Veštačka inteligencija menja način na koji tražimo informacije na internetu. Umesto liste linkova, pretraživači postaju digitalni savetnici, a borba za pažnju korisnika prerasta u borbu za preporuku algoritma
Odlično se sećam kada sam prvi put čuo za Gugl. Bio sam na novinarskoj obuci za onlajn novinarstvo i gospođa Nora Pol (Paul), koja je i danas veliki ekspert za tu vrstu izveštavanja i korišćenje arhiva, pokazala nam je novi pretraživač koji daje neverovatne rezultate. Naročito nas je impresioniralo dugme I Feel Lucky koje je davalo samo jedan rezultat pretrage, ali koji bi mogao da bude baš ono što tražimo. To je bio i moj prvi susret sa ozbiljnim algoritmom za pretraživanje mada toga tada nisam bio svestan. Narednih meseci promovisao sam Gugl gde god sam stigao, što nije bilo jednostavno među korisnicima Jahua i Altaviste. Bila je 1999. godina, jesen, a Gugl je postojao jedva godinu dana.
Par godina je prošlo, a to moje “otkriće” postalo je globalni glagol. Potom i megakompanija koja je suštinski upravljala našim životima na internetu. Ubrzo više niko ništa drugo nije ni koristio sem nekih sajber hipstera. A i njima se dešava da koriste pretraživače koji su samo maskirani Gugl.
Kompanija je zgrtala pare jer je imala fantastičan poslovni model. Ljudi su lepo plaćali da budu među prvih deset pretraga za određene ključne reči, a kako nije bilo ozbiljne konkurencije, tako su oni sa boljim digitalnim marketinškim budžetom prosperirali i rasli. Onda se pojavio i Fejsbuk, pa Instagram i korisnika su mogli da gađaju u dušu, koju im je sam otvarao.
Ipak, i dalje se komunikacija svodila na ključne reči, a algoritam bi prepoznavao naše potrebe i nudio nam odgovore. Vodeći računa da nam ne podmeće prevarante, jer bi to uništilo poslovni model. Onda se pojavila veštačka inteligencija i sve se okrenulo naglavačke.
Ne znam kako vi, ali ja od Gugla više ne tražim spisak sajtova gde bih mogao da nađem rešenje za neku svoju potrebu koristeći ključne reči. Umesto toga direktno mu se obraćam i to na srpskom jeziku. Umesto pretrage “Lisabon, hotel, downtown, budget” (gde se kao prvi odmah nacrta Booking sa naznakom da se radi o sponzorisanom rezultatu) ja sada Gugl pitam: “Preporuči mi hotel u centru Lisabona od tog do tog datuma, ali da košta oko 100 evra za noć maksimalno”. Odgovor koji dobijam je precizniji, sveden, uz objašnjenje zašto baš ta preporuka i ponudu za još neke sadržaje u okolini koji bi mogli da me zanimaju. Isto postupam i kada tražim vodoinstalatera.
Gugl više nije saobraćajac koji nas upućuje u kom smeru da idemo, već savetnik koji nam brzo pomaže da dođemo do prave informacije. On je lični asistent, a ne samo katalog interneta.
Ali to dramatično menja i poslovni model. Servisi su ranije zakupljivali poziciju na Guglu, što je garantovalo visoku posećenost i dobru konverziju. Sada Gugl prodaje poverenje, a ne najbolje mesto na tezgi. Oni koji tu cenu mogu da plate naći će se u tom prijateljskom odgovoru. I neće biti okruženi desetinama konkurenata. Uz malo sreće, biće jedini ili makar jedan od tri ponuđena izbora sa dobrim obrazloženjem.
Loše po korisnike je što gube uvid u mogućnosti koje postoje. Dobro je što ne gube vreme i što im se nude rezultati koji se mogu smatrati proverenim. Dosad je bilo važno biti prvi, vidljiv i dobro rangiran. U pretrazi VI postaje važno da brend bude pomenut, preporučen ili uključen u zaključak koji korisnik dobija.
Reklama više nije samo link iznad rezultata. Ona mora da postane deo razgovora, preporuka koja se pojavljuje u pravom trenutku. Ali to dramatično povećava uticaj pretraživača. Umesto “neutralnog” servisa on postaje najbliži savetnik koji se bori za naše poverenje. Pod uslovom da uopšte sumnjamo u njega.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Veliki ružičasti slon u prostoriji o kojem se i dalje ćuti jeste pitanje statusa “Crvene zvezde” u srpskom fudbalu i kako se sve te unapred osvojene titule i kupovi odražavaju na mogućnost crveno-belih da naprave neki rezultat i na evropskom planu. Još veći problem je činjenica da se to nekako uzima nekritički, zdravo za gotovo. I da u tome saučestvuje veliki broj sportskih novinara koji ne vide ništa neobično u tome da jedan klub na svom terenu bude neporažen u 159 utakmica zaredom, a da nije reč o “Real Madridu” u vreme vladavine Fransiska Franka
Sukob Veselina Milića i Marka Krička (na slici), tog dvojca načelnika koji je iznikao iz iste političke postelje, na ogoljen način ilustruje dubinu institucionalne krize u najvažnijem sektoru u svakoj državi. Ako je Kričak lojalista, šta je onda tek Milić, koji je tu od prvih dana i koji je “čuvar svih tajni” ovog režima? I ako je tako, ko je uopšte smeo “da krene” na njega ako je on sposoban da na tacni isporuči kriminalne kombinacije vrha srpske vlasti
Da li postoji tajna nit koja povezuje nasilne incidente u centralnoj opštini prestonice? Da li postoji odgovornost naprednjaka koji već godinama drže opštinu Stari grad i dozvoljavaju cvetanje nasilja pod budnim okom sumnjivih lica koja učestvuju u izvršnoj vlasti
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
