U dinamici protoka Kineza novac igra ključnu ulogu: oni sa više para odmah idu dalje; oni siromašniji ostaju dovoljno dugo da trgovinom zarade. Tokom 2000. godine na teritoriji SRJ boravak je prijavilo 7556 državljana NR Kine; u 1999. godini bilo ih je prijavljeno 5242. Samo jedan Kinez ima status stalno nastanjenog stranca u SRJ
ETAPA NA PUTU KA ZAPADU: Kinezi u Beogradu
Otkad je onomad Dragan Veselinov – valjda u žaru predizborne kampanje – bubnuo kako je „40.000 Kineza dobilo jugoslovensko državljanstvo“, implicirajući nekakvu julsku izbornu ujdurmu, ta se priča povlači po stranim medijima svako malo. To nije bez neke: ilegalno useljavanje državljana zemalja Trećeg sveta, pa i Kineza, u Evropsku uniju postaje sve veći problem u odnosima sa zemljama koje još nisu članice; stroža kontrola granica javlja se kao jedan od glavnih preduslova za poboljšanje odnosa sa takvim zemljama. Ilegalni useljenici redovna su tema međudržavnih razgovora, naročito kad je o policijskim stvarima reč.
„Vreme“ je došlo do delimičnih podataka o prometu i boravku državljana NR Kine u SR Jugoslaviji; podaci se odnose na 2000. godinu, ali se mogu smatrati reprezentativnima i za prethodne dve godine. Naime, na inicijativu jugoslovenske ambasade u Kini, 1998. godine liberalizovan je vizni režim i za nosioce običnih pasoša NR Kine; do tada, a po sporazumu iz 1979, vize su bile ukinute za diplomatske, službene i one obične pasoše sa klauzulom „poslovno“ (na 90 dana). Liberalizacija viznog režima omogućila je izdavanje viza bez prethodne saglasnosti saveznog MUP-a za Kineze koji putuju na osnovu unapred dogovorene saradnje dve zemlje i za one koji dolaze na osnovu pozivnih pisama jugoslovenskih preduzeća, ako su ta pisma overena u Privrednoj komori.
Od tada je Kinezima krenulo: od 1999. naglo se povećao broj državljana NR Kine koji zloupotrebljavaju tu mogućnost i teritoriju SR Jugoslavije koriste kao tranzitno područje za ilegalno useljavanje u bogatije evropske zemlje. U dinamici protoka Kineza novac igra ključnu ulogu: oni sa više para odmah idu dalje; oni siromašniji ostaju dovoljno dugo da trgovinom zarade sumu koja će im omogućiti da odu dalje. Po podacima za 2000. godinu, od nešto preko 10.000 Kineza koji su ušli u SRJ, oko 20 odsto odmah po ulasku ilegalno je prešlo u Mađarsku, Hrvatsku, Republiku Srpsku i iz Crne Gore u Italiju. Oko 60 odsto Kineza koji uđu u SRJ podnosi zahteve za odobrenje privremenog boravka, iako ne ispunjavaju uslove; na taj način nastoje da dobiju na vremenu dok ne nađu načina ili – češće – novaca da ilegalno odu dalje. Samo oko 20 odsto Kineza na regularan način izlazi iz SRJ, to jest vraća se u Kinu.
Po podacima izvora „Vremena“, u toku 2000. godine 438 Kineza uhvaćeno je u pokušaju da ilegalno pređu u Mađarsku, a 23 u pokušaju da uđu u BiH. Podneto je 16 krivičnih prijava protiv naših državljana za organizovano prebacivanje Kineza, ali i nepoznat broj prijava protiv državljana NR Kine. Tokom 2000. godine na teritoriji SRJ boravak je prijavilo 7556 državljana NR Kine; u 1999. godini bilo ih je prijavljenih 5242. Samo jedan Kinez ima status stalno nastanjenog stranca u SRJ. Odobreni privremeni boravak ima 2324 državljana NR Kine; po osnovu zaposlenja njih 1400, po osnovu školovanja njih 518, po osnovu srodstva sa strancem na privremenom boravku njih 254, na specijalizaciji ih je 14, u privatnoj poseti 26, u braku sa državljanima SRJ ih je 18, u privatnoj poseti 26, a iz ostalih razloga njih 93.
Protiv državljana NR Kine tokom 2000. godine podneta je 61 krivična prijava (uglavnom teške krađe i falsifikovanje pasoša; svega dve zbog droge) i 1217 prekršajnih prijava; privođeno je 313 Kineza, a proterano ih je sa zabranom ponovnog ulaska 632. Kinezi su najčešće kršili odredbe Zakona o kretanju i boravku stranaca.
Daleko smo, dakle, od četrdeset hiljada Kineza, čak i ako pretpostavimo da ih se toliko ukupno prometnulo preko teritorije SRJ od 1998. do danas. Cela ta priča, međutim, ima i neke druge uglove. U pojedinim sredinama (Beograd, Pančevo) ljudi tvrde da su Kinezi imali povlastice u dodeli dozvola za poslovni prostor (dućani i tezge na pijacama); da su te povlastice bile rezultat pritisaka JUL-a na lokalne organe vlasti; i da su te poslovne prostore kasnije iznajmljivali drugima u zakup, protivzakonito. Postoje takođe osnovi za sumnju da proces izdavanja viza SRJ u Kini po liberalizovanom režimu nije išao baš najčistije: izgleda da je politička konjunktura srpsko-kineskog „prijateljstva“ ohrabrila izvesna lica da potpomognu razvoj odnosa tako što će se „ugraditi“ u internacionalističko i anti-imperijalističko bratstvo putem korupcije. Postoje indicije da su se na istom mestu u Kini svršavale i vize i pozivna pisma i avionske karte, ali to je već stvar unutrašnje kontrole Ministarstva inostranih poslova.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
S velikom nadom gledam na bunt studenata. Zato što je to ideja o drugačijoj Srbiji. Možda nije politička, ali je svakako kulturna, civilizacijska. I to je budućnost Srbije. Dobra budućnost. U Srbiji je uvek postojala tradicija da nešto ostane nezavisno. Srpska inteligencija je bila veoma slobodoljubiva. Naravno, onaj deo koji je bio demokratski. Znao sam te ljude. S njima se moglo normalno razgovarati. Ali naravno, bio je najpre Milošević, sada Vučić
Nije lako u Novom Sadu biti policajac koji bar donekle drži do zakona i nadležnosti. Više ne znate koga možete uhapsiti. Čak i ako uhvatite nekog džeparoša, on može biti odozgo zaštićen jer je član neke od brojnih eminentnih kriminalnih grupacija koje vršljaju gradom, a koje se – sve do jedne – nalaze u strukturi naprednjačke vlasti. Preostalo im je da hvataju one koji ukradu kokošku ili šunku iz komšijske pušnice, izvrše porodično nasilje ili naprave saobraćajnu nesreću, a “obični” su građani. Da, preostalo im je i to da maltretiraju protivnike režima kada im se to naredi
Otkako su počele blokade, šef države i partije ređa grešku za greškom i to čini nesmanjenom žestinom. Bilo je za ovih šest meseci trenutaka kad je protest protiv vlasti mogao da zamre. Samo zahvaljujući angažovanju Aleksandra Vučića, to se nije desilo
“Za našu vladajuću elitu, nažalost, u međunarodnim krugovima vlada ocena da se sa takvom prostotom nikada nisu sreli”, kaže Jelica Minić. “A vizija koja proističe iz prostote ne doseže daleko”
Pojava slepih putnika prijavljenih na adresama građana u biračkom spisku samo je deo izazova oko izbora. Stvarna veličina problema sa biračkim spiskovima u statističkom smislu još uvek nije poznata, ali ključni problem nije u duhovima u spisku, nego kako ne dozvoliti da se povampire
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
