Veštačka inteligencija menja način na koji tražimo informacije na internetu. Umesto liste linkova, pretraživači postaju digitalni savetnici, a borba za pažnju korisnika prerasta u borbu za preporuku algoritma
Odlično se sećam kada sam prvi put čuo za Gugl. Bio sam na novinarskoj obuci za onlajn novinarstvo i gospođa Nora Pol (Paul), koja je i danas veliki ekspert za tu vrstu izveštavanja i korišćenje arhiva, pokazala nam je novi pretraživač koji daje neverovatne rezultate. Naročito nas je impresioniralo dugme I Feel Lucky koje je davalo samo jedan rezultat pretrage, ali koji bi mogao da bude baš ono što tražimo. To je bio i moj prvi susret sa ozbiljnim algoritmom za pretraživanje mada toga tada nisam bio svestan. Narednih meseci promovisao sam Gugl gde god sam stigao, što nije bilo jednostavno među korisnicima Jahua i Altaviste. Bila je 1999. godina, jesen, a Gugl je postojao jedva godinu dana.
Par godina je prošlo, a to moje “otkriće” postalo je globalni glagol. Potom i megakompanija koja je suštinski upravljala našim životima na internetu. Ubrzo više niko ništa drugo nije ni koristio sem nekih sajber hipstera. A i njima se dešava da koriste pretraživače koji su samo maskirani Gugl.
Kompanija je zgrtala pare jer je imala fantastičan poslovni model. Ljudi su lepo plaćali da budu među prvih deset pretraga za određene ključne reči, a kako nije bilo ozbiljne konkurencije, tako su oni sa boljim digitalnim marketinškim budžetom prosperirali i rasli. Onda se pojavio i Fejsbuk, pa Instagram i korisnika su mogli da gađaju u dušu, koju im je sam otvarao.
Ipak, i dalje se komunikacija svodila na ključne reči, a algoritam bi prepoznavao naše potrebe i nudio nam odgovore. Vodeći računa da nam ne podmeće prevarante, jer bi to uništilo poslovni model. Onda se pojavila veštačka inteligencija i sve se okrenulo naglavačke.
Ne znam kako vi, ali ja od Gugla više ne tražim spisak sajtova gde bih mogao da nađem rešenje za neku svoju potrebu koristeći ključne reči. Umesto toga direktno mu se obraćam i to na srpskom jeziku. Umesto pretrage “Lisabon, hotel, downtown, budget” (gde se kao prvi odmah nacrta Booking sa naznakom da se radi o sponzorisanom rezultatu) ja sada Gugl pitam: “Preporuči mi hotel u centru Lisabona od tog do tog datuma, ali da košta oko 100 evra za noć maksimalno”. Odgovor koji dobijam je precizniji, sveden, uz objašnjenje zašto baš ta preporuka i ponudu za još neke sadržaje u okolini koji bi mogli da me zanimaju. Isto postupam i kada tražim vodoinstalatera.
Gugl više nije saobraćajac koji nas upućuje u kom smeru da idemo, već savetnik koji nam brzo pomaže da dođemo do prave informacije. On je lični asistent, a ne samo katalog interneta.
Ali to dramatično menja i poslovni model. Servisi su ranije zakupljivali poziciju na Guglu, što je garantovalo visoku posećenost i dobru konverziju. Sada Gugl prodaje poverenje, a ne najbolje mesto na tezgi. Oni koji tu cenu mogu da plate naći će se u tom prijateljskom odgovoru. I neće biti okruženi desetinama konkurenata. Uz malo sreće, biće jedini ili makar jedan od tri ponuđena izbora sa dobrim obrazloženjem.
Loše po korisnike je što gube uvid u mogućnosti koje postoje. Dobro je što ne gube vreme i što im se nude rezultati koji se mogu smatrati proverenim. Dosad je bilo važno biti prvi, vidljiv i dobro rangiran. U pretrazi VI postaje važno da brend bude pomenut, preporučen ili uključen u zaključak koji korisnik dobija.
Reklama više nije samo link iznad rezultata. Ona mora da postane deo razgovora, preporuka koja se pojavljuje u pravom trenutku. Ali to dramatično povećava uticaj pretraživača. Umesto “neutralnog” servisa on postaje najbliži savetnik koji se bori za naše poverenje. Pod uslovom da uopšte sumnjamo u njega.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
