Prvi korak ka vladi nacionalne koalicije; demokrate priželjkuju obrt koji bi doveo do proevropske vlade. Ko s kim može i ne može
Radikali, narodnjaci i socijalisti su u četvrtak 15. maja postigli načelnu programsku saglasnost i nastavili su pregovore o formiranju, kako kažu, nacionalne vlade Srbije.
Radikali i DSS u ponedeljak 19. maja objavljuju da su postigli i načelnu saglasnost o uzajamnoj podršci u drugom krugu pokrajinskih izbora u Vojvodini. Prethodne nedelje objavljeno je da su SRS, DSS i SPS postigli takođe načelnu saglasnost i u Beogradu, što je 20. odobreno u partijskim centralama.
S jedne strane gledano, izgleda da politički proces brže nego što se očekivalo vodi ka stvaranju vlade nacionalne koalicije i do diskontinuiteta postoktobarske politike u Srbiji, s dalekosežnim posledicama. S druge strane, demokrate naslućuju da drugi čin usaglašavanja SRS-a, DSS-NS-a i SPS-PUPS-JS-a nije tako harmoničan kao prvi i priželjkuju obrt koji bi doveo do proevropske vlade.
PET PRINCIPA: Načelni dogovor, postignut u nacionalnoj koaliciji prošle nedelje, sadrži pet prinicipa za sklapanje koalicionog dogovora: dalja borba za očuvanje Kosova i Metohije, nastavak evropskih integracija Srbije sa Kosovom i Metohijom, dalji ekonomski razvoj zemlje, borba protiv kriminala i korupcije i socijalna pravda koji je predložila Koalicija okupljena oko SPS-a.
D. M. Palma (JS) izjavljivao je da je na početku pregovora neko rekao kako predlog o poništenju SSP-a neće doći u Skupštinu. Portparol DSS-a tvrdi da u međustranačkim razgovorima taj sporazum nije pominjan, a da je jedan od ugovorenih principa – nastavak evropskih integracija sa Kosovom i Metohijom i nastavak usklađivanja naših zakona sa zakonima EU. Dačić naglašava da se poništavanje Sporazuma o pridruživanju ne nalazi u dogovoru u načelu koji su socijalisti postigli sa koalicijom DSS-NS.
Radikali, posle pauze u pregovorima zbog posete Šešelju u haškom zatvoru, tvrde da su se dogovorili sa DSS-om da završe sporazum, kažu da je ostalo da se dogovori koalicija oko SPS-a, ponovo pozivaju socijaliste da se opredele s kim će u koaliciju i tvrde da su ih pridobili, a D.M. Palma iz Jedinstvene Srbije izjavljuje da o tome nije obavešten i da je dogovor bez JS-a samo slovo na papiru. Pominje da treba pregovarati i sa DS-om.
Demokrate i dalje računaju s tim da će se neko iz socijalističke koalicije zbog evropskog pitanja okrenuti njima: D.M. Palma, sa tri mandata, ili Krkobabić sa pet mandata. Međutim, jedinstvo saveza SPS-PUPS-JS formalno je obezbeđeno uoči izbora koalicionim sporazumom po kome JS i PUPS ne mogu biti deo neke druge parlamentarne većine, ako u njoj nije SPS – u suprotnom, mogu biti aktivirane blanko ostavke kojima raspolaže Dačić.
Demokrate pridaju značaj i proevropskim izjavama koje su davali pojedini funkcioneri SPS-a, kao što su Mrkonjić, ili predsednik izvršnog odbora SPS-a Ružić (rekao da SPS nije za poništavanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, a i to da su na tom dokumentu radili i neki koji su u predizbornoj kampanji stavljali taj sporazum na stub srama).
JEDNA OBAVEZA: Pošto je taj SSP pod suspenzijom do ispunjenja haške obaveze (hapšenja generala Mladića), po jednoj školi nagađanja moguće je očekivati da će se u nacionalnoj koaliciji kompromis tražiti u odlaganju, u stavljanju tog sporazuma na led za izvesno vreme, uz neki pokušaj razjašnjavanja sa Evropljanima. Dačić, na primer izjavljuje da je sa EU potrebno razgovarati o svim spornim pitanjima, štiteći državne i nacionalne interese.
Ako bi Koštunica i pristao na ratifikaciju SSP-a sa Evropom, ili na odlaganje tog pitanja, postavilo bi se odmah pitanje saradnje s Haškim sudom. D.M. Palma je izjavljivao da ne priznaje Haški tribunal i da nema nameru da hapsi ni Mladića, ni Karadžića. Dačić ne pominje haški sud, a iz DSS-a su ranije dolazile izjave da saradnja s Hagom nije princip, već obaveza.
Među ugovorenim načelnim principima nacionalne koalicije ne pominje se saradnja sa Haškim tribunalom.
Špekuliše se da bi sličan ustupak koaliciji oko SPS-a bila spremna da ponudi i proevropska koalicija – da se umesto ispunjenja obaveza prema Haškom tribunalu upotrebi formulacija „međunarodne obaveze“.
SVI POMALO SOCIJALISTI: Socijalistička partija Srbije je ostala u centru interesovanja, uživajući u tome što odjednom o njoj svi lepo govore, prebacujući onima koji su ih progonili i hapsili i objavljujući da pregovara prvo s Koštunicom, ali da ne isključuje ni razgovor s demokratama ako ti pregovori propadnu.
U Beogradu se vidi da s Jovanovićevim liberalima socijalisti nikako neće, a liberali posle susreta s zapadnim ambasadorima saopštavaju da ne bi ušli u vladu demokrata u kojoj bi bili socijalisti, ali da su spremni da takvu vladu podrže, mada takvoj vladi ne bi bila neophodna spoljna podrška jer bi bila većinska (ZES 102, SPS-PUPS-JS 20 MK 4 itd).
Iz inostranstva, od strane Jorgosa Papandreua iz grčkog PASOK-a, nagoveštava se i ulazak SPS-a u socijalističku internacionalu (gde sada ima status posmatrača), naravno, ako podrži proevropsku koaliciju.
S demokratske strane se sada govori o dve partije iz socijalističke internacionale. Tadić izjavljuje da je Srbiji potrebna socijalno odgovorna vlada, formirana na bazi nacionalnog pomirenja. On govori o svom zadatku da se političke snage devedesetih i političke snage koje su vodile Srbiju nakon 2000. godine objedine oko zajedničkih ciljeva, da se umire stanovništvo, tenzije i nesporazumi, da teške reči padnu u zaborav i da se pokuša da u sledeću deceniju Srbija uđe kao stabilna i prosperitetna zemlja.
S druge strane, čuli su se nagoveštaji o mogućem povećanju tenzija u Srbiji. Demokrate ponavljaju da Koštuničina kombinatorika ne može poništiti volju građana. Liberali su najavili demonstracije ako se nastave pregovori narodnjaka, socijalista i radikala, a i demokrate (profesor Mićunović) pominju da bi mogli i da mobilišu mase da se novoj vladi suprotstave vanparlamentarnim sredstvima. B. Đelić u međuvremenu demantuje da je izjavio Rojtersu da demokrate ne bi imale problema da predvode velike ulične proteste, ukoliko bi investicije stale, ako bi kurs dinara oslabio.
Kada je radikal Vučić na konferenciji za novinare obznanio već objavljenu vest o načelnom sporazumu u Beogradu, grupa omladinaca DS-a je demonstrirala noseći transparent „Ne damo ti Beograd“, a nasuprot njih je stajala grupa radikala…
ŠTA MOŽE, ŠTA NE MOŽE: Demokrata Tadić, videvši da se oko SSP-a u nacionalnoj koaliciji traži kompromis, poručuje narodnjacima: „Biću fer i daću im 24 sata da se javno izjasne da li i dalje stoje iza toga da u Skupštini odmah treba poništiti SSP.“ Naglašava da je DSS sa nezapamćenom brutalnošću govorilo da su svi oni koji su potpisali SSP izdajnici, a sada govori da neće poništavati taj sporazum, da je dobro što ta stranka to kaže, ali da je loše da obmanjuje građane.
Logičnim u tom kontekstu izgleda i pitanje koje u „Politici“ postavlja analitičar Obrad Kesić: Ako je moguć kompromis oko SSP-a da bi se formirala vlada sa socijalistima, zašto nije bio moguć sa DS-om da se sačuva prethodna vlada? U odgovoru na to pitanje dolazi se do – moći. Socijalisti i radikali kažu da pitanje ko će biti premijer još nije došlo na dnevni red, a demokrate kažu da Koštunica više nikad neće biti premijer, (nisu još istakli svog kandidata za premijera, a list „Danas pominje Gorana Pitića). Poneko od demokrata prognozira da može doći i do raskola u Koštuničinoj stranci, ali tamo tvrde da kod njih nema nikakvih sporova, a verovatno ne bi ništa ni demantovali da je baš sve u redu.
HOĆU–NEĆU: Odnos prema SSP-u je bilo glavno pitanje na proteklim izborima. Ono je obeležilo novu liniju političke podele u Srbiji, a određivaće i granice do kojih se s jedne ili druge strane može popuštati, ali već sada se govori o previše „nedogmatskih detalja“ koji tu podelu zamagljuju i relativizuju.
Kad se pogleda ko sve s kim ne može (DSS neće s G17 plus, LDV-om i LDP-om, a ni sa DS, LDP neće sa DSS-om i SRS-om, SPS neće sa LDP-om), da se zaključiti da mora doći do novih izbora. Suprotno tome, nije nemoguće ni da se zamisli i neka koncentraciona vlada – kad se poređaju sve nagoveštene i priželjkivane koncesije i ustupci na raznim stranama, i kad se pogleda ko s kim sada odjednom može i koliko je doskorašnjih nepremostivih razlika preko noći smanjeno: DSS može sa SPS-om i SRS-om, DS (a i LDP indirektno) može sa JS-om, i SPS-om) itd. Takoreći, kakofonija velikog pomirenja.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
