Sve je više onih koji pokušavaju da pokrenu privatni biznis koji ne zahteva preterano velika ulaganja, a obezbeđuje koliko-toliko siguran prihod. Mogućnosti za to ima, ali sva lepota poduhvata nestaje kada krenu u potragu za početnim kapitalom
Srbija na putu u kapitalizam. Ništa lakše nego ostati bez posla, a ništa teže nego živeti od samo jednog posla. Zbog toga je sve više onih koji u potrazi za dopunskim poslom ili sigurnim izvorom egzistencije, pokušavaju da pokrenu privatni biznis koji ne zahteva preterano velika ulaganja, a obezbeđuje koliko-toliko siguran prihod. U tom smislu, najpopularnije su farme za uzgoj puževa, činčila, japanskih prepelica, tartufa i drugih proizvoda koji su doskora smatrani za čistu egzotiku na ovim prostorima, a za kojima vlada velika potražnja na svetskom tržištu. Velikom interesovanju doprinosi i to što sam uzgoj ne zahteva angažman velikog broja ljudi, kao i postojanje firmi koje zainteresovanim građanima obezbeđuju opremu po prilično povoljnim uslovima i garantuju otkup celokupnog godišnjeg prinosa.
ŽEljEIMOGUĆNOSTI: Nažalost, sva lepota ovakvog poduhvata nestaje onda kada oni koji žele da otpočnu ovakvu vrstu biznisa krenu u potragu za početnim kapitalom. Prosečan građanin Srbije, koji nikada nije radio u inostranstvu niti se bavio švercom cigareta ili goriva, nema pet-šest hiljada evra, koliko je potrebno da se pokrene ovakav posao. Naravno, prva mogućnost koja u tom slučaju pada na pamet jeste kredit u nekoj od šezdesetak banaka prisutnih na teritoriji Srbije i Crne Gore. Međutim, gotovo nijedna od njih ne daje tzv. start-ap kredite, koji inače služe za obezbeđivanje početnih sredstava. Situacija je identična, kako u domaćim, tako i u stranim bankama. One retke, koje bi nekako i odobrile ovakav kredit, najčešće nemaju formiranu kreditnu liniju koja bi to dopuštala. No, u pojedinim domaćim bankama ovaj problem nestaje ako imate „svog čoveka“ u upravi.
IsprobavanjeDRUGA: Slovenački proizvođač komponenata za električne uređaje Elrad počeće na proleće da gradi svoju drugu fabriku u Vlasotincu u kojoj će zaposliti oko 150 ljudi.
INVESTITOR: Holcim Srbija namerava da u naredne tri godine u svoju fabriku u Novom Popovcu uloži 85 miliona evra i da poveća proizvodnju cementa za sto odsto.
STEČAJ: Posle tri neuspele tenderske privatizacije, fabrika celuloze i papira Matroz iz Sremske Mitrovice otišla je u stečaj a 1050 njenih radnika na tržište rada.
PROFIT: Subotički “Suncokret” prodaje tegle svog putera od bundevinog semena distributeru u Engleskoj za tri do četiri evra, a on za njih od marketa zdrave hrane dobija po 20 funti.
KRAJ: Nekad najveći proizvođač viskoznih vlakana na Balkanu, loznička Viskoza ovog meseca će objaviti stečaj.
DRUGA: Slovenački proizvođač komponenata za električne uređaje Elrad počeće na proleće da gradi svoju drugu fabriku u Vlasotincu u kojoj će zaposliti oko 150 ljudi.
INVESTITOR: Holcim Srbija namerava da u naredne tri godine u svoju fabriku u Novom Popovcu uloži 85 miliona evra i da poveća proizvodnju cementa za sto odsto.
STEČAJ: Posle tri neuspele tenderske privatizacije, fabrika celuloze i papira Matroz iz Sremske Mitrovice otišla je u stečaj a 1050 njenih radnika na tržište rada.
PROFIT: Subotički “Suncokret” prodaje tegle svog putera od bundevinog semena distributeru u Engleskoj za tri do četiri evra, a on za njih od marketa zdrave hrane dobija po 20 funti.
KRAJ: Nekad najveći proizvođač viskoznih vlakana na Balkanu, loznička Viskoza ovog meseca će objaviti stečaj.
DRUGA: Slovenački proizvođač komponenata za električne uređaje Elrad počeće na proleće da gradi svoju drugu fabriku u Vlasotincu u kojoj će zaposliti oko 150 ljudi.
INVESTITOR: Holcim Srbija namerava da u naredne tri godine u svoju fabriku u Novom Popovcu uloži 85 miliona evra i da poveća proizvodnju cementa za sto odsto.
STEČAJ: Posle tri neuspele tenderske privatizacije, fabrika celuloze i papira Matroz iz Sremske Mitrovice otišla je u stečaj a 1050 njenih radnika na tržište rada.
PROFIT: Subotički “Suncokret” prodaje tegle svog putera od bundevinog semena distributeru u Engleskoj za tri do četiri evra, a on za njih od marketa zdrave hrane dobija po 20 funti.
KRAJ: Nekad najveći proizvođač viskoznih vlakana na Balkanu, loznička Viskoza ovog meseca će objaviti stečaj.
DRUGA: Slovenački proizvođač komponenata za električne uređaje Elrad počeće na proleće da gradi svoju drugu fabriku u Vlasotincu u kojoj će zaposliti oko 150 ljudi.
INVESTITOR: Holcim Srbija namerava da u naredne tri godine u svoju fabriku u Novom Popovcu uloži 85 miliona evra i da poveća proizvodnju cementa za sto odsto.
STEČAJ: Posle tri neuspele tenderske privatizacije, fabrika celuloze i papira Matroz iz Sremske Mitrovice otišla je u stečaj a 1050 njenih radnika na tržište rada.
PROFIT: Subotički “Suncokret” prodaje tegle svog putera od bundevinog semena distributeru u Engleskoj za tri do četiri evra, a on za njih od marketa zdrave hrane dobija po 20 funti.
KRAJ: Nekad najveći proizvođač viskoznih vlakana na Balkanu, loznička Viskoza ovog meseca će objaviti stečaj.
Kad savladaju ovu prepreku, oni najuporniji, suočavaju se sa drugim. Pre svega, potrebno je da prođe izvestan period do pristizanja prvih prihoda od poslova o kojima je ovde reč. Na primer, oni koji se odluče za uzgajanje puževa moraju da sačekaju oko osamnaest meseci do prvog prinosa. Nažalost, najduži grejs-period, odnosno period koji prođe od isplate do početka otplate kredita koji se može naći u bankama na domaćoj teritoriji je između šest i dvanaest meseci. Uzgred, većina banaka uopšte ne predviđa grejs-period za kredite koje nudi.
Ako zainteresovani građanin pronađe načina da nekako prevaziđe i ovaj problem, već iza sledećeg ćoška sačekaće ga drugi. Normalno je da banka traži garancije da će pozajmica koju daje biti vraćena, ali tražena garancija je najčešće hipoteka na stan ili kuću. Možda se upravo u ovome najbolje vidi čitav apsurd ekonomije jedne zemlje u tranziciji, jer suma koja je potrebna za početak nekog od navedenih poslova najčešće ne prelazi 10.000 evra. S jedne strane, to je dovoljno mala količina novca da se ne isplati zbog nje rizikovati gubitak krova nad glavom, naročito ako se ima u vidu da većina građana Srbije poseduje samo jednu nekretninu, ako ima i toliko, te da prosečno srpsko domaćinstvo popunjavaju bar tri generacije jedne familije. S druge strane, u pitanju je suma koju nije nimalo lako zaraditi, budući da svaki posao nosi sa sobom određenu dozu rizika. U slučaju iznenadnog pomora činčila ili prepelica, bila bi prava umetnost pošteno i na brzinu zaraditi 10.000 evra.
MALAISREDNjANADA: Situacija je mnogo bolja ukoliko oni koji žele da pokrenu farmersku proizvodnju jednostavno osnuju firmu čija bi to bila osnovna delatnost. Budući da mala i srednja preduzeća raspolažu samo petinom sredstava ovdašnje privrede, a grade 41 odsto njenih prihoda, jasno je da su i država i strani investitori raspoloženi za ulaganje u ovaj sektor. Naravno, i banke su bolje raspoložene kada je reč o kreditima za mala i srednja preduzeća, ali, krediti su uglavnom razvojni, dakle za već postojeće i dobro razrađene firme, što znači da početnici ni ovako ne mogu da urade ništa.
Kada je reč o ulozi države, od pomoći mogu da budu kursevi koje drži republička Agencija za mala i srednja preduzeća, pod nazivom „Kako da započnem biznis“, a na kojima budući preduzetnici mogu naučiti sve o proceduri registracije, pronalaženju izvora finansiranja i izradi biznis plana. Pored ovoga, tu je i Fond za razvoj Republike Srbije, koji daje kredite upravo za namenu o kojoj je ovde reč. Kako u razgovoru za „Vreme“ kaže Milić Ilić, zamenik direktora Fonda, za njih ne predstavlja problem to što je neko početnik. Ali, ni Fond za razvoj ne kreditira pojedince, već opet mala i srednja preduzeća ili ortačka udruženja. Govoreći o smetnjama koje se javljaju prilikom odobravanja kredita za početnike, Ilić kaže da se one javljaju kada Fond traži garancije od banke da će kredit koji odobrava biti vraćen, jer banke vrlo teško i nerado daju garancije početnicima. Prema Ilićevim rečima, Fond ima nameru da od naredne godine počne sa odobravanjem kredita za pojedince, mada to još nije sigurno zbog blizine republičkih izbora i neizvesnosti njihovih rezultata. Jasno je da sve zavisi od toga koliko će buduća vlada biti zainteresovana za ulaganje u ovaj sektor privrede.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
