Sve je više onih koji pokušavaju da pokrenu privatni biznis koji ne zahteva preterano velika ulaganja, a obezbeđuje koliko-toliko siguran prihod. Mogućnosti za to ima, ali sva lepota poduhvata nestaje kada krenu u potragu za početnim kapitalom
Srbija na putu u kapitalizam. Ništa lakše nego ostati bez posla, a ništa teže nego živeti od samo jednog posla. Zbog toga je sve više onih koji u potrazi za dopunskim poslom ili sigurnim izvorom egzistencije, pokušavaju da pokrenu privatni biznis koji ne zahteva preterano velika ulaganja, a obezbeđuje koliko-toliko siguran prihod. U tom smislu, najpopularnije su farme za uzgoj puževa, činčila, japanskih prepelica, tartufa i drugih proizvoda koji su doskora smatrani za čistu egzotiku na ovim prostorima, a za kojima vlada velika potražnja na svetskom tržištu. Velikom interesovanju doprinosi i to što sam uzgoj ne zahteva angažman velikog broja ljudi, kao i postojanje firmi koje zainteresovanim građanima obezbeđuju opremu po prilično povoljnim uslovima i garantuju otkup celokupnog godišnjeg prinosa.
ŽEljEIMOGUĆNOSTI: Nažalost, sva lepota ovakvog poduhvata nestaje onda kada oni koji žele da otpočnu ovakvu vrstu biznisa krenu u potragu za početnim kapitalom. Prosečan građanin Srbije, koji nikada nije radio u inostranstvu niti se bavio švercom cigareta ili goriva, nema pet-šest hiljada evra, koliko je potrebno da se pokrene ovakav posao. Naravno, prva mogućnost koja u tom slučaju pada na pamet jeste kredit u nekoj od šezdesetak banaka prisutnih na teritoriji Srbije i Crne Gore. Međutim, gotovo nijedna od njih ne daje tzv. start-ap kredite, koji inače služe za obezbeđivanje početnih sredstava. Situacija je identična, kako u domaćim, tako i u stranim bankama. One retke, koje bi nekako i odobrile ovakav kredit, najčešće nemaju formiranu kreditnu liniju koja bi to dopuštala. No, u pojedinim domaćim bankama ovaj problem nestaje ako imate „svog čoveka“ u upravi.
IsprobavanjeDRUGA: Slovenački proizvođač komponenata za električne uređaje Elrad počeće na proleće da gradi svoju drugu fabriku u Vlasotincu u kojoj će zaposliti oko 150 ljudi.
INVESTITOR: Holcim Srbija namerava da u naredne tri godine u svoju fabriku u Novom Popovcu uloži 85 miliona evra i da poveća proizvodnju cementa za sto odsto.
STEČAJ: Posle tri neuspele tenderske privatizacije, fabrika celuloze i papira Matroz iz Sremske Mitrovice otišla je u stečaj a 1050 njenih radnika na tržište rada.
PROFIT: Subotički “Suncokret” prodaje tegle svog putera od bundevinog semena distributeru u Engleskoj za tri do četiri evra, a on za njih od marketa zdrave hrane dobija po 20 funti.
KRAJ: Nekad najveći proizvođač viskoznih vlakana na Balkanu, loznička Viskoza ovog meseca će objaviti stečaj.
DRUGA: Slovenački proizvođač komponenata za električne uređaje Elrad počeće na proleće da gradi svoju drugu fabriku u Vlasotincu u kojoj će zaposliti oko 150 ljudi.
INVESTITOR: Holcim Srbija namerava da u naredne tri godine u svoju fabriku u Novom Popovcu uloži 85 miliona evra i da poveća proizvodnju cementa za sto odsto.
STEČAJ: Posle tri neuspele tenderske privatizacije, fabrika celuloze i papira Matroz iz Sremske Mitrovice otišla je u stečaj a 1050 njenih radnika na tržište rada.
PROFIT: Subotički “Suncokret” prodaje tegle svog putera od bundevinog semena distributeru u Engleskoj za tri do četiri evra, a on za njih od marketa zdrave hrane dobija po 20 funti.
KRAJ: Nekad najveći proizvođač viskoznih vlakana na Balkanu, loznička Viskoza ovog meseca će objaviti stečaj.
DRUGA: Slovenački proizvođač komponenata za električne uređaje Elrad počeće na proleće da gradi svoju drugu fabriku u Vlasotincu u kojoj će zaposliti oko 150 ljudi.
INVESTITOR: Holcim Srbija namerava da u naredne tri godine u svoju fabriku u Novom Popovcu uloži 85 miliona evra i da poveća proizvodnju cementa za sto odsto.
STEČAJ: Posle tri neuspele tenderske privatizacije, fabrika celuloze i papira Matroz iz Sremske Mitrovice otišla je u stečaj a 1050 njenih radnika na tržište rada.
PROFIT: Subotički “Suncokret” prodaje tegle svog putera od bundevinog semena distributeru u Engleskoj za tri do četiri evra, a on za njih od marketa zdrave hrane dobija po 20 funti.
KRAJ: Nekad najveći proizvođač viskoznih vlakana na Balkanu, loznička Viskoza ovog meseca će objaviti stečaj.
DRUGA: Slovenački proizvođač komponenata za električne uređaje Elrad počeće na proleće da gradi svoju drugu fabriku u Vlasotincu u kojoj će zaposliti oko 150 ljudi.
INVESTITOR: Holcim Srbija namerava da u naredne tri godine u svoju fabriku u Novom Popovcu uloži 85 miliona evra i da poveća proizvodnju cementa za sto odsto.
STEČAJ: Posle tri neuspele tenderske privatizacije, fabrika celuloze i papira Matroz iz Sremske Mitrovice otišla je u stečaj a 1050 njenih radnika na tržište rada.
PROFIT: Subotički “Suncokret” prodaje tegle svog putera od bundevinog semena distributeru u Engleskoj za tri do četiri evra, a on za njih od marketa zdrave hrane dobija po 20 funti.
KRAJ: Nekad najveći proizvođač viskoznih vlakana na Balkanu, loznička Viskoza ovog meseca će objaviti stečaj.
Kad savladaju ovu prepreku, oni najuporniji, suočavaju se sa drugim. Pre svega, potrebno je da prođe izvestan period do pristizanja prvih prihoda od poslova o kojima je ovde reč. Na primer, oni koji se odluče za uzgajanje puževa moraju da sačekaju oko osamnaest meseci do prvog prinosa. Nažalost, najduži grejs-period, odnosno period koji prođe od isplate do početka otplate kredita koji se može naći u bankama na domaćoj teritoriji je između šest i dvanaest meseci. Uzgred, većina banaka uopšte ne predviđa grejs-period za kredite koje nudi.
Ako zainteresovani građanin pronađe načina da nekako prevaziđe i ovaj problem, već iza sledećeg ćoška sačekaće ga drugi. Normalno je da banka traži garancije da će pozajmica koju daje biti vraćena, ali tražena garancija je najčešće hipoteka na stan ili kuću. Možda se upravo u ovome najbolje vidi čitav apsurd ekonomije jedne zemlje u tranziciji, jer suma koja je potrebna za početak nekog od navedenih poslova najčešće ne prelazi 10.000 evra. S jedne strane, to je dovoljno mala količina novca da se ne isplati zbog nje rizikovati gubitak krova nad glavom, naročito ako se ima u vidu da većina građana Srbije poseduje samo jednu nekretninu, ako ima i toliko, te da prosečno srpsko domaćinstvo popunjavaju bar tri generacije jedne familije. S druge strane, u pitanju je suma koju nije nimalo lako zaraditi, budući da svaki posao nosi sa sobom određenu dozu rizika. U slučaju iznenadnog pomora činčila ili prepelica, bila bi prava umetnost pošteno i na brzinu zaraditi 10.000 evra.
MALAISREDNjANADA: Situacija je mnogo bolja ukoliko oni koji žele da pokrenu farmersku proizvodnju jednostavno osnuju firmu čija bi to bila osnovna delatnost. Budući da mala i srednja preduzeća raspolažu samo petinom sredstava ovdašnje privrede, a grade 41 odsto njenih prihoda, jasno je da su i država i strani investitori raspoloženi za ulaganje u ovaj sektor. Naravno, i banke su bolje raspoložene kada je reč o kreditima za mala i srednja preduzeća, ali, krediti su uglavnom razvojni, dakle za već postojeće i dobro razrađene firme, što znači da početnici ni ovako ne mogu da urade ništa.
Kada je reč o ulozi države, od pomoći mogu da budu kursevi koje drži republička Agencija za mala i srednja preduzeća, pod nazivom „Kako da započnem biznis“, a na kojima budući preduzetnici mogu naučiti sve o proceduri registracije, pronalaženju izvora finansiranja i izradi biznis plana. Pored ovoga, tu je i Fond za razvoj Republike Srbije, koji daje kredite upravo za namenu o kojoj je ovde reč. Kako u razgovoru za „Vreme“ kaže Milić Ilić, zamenik direktora Fonda, za njih ne predstavlja problem to što je neko početnik. Ali, ni Fond za razvoj ne kreditira pojedince, već opet mala i srednja preduzeća ili ortačka udruženja. Govoreći o smetnjama koje se javljaju prilikom odobravanja kredita za početnike, Ilić kaže da se one javljaju kada Fond traži garancije od banke da će kredit koji odobrava biti vraćen, jer banke vrlo teško i nerado daju garancije početnicima. Prema Ilićevim rečima, Fond ima nameru da od naredne godine počne sa odobravanjem kredita za pojedince, mada to još nije sigurno zbog blizine republičkih izbora i neizvesnosti njihovih rezultata. Jasno je da sve zavisi od toga koliko će buduća vlada biti zainteresovana za ulaganje u ovaj sektor privrede.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija po pravilu pojačava reakciju kolektiva, u našem slučaju, pobunjenih građana. No, ne znamo koliko se ljudi u poslednjih godinu i po dana umorilo i povuklo, koliko pregorelo u žaru borbe, ali ni koliko novih se priključilo. Neki su, poput autoprevoznika Milomira Jaćimovića, izdržali sve. Kako se sve to izdržava psihologija daje odgovor: iz traumatičnih iskustava neku ljudi izađu jači, pogotovo kad strahote preživljavaju u političkom kontekstu
Represija i dirigovana anarhija (II): Izbori na Medicinskom fakultetu u Beogradu
Činjenica je da postoje dva različita zapisnika i dva različita rezultata. Tu je i upad privatnog obezbeđenja u Medicinski fakultet i intervencija policije. Zato se postavlja pitanje da li su sledeći na udaru režima izbori za đačke parlamente srednjih, pa i osnovnih škola
Represija i dirigovana anarhija (III): Informerov rijaliti sa “dekom”, pozornikom i Vučićem
Režim je pozvao građane da iskažu bunt zbog “policijske torture”. Usput i da policija hitno obustavi “blokadersko nasilje”, odnosno da hapsi, bije, ako treba i ubije (da parafraziramo ministra informisanja) svakoga ko digne glas protiv režima. Ukratko – uz nešto naprednjačkih aktivista, protestvovali su Miloš Vučević, Maja Gojković, Žarko Mićin i niko drugi
Istorija srpskog višestranačkog sistema daje vrlo jasne smernice kako se igrač na političkoj sceni mora postaviti da bi bio delotvoran: bio levičar ili liberal, on ne sme da zanemari desne sentimente, koji su 36 godina ako ne dominantni, a ono makar jednako živi kao i oni drugi
Ovih dana se prelama sudbina N1 i drugih medija “Junajted grupe”. Ako budu upodobljeni, novinari neće imati kuda da odu, a publika će ostati bez jedine dve velike kritičke televizije. Sada Brent Sadler, direktor-urednik ovih medija, za “Vreme” prvi put javno iznosi neke odgovore
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
