 odsto akcija. A za paket od najmanje 29,38 odsto, a najviše sto odsto akcija „Knjaza Miloša“ kompanija Danone ponudila je 15.000 dinara po akciji.

Za akcionare „Knjaza Miloša“ u tom trenutku nije bilo važno šire saopštenje Komisije za hartije od vrednosti, ali će već sutradan u stručnim krugovima ono dobiti na posebnom značaju. U tom saopštenju se, između ostalog, kaže: „Poseban kvalitet procesa javnog preuzimanja akcija ‘Knjaza Miloša’ je prisustvo međunarodnih investitora, što predstavlja potvrdu da naše finansijsko tržište postaje stabilno, te ga i strani investitori vide kao ambijent u kome vladaju odnosi uređeni kao na drugim tržištima.“

Na godišnjicu terorističkog napada na Njujork i rušenja kula Svetskog trgovinskog centra, u subotu 11. septembra, dva državna organa izvela su, prema mišljenju mnogih ekonomskih analitičara, „binladenovski“ napad na srpsko finansijsko tržište. Naime, Agencija za privatizaciju i Akcijski fond pozvali su oglasom u „Politici“ akcionare „Knjaza Miloša“ da udruže svoje akcije sa paketom državnih akcija iz portfelja Akcijskog fonda i da ih potom prodaju metodom javne ponude. Agencija za privatizaciju navela je u oglasu da će sa Akcijskim fondom, posle uspešnog (otkud zna da će biti uspešno?) pridruživanja pojedinačnih akcija, u sklopu javne ponude za prodaju, ponuditi većinski paket akcija po minimalnoj ceni od 20.000 dinara i tražiti da budući kupac investira 20 miliona evra u prvoj godini nakon kupovine akcija i ispuni nekoliko socijalnih zahteva: sigurnost radnog mesta, garantovane zarade i njihovo povećanje i učešće radnika u deobi profita (pet odsto) već u prvoj godini poslovanja novog vlasnika.

Za konačne sudove treba sačekati izvesno vreme, ali brojni ekonomisti već sada tipuju da ovakvu vrstu socijalizma i populizma koju u slučaju „Knjaza Miloša“ praktikuje Vlada Vojislava Koštunice nisu spremni da finansiraju nikakvi investitori iz inostranstva, pa ni oni sa prljavim kapitalom (vidi okvir). I da zato neće biti ništa od one želje Komisije za hartije od vrednosti „da naše finansijsko tržište postaje stabilno, te ga i strani investitori vide kao ambijent u kome vladaju odnosi uređeni kao na drugim tržištima“. Jer, nigde u tržišnim privredama vlast ne praktikuje zarad zdravlja ekonomije monopol radnika na radno mesto niti garantovani rast zarada.

JAVNI I PRIVATNI BIZNIS: Finalna privatizacija „Knjaza Miloša“ otvorila je, za srpsko društvo, dve krupne teme: jedna je smeštena u sferu individualne odgovornosti i tiče se odluke svakog pojedinačnog akcionara kome će od kupaca prodati svoje hartije od vrednosti. Druga je, međutim, od javnog interesa i tiče se ponašanja države, odnosno vlasti, u poštovanju procedura koje je sama propisala za ovakve slučajeve prodaje akcija.

Što se tiče odluke o prodaji akcija svakog pojedinačnog akcionara, nezahvalno je davati bilo kakve sugestije, mada je štampa prepuna saveta tipa „bolje vrabac u ruci, nego golub na grani“ i „kajaće se i ko proda i ko ne proda“.

Za sada je potpuno nejasno, a veoma je važno kako je država, odnosno Agencija za privatizaciju i Akcijski fond, formirala početnu cenu od 20.000 dinara po akciji. Indikativno je da je direktor Agencije za privatizaciju Miodrag Đorđević pre javnog otvaranja ponuda tri zainteresovana kupca izjavio da će država sačekati da vidi šta oni nude, pa onda izaći sa svojom cenom. Iz takve izjave mogao bi se steći utisak da država nije pripremila ponudu, nego napravila zasedu uglednim stranim investitorima, tretirajući ih kao sumnjive perače prljavog novca. Do sada nije javno saopšteno da li je država angažovala neku oditorsku kuću koja je napravila procenu vrednosti „Knjaza Miloša“ i iz toga izvukla moguću cenu pojedinačne akcije. Jer, ako toga nema – a izgleda da nema – onda je država „odoka“ i u inat ostalim ponuđačima „lupila“ cenu od 20.000 dinara po akciji.

Rade Rakočević, direktor brokerske kuće Senzal koja zastupa više od 50 odsto malih akcionara „Knjaza Miloša“, navodi da akcionari treba da budu veomo obazrivi jer je reč o komplikovanoj proceduri koja zahteva mnogo računanja. „Sada svaki akcionar treba da praktično sam u svojoj kući odluči šta je najbolje za njega i da digitronom izračuna koja mu je opcija najisplativija“, kaže Rakočević.

Boško Marković, direktor Emisio brokera koji okuplja 1500 akcionara „Knjaza Miloša“ sa oko 18 odsto akcija, izjavio je da akcionari treba da postupe po svojoj savesti i svojoj proceni. „To što država nudi je, u stvari, golub na grani i neka akcionari sami vide da li im je bolje sada prodati akcije po 230 evra nego čekati januar ili februar, kada će se, po mom mišljenju, sve ovo okončati, a kurs evra stalno raste. Država ništa ne garantuje, ona izlazi samo sa spiskom želja koje će se na tržištu teško ostvariti. Iznos od 20.000 dinara po akciji je precenjen. A ako se ne javi nijedan investitor, država će izaći sa cenom nižom za 20 odsto, pa će se akcije nuditi i po 12.000 do 13.000 dinara“, procenio je Marković. On, inače, tvrdi da su sve tri ponude dobre, ali ipak tipuje na FPP Balkan limitid.

Profesor Ekonomskog fakulteta Danijel Cvetičanin pita se ko je sada spreman da plati 20.000 dinara po akciji i zašto Vlada takvog kupca ako ga ima nije na vreme nagovorila da uđe u proceduru koju je sama propisala. Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević tim povodom kaže: „Odakle Akcijskom fondu ideja da će prodati akcije po ceni od 20.000 dinara? Zašto to nisu uradili odmah? Inače, veliki broj medija zbunjuje male akcionare tvrdeći da država daje 20.000 dinara po akciji. Ako država tom ponudom obmane akcionare, što je verovatno, i oni se udruže sa Akcijskim fondom, a ne prodaju akcije po minimalnoj ceni od 20.000 dinara, hoće li imati pravo na odštetu?“

Uključivanje države u prodaju akcija aranđelovačke fabrike mineralne vode ekonomista Boško Živković ocenjuje kao potez koji je doprineo da se situacija po male akcionare komplikuje. Živković kaže da je teoretski moguće da, ukoliko svoje akcije udruže sa akcijama Akcijskog fonda i time obezbede većinski paket, mali akcionari dobiju više novca po akciji nego prodajom manjinskog paketa: „U situaciji kada se prodaje vrlo velik paket akcija, kao što je državni, više od 40 odsto, dobija se premija na preuzimanje. Tada se za jednu akciju dobija znatno više nego kada se prodaje manje od kontrolnog paketa. Ukoliko država uspe da formira kontrolni paket, onda će ona verovatno ostvariti i tu premiju na preuzimanje.“

SAOPŠTENjA, ROKOVI: U saopštenju Agencije za privatizaciju izdatom u ponedeljak 13. septembra kaže se da su „ovlašćeni predstavnici Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, na zahtev pojedinačnih akcionara zaposlenih u preduzeću ‘Knjaz Miloš’, razgovarali sa akcionarima o mogućnostima koje se nalaze pred njima u procesu privatizacije ovog preduzeća i upoznali ih sa aktivnostima Agencije i Akcijskog fonda koje se sprovode u tom cilju… U razgovoru sa zaposlenima iz aranđelovačkog preduzeća predočena im je trenutna situacija, i istaknuto je da je izbor isključivo stvar individualne odluke svakog pojedinačnog akcionara… Istog dana, u prostorijama Agencije za privatizaciju u Beogradu, održan je sastanak između direktora Miodraga Đorđevića, predstavnika aktiva penzionera preduzeća „Knjaz Miloš“ i gospodina Boška Markovića iz brokerske kuće Emisio broker, koji zastupa interese penzionera aranđelovačkog preduzeća. Direktor Agencije za privatizaciju istakao je u razgovoru da dok traju proces pridruživanja akcija pojedinačnih akcionara i prateća javna ponuda za prodaju akcija, ne postoji paralelan proces dokapitalizacije. Proces dokapitalizacije, kao volja akcionara, može biti sproveden u skladu s odlukom Skupštine akcionara tek nakon finalizacije započetih procesa.“

Vlasnici akcija „Knjaza Miloša“ imaju rok do ponedeljka 20. septembra da odluče šta će uraditi sa svojim akcijama. Prema trenutnom stanju, mogu da ih prodaju nekom od tri ponuđača i da novac dobiju odmah, ili da ih pridruže državnim i da započnu nov proces prodaje u kojem će za akcije tražiti najmanje 20.000 dinara. Predstavnici Aktiva penzionera akcionara aranđelovačke kompanije u Agenciji za privatizaciju zatražili su u ponedeljak pomoć kako bi na tržište izneli svoj paket akcija, naglašavajući da su oni veoma zainteresovani za ponudu FPP Balkan limitid. Predsednik aktiva penzionera Dragutin Radovanović rekao je posle posete Agenciji za privatizaciju da penzioneri koji su vlasnici 23 odsto akcija više ne veruju državi i da svoje akcije hoće sada da prodaju jednom od tri ponuđača. „Prvi put znamo cenu ‘Knjazove’ akcije, tako da nas 1450 koji smo dali punomoć i nalog za prodaju nismo više za to da se kačimo za državu“, rekao je Radovanović. Svoju odluku akcionar Radomir Đurović objasnio je na sledeći način: „Miliji mi je vrabac u ruci, nego golub na grani.“

Očigledno, i pored brojnih ekspertskih saveta, građani-akcionari imaju loše mišljenje o državi koja ih je ne tako davno prevarila sa Zajmom za privredni preporod, Jezdom i Dafinom i nisu spremni da sa njom prave bilo kakve poslove, pa ni udruživanje akcija.

DRŽAVA U STAKLARSKOJ RADNjI: Druga tema koju je otvorila finalna privatizacija „Knjaza Miloša“ izuzetno je važna za ekonomsku budućnost Srbije a odnosi se na ponašanje države, odnosno vlasti u tom procesu. Nije mali broj ozbiljnih ekonomista i eksperata za finansijska tržišta koji tvrde da se država i ovom prilikom ponašala kao „slon u staklarskoj radnji“, da je ponovo demonstrirala nasilje na tržištu hartija od vrednosti i time u esencijalnom obliku demonstrirala pravnu nesigurnost investitora.

Ključna zamerka investitora je da država kao akcionar nema prava da narušava proceduru ponude za preuzimanje koja se odvija pred Komisijom za hartije od vrednosti. Pri tom se pozivaju na Zakon o hartijama od vrednosti, koji u jednom svom članu (179) zabranjuje širenje informacija kojima se stvara privid o činjenicama koje mogu uticati na cenu akcija (vidi okvir 1) Ali, ima i zamerki tipa „da li je jedan ministar zaista dva puta telefonom zvao predstavnika firme Danone, pretio i tražio da ta kompanija odustane od ponude za kupovinu akcija ‘Knjaza Miloša’“. Takve zamerke vlast mora posebno da proveri i javno saopšti rezutat istrage, kako se kasnije ne bi vukli neprijatni repovi.

Već pominjani direktor Emisio brokera, Boško Marković, zapretio je da će njegova firma tužiti državu ukoliko ona ne objasni svoj postupak upada usred procedure ponuda za preuzimanje. Ekonomista Danijel Cvetičanin kaže „da je strašno kad Vlada ruši proceduru koju je sama propisala i da to predstavlja podmukao udarac ideji privatizacije, akcionarstva i korporativnog upravljanja“. Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije, kaže: „Država nije bila fer prema stranim investitorima. Šta god da se desi, kredibilitet države Srbije kao investicione destinacije još jednom je doveden u pitanje.“

Dejan Erić, profesor Ekonomskog fakultetu i bivši član Komisije za hartije od vrednosti, strahuje od moguće međunarodne arbitraže. „Ponuđači sada mogu da se žale međunarodnom sudu da im naša država stvara nesigurnost i zabunu. Takvih slučajeva bilo je u nekim istočnoevropskim država i države su te sporove izgubile“, rekao je profesor Erić.

Jedan od direktno zainteresovanih, Srđan Muškatirović, predstavnik FPP Balkan limitida u Beogradu, izjavio je tim povodom: „Mi radimo na tržištu zemalja u razvoju i ovakvo iskustvo još nismo imali. Bojim se da će ovo preplašiti strane investitore i naterati ih da odustanu od investiranja u ovoj zemlji.“

Na istu temu reagovao je u nedelju (12. septembar) u intervjuu Tanjugu potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus. On je ocenio da je država trebalo da pozove male akcionare „Knjaza Miloša“ pre 10. septembra na udruživanje paketa akcija kako bi i FPP Balkan limitid, Danone i Pivovarna Laško imali mogućnost da odgovore i na tu ponudu. Javnost je ostala prikraćena za jedan veoma važan odgovor koji je novinar državne agencije mogao da dobije od Labusa, a to je: da li je rešenje Vlade o ponudi malim akcionarima da objedine svoje sa državnim akcijama potpisao upravo Labus?

Mnogi bi s pravom u ovom trenutku postavili pitanje: zašto je ovako mlaka reakcija takozvanih liberalnih reformista u Koštuničinoj vladi na jedan očigledno netržišni model ponašanja vlasti? Odgovor gotovo da je lako dati posle sijaset iskustava i izjava ministara iz kojih je očigledno da je srpska vlada feudalizovana i da ministri jedan drugom ne dozvoljavaju da zavire u tuđi feud.

Umesto što je pokazala bahatu brutalnost na tržištu hartija od vrednosti i odustvo smisla za privlačenje stranih investitora, Vlada Srbije imala je mnogo racionalnije i sa stanovišta nacionalnih interesa pametnije rešenje. Mogla je, na primer, da napravi sporazum o strateškom partnerstvu sa jednim od ponuđača (FPP Balkan limitid, Danone ili Pivovara Laško) i udruži akcije s njim. I da tek kroz dve-tri godine tako udruženi paket akcija, kad „Knjaz Miloš“ postane još bolja firma, proda po najvišoj mogućoj ceni. Šta bi takvim potezom Vlada Srbije dokazala? Pre svega da je zainteresovana da afirmiše finansijsko tržište, da joj je stalo da preduzeće dobro radi i posluje i, najzad, da ima interes da i ona zaradi.

Nažalost, prema novim najavama koje stižu iz Vlade Srbije, ova mogućnost neće biti iskorišćena. Ministar za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom i koordinator Ministarstva privrede Predrag Bubalo najavio je u ponedeljak 13. septembra (agencija Beta) mogućnost da „država od malih akcionara otkupi akcije kompanije ‘Knjaz Miloš’ do većinskog paketa, ako se niko ne prijavi za kupovinu tog paketa po ceni koju je propisala Agencija za privatizaciju.“ Na konferenciji za novinare Demokratske stranke Srbije, čiji je funkcioner, Bubalo je kazao da bi država, u tom slučaju, mogla da posle nekog vremena proda većinski paket akcija „Knjaza Miloša“. On je rekao da postoji rizik da propisana cena Agencije za privatizaciju ne urodi prodajom većinskog paketa, ali i dodao da je država ipak ponudila neko rešenje za sadašnju blokadu.

A zatim sledi izjava koju treba dobro zapamtiti. U igru se ponovo vraća – dokapitalizacija, proces za koji je ministar tri-četiri dana ranije rekao da je definitivno prevaziđen.

Na zajedničkom sastanku Upravnog odbora, poslovodstva i Sindikata, Radenko Marjanović, generalni direktor „Knjaza Miloša“, optužio je Komisiju za hartije od vrednosti za sva događanja oko privatizacije firme i spomenuo dokapitalizaciju kao jedino i konačno rešenje za firmu. „Nije trebalo da puste u prodaju akcije tako kako su uradili kada smo se u Vladi i zvanično dogovorili da idemo na dokapitalizaciju, kojom se praktično garantuje kupovina svake akcije od strane Vlade Divca“, rekao je Marjanović i dodao da je time Komisija prešla i Vladu jer nije zaštitila njene interese. Marjanović je, prema pisanju lista „Blic“ (utorak 14. septembar) izjavio da će se, ukoliko se akcije ne prodaju po toj ceni, ponovo tražiti dokapitalizacija.

I ministar Bubalo je na već pomenutoj konferenciji za štampu ocenio „da bi za ‘Knjaza Miloša’ najbolja bila dokapitalizacija, budući da je ta kompanija dobra samo u odnosu na ostatak domaće privrede, ali ne i u konkurenciji sa sličnim kompanijama u svetu“.

Sasvim suprotno, u već pomenutom intervjuu Tanjugu dan ranije, potpredsednik Vlade Miroljub Labus izjavio je da „država sigurno ne bi trebalo da pristane na dokapitalizaciju i da je sigurno da država i ova vlada nikoga ne favorizuju“.

Vezu između „dokapitalizacije“ i „favorizovanja“ u Labusovoj izjavi ne treba olako baciti u vodu. U krugovima investitora postoje procene da apsolutno nije isključeno da bi nekome iz vlasti odgovaralo da dosadašnja procedura ponuda za preuzimanje propadne i da se tri renomirana inostrana kupca povuku iz kupovine akcija „Knjaza Miloša“. To bi automatski značilo povratak na ono o čemu govori ministar Bubalo, na – dokapitalizaciju. I – Vladu Divca. Naravno, niko ni za šta neće odgovarati ukoliko sadašnji proces ponuda za preuzimanje propadne, a Radenko Marjanović će još izvesno vreme biti direktor „Knjaza Miloša“.

Iako je pre neki dan bio pred odlukom da od svega ipak digne ruke, Vlade Divac, kako javlja agencija Beta 13. septembra, ne razmišlja o odustajanju od kupovine većinskog paketa akcija „Knjaza Miloša“. „Ukoliko se mali akcionari odazovu pozivu Agencije za privatizaciju da svoje akcije pridruže portfelju Akcijskog fonda, moguće je da će Divac dostaviti svoju ponudu o otkupu većinskog paketa“, rečeno je agenciji Beta u konsultantskoj kući CES Mekon koja zastupa Divca. U CES Mekonu ističu da će se Divac uklopiti u novonastale uslove jer mu je stalo da postane vlasnik „Knjaza Miloša“.

Verujem da je potpredsednik Vlade Miroljub Labus bio potpuno iskren kada je izjavio „da država i ova vlada nikoga ne favorizuju“. Ali, zbog stvorenih feuda u Vladi, savetujem Savetu za borbu protiv korupcije da, ukoliko propadne posao sa ponudama za preuzimanje i dokapitalizacija ponovo postane aktuelna, posebno obrati pažnju na buduće poslove i procedure koje se budu odvijale u trouglu: ministar Bubalo – Vlade Divac – CES Mekon.