Kako sam postala međunarodni terorista

Sve u slučaju tzv. Novosadske grupe bilo bi montipajtonovska komedija da u sebi nema mnoge tragične elemente. Da bi se dokazalo da su studenti i građani u buntu zapravo teroristi, zahvaljujući – iz aviona se to videlo na samom početku – nezakonitom ozvučenju novosadskih prostorija PSG, dvanaestoro aktivista je završilo što u dugomesečnom, prvo steničnom pa onda kućnom pritvoru, što u političkom egzilu. Zašto? Pa zato što su pričali o mogućim scenarijima protesta koji će biti održan 15. marta u Beogradu. Ljudi koji ne bi ni mrava zgazili, za razliku od recimo klijentele Ćacilenda. Osim nezakonitog snimka, nikakvog dokaza država protiv njih nema. Ako isključimo kokošja jaja, koje je policija slavodobitno pronašla.

Jednako je tragično i to što smo iz ovog slučaja dobili nedvosmislenu potvrdu da su se Bia i mnoge institucije pretvorile u ordinarnu paliju SNS. Da nam je država na pragu da postane ili je već postala primitivna despotija u kojoj se politički protivnici prisluškuju, hapse i osuđuju za terorizam. Biće da je u ovom slučaju bilo baš mnogo krivičnih dela, ali da ta dela nisu učinili oni koji su optuženi za pripremanje državnog udara, nego naprotiv – oni koji ih progone.

U moru pravnih i logičkih nebuloza koje prate ovaj slučaj nedavno smo saznali još jednu. Bia nije prisluškivala nijednog od dvanaestoro već nekakvu misteriozmu osobu, pa je kao slučajno snimila inkrimisani razgovor, promptno identifikovala sve učesnike, izmontirala snimak i prosledila ga svim režimskim televizijama. Potom se ispostavilo i da je misteriozna osoba zapravo narodna poslanica PSG iz Novog Sada, poznata veterinarka ovdašnja Ana Oreg. Zašto je praćena? Navodno je bila u kontaktu sa mađarskom opozicijom!? Možeš misliti! Tajne mere protiv nje trajale su dugo, a možda još traju, a one su tog obima da bi imale smisla jedino da je u pitanju nekakav međunarodni terorista ili masovni ubica na steroidima koji se nalazi na privremenom radu u Srbiji.

“VREME”: Sve ovo deluje, u najmanju ruku, suludo. Da li ste uopšte mogli da posumnjate da ste mesecima praćeni kao najopasniji kriminalac? Da li je bilo ikakvih indicija?

ANA OREG: Mi iz opozicije odavno verujemo da tajne službe na neki način prate naše aktivnosti, kao što znamo da je Bia već dugo ispostava Srpske napredne stranke. Kada se snimak razgovora u novosadskim prostorijama PSG pojavio na režimskim televizijama, ipak ni na trenutak nisam pomislila da je on nastao, kako se utvrdilo, kao posledica nadzora nada mnom. Nisam to pomislila ni kada se pojavio tekst na portalu “Insajder”, iz kojeg smo saznali da praćena osoba uopšte nije prisustvovala sastanku, da je ona pod merama od 22. maja prošle godine i da su protiv nje na kraju primenjivanje najopsežnije moguće mere: i fizičko praćenje, i tajno snimanje, i na javnim i na teže dostupnim mestima. To znači da su mogli da prisluškuju i privatni stan. Rekla sam sebi: nema nikakve šanse da sam to ja! Bez obzira na to što su mi se u ovom periodu odista dešavale neke čudne situacije, koje sam prepisivala paranoji u kojoj svi živimo. Odzvanjanje telefona odavno mi nije neobično, na to se skoro svi žale.

Kada je obelodanjeno da sam bila na merama od maja 2024, setila sam se da je to period uoči lokalnih izbora u Novom Sadu. Izgleda da je njima bilo praktično da, prateći mene, prisluškuju i unutarstranačke razgovore u PSG, ali i celokupne predizborne opoziciono-koalicione dogovore i pregovore, kako bi znali šta opozicija planira za lokalne izbore. S obzirom na to da sam aktivno učestvovala u pregovorima, možda sam mogla da pomislim da sam ja ta koja je prisluškivana, ali ipak je sve to delovalo toliko suludo i besmisleno, pa o tome nisam ni razmišljala. Jedva sam u to poverovala i kada me je nazvao novinar “Danasa”, koji je došao u posed kompletne optužnice, i tražio da prokomentarišem ovo praćenje.

foto: privatna arhiva

Kako ste reagovali kada ste saznali?

Bila sam u potpunom šoku. Da bi neko bio na merama, pogotovo tako obimnim, treba da predstavlja ozbiljnu pretnju po bezbednost države, ili da postoje dokazi da je izvršio ili da planira da izvrši teška krivična dela. Bez obzira na to što smo verovali da nas potezi vlasti više ne mogu iznenaditi, kako čovek da se ne šokira! Koliko je sve besmisleno govori i ovo: da su za sve vreme praćenja pronašli i jednu osnovu za sumnju da se, recimo, bavim pripremom državnog udara ili planiram neki teški kriminal, verovatno bih odavno već bila u pritvoru ili zatvoru. I pored toga, praćenje je produžavano svaka tri meseca i dobijalo sve obuhvatniji oblik. Naloge je inače, skoro sve, potpisivao kontroverzni predsednik beogradskog Višeg suda Dragan Milošević, o čijim su sumnjivim presudama i aktivnostima istraživački centri pisali ranijih godina. Uzgred, ja ne znam da li su mere mog praćenja prestale, pošto se u optužnici navodi samo datum kada su uspostavljene. Možda nas i sada, dok razgovaramo, prisluškuju.

Milošević je svojim potpisom “ozakonio” praćenje, međutim i vi i pravnici tvrdite da je ono ipak nezakonito.

Ono je nezakonito jer, kako rekoh, ne postoji niti jedan dokaz da sam na bilo koji način predstavljala opasnost po nacionalnu bezbednost. Drugo, razlog za mere je takođe besmislen, navodno sam bila u kontaktu sa opozicionim mađarskim partijama. A nisam. A čak i da jesam, zar bi to bio razlog da me tretiraju kao međunarodnog teroristu! A čak i da jesam, to bi moglo eventualno da smeta Viktoru Orbanu a ne državi Srbiji, pošto on želi da sačuva glasove vojvođanskih Mađara na predstojećim izborima u Mađarskoj, koji su veoma neizvesni.

Naravno da je potpuno protivzakonito i to što su snimak koji je nastao kao posledica mog praćenja oni upotrebili za progon članova PSG i “Stava”. Nadam se da će stoga postupak biti obustavljen već na prvom ročištu protiv njih, koje je zakazano za 24. novembar.

Ozvučene prostorije PSG bile su domaćin raznih opozicionih razgovora. Dakle, sasvim je izvesno da su i ti razgovori snimani, ne samo u predizbornom periodu, nego tokom celog ovog perioda. Logički gledano, oni su mogli da ozvuče i prostorije drugih opozicionih stranaka u Novom Sadu, koje ste vi po prirodi stranačkog delovanja – posećivali?

Da, sasvim je moguće da su mere protiv mene iskoristili da prisluškuju celokupnu opoziciju u Novom Sadu. I ne samo to. Tog dana kada je snimljen razgovor aktivista u Novom Sadu, ja sam sedela u beogradskim kancelarijama naše stranke. Realno, i tamošnji sastanci su verovatno prisluškivani i snimani. Kako rekoh, znamo da BIA radi u interesu SNS, niko u to ne sumnja. Ali sada prvi put imamo zvaničan papir koji to potvrđuje. Ovo odista jeste prilično veliki skandal, ne samo u našim okvirima. Ubeđena sam da će on dospeti i u dokumente Evropske unije i raznih međunarodnih organizacija i institucija. Biće veoma oštrih kritika. Tako nešto je nezamislivo u nekoj demokratskoj i civilizovanoj zemlji, da tajna služba prisluškuje opoziciju preko jedne narodne poslanice.

Logično je pretpostaviti i da vi niste jedini narodni poslanik koji je (bio) na merama, imajući u vidu zvanični razlog tih mera. Srbija je u tzv. procesu evrointegracija, ne samo političari nego i nevladini aktivisti, i oni bliski vlasti i oni nezavisni, imaju sastanke sa strancima skoro na dnevnom nivou. Neke stranke su, poput PSG, i članice evropskih asocijacija partija. Znači li to da bilo ko u ovoj zemlji može biti na sličnim merama?

Da. Rekla bih, i novinari. Posle ovoga što se meni desilo, ubeđena sam da nisam usamljena. Sada imamo i formalni dokument koji pokazuje čime se zapravo bavi Bia, a koji potvrđuje i da smo se vratili u devedesete. Možda nije primereno, a možda i jeste – ovo što ću reći: na ovakvim merama su bili Stambolić i Ćuruvija!

S druge strane, neverovatna je efikasnost Bije. Eto, oni su vas prisluškivali, pa su onda shvatili da vi niste tu, ali su onda nastavili da snimaju… Pa su onda promptno, preko noći, saznali sva imena učesnika, to spakovali i dostavili televizijama… Potom ih hapsili po kućama…

Očigledno su dugo vremena slušali, snimali i analizirali razgovore u prostorijama stranke. Ljudi koji su pohapšeni ili koji su se našli u političkom egzilu odavno već nerviraju vlast, tako da sigurno imaju svoje datoteke. Ispostavilo se da su idealna žrtva. Uz pomoć snimka režim je produkovao “veliki skandal”, koji je imao za cilj da zastraši ljude da ne dođu na protest 15. marta, jer se kao spremaju nekakvi neredi, državni udari i slično. Drugo, iskoristili su to da posvađaju opoziciju sa studentima, da studenti pomisle kako opozicija planira da napravi neki nered, što naravno nije tačno. Dakle, oni su samo pričali o mogućim ishodima, scenarijima, a takvih razgovora je bilo milion tih dana. Treće, Vučić je ovo iskoristio kao dokaz da je u Srbiji u toku obojena revolucija, koju je on toliko puta do sada pobedio.

Ovi ljudi su utamničeni na osnovu nelegalnog prisluškivanja, sada je to potpuno jasno. Ali čak i da nije bilo nelegalno, u njihovom razgovoru nema krivičnog dela, niti njegove pripreme. Nisu ni u prostorijama stranke niti u njihovim privatnim kućama pronađena sredstva za izvršenje krivičnog dela, recimo Molotovljevi kokteli, čekići ili slično. Jedino su pronađena jaja. Dakle, ljudi su mesecima bili u pritvoru jer su jajima pokušali da naprave državni udar.

Kada su emitovale snimak, režimske televizije su tvrdile da je jedan od učesnika razgovora to snimio i dostavio ih njima, jer nije “želeo da ruši državu”.

Besmislica, kao i sve drugo. To samo pokazuje da su bili svesni da je prisluškivanje bilo nezakonito. U kom to paralelnom univezumu tabloidi imaju prednost u odnosu na tužilaštvo? To je igranje države.

Rekli ste da ste prisluškivani i zato što ste ukazivali “na nepravilnosti, korupciju i sporne poslovne veze između Srpske napredne stranke, Saveza vojvođanskih Mađara i firmi povezanih sa interesima Aleksandra Vučića i Viktora Orbana”.

Godinama već govorim i pišem o trojnom paktu Orban-Vučić-SVM. Orban i Vučić se jako dobro razumeju jer vladaju na sličan način. Stvari u Mađarskoj nisu tako brahijalne, ali je princip isti. Orban računa na 65.000 glasova iz Vojvodine, Vučić mu u tome pomaže, a zauzvrat Mađarska zastupa interese Srbije u EU, glasa protiv deklaracija o Srbiji, i slično. To je politička dimenzija, a postoje i poslovne. Mađarske firme vrlo često dobijaju različite unosne poslove u Srbiji. Recimo, nadzor nad rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu vršila je mađarska kompanija. Ona je možda odgovornija od izvođača radova. Ima tu još mnogo drugih sumnjivih “dilova”, nekih koje znamo, a nekih koji još nisu dospeli u javnost.

Kritikujem godinama i Savez vojvođanskih Mađara, koji povezuje Orbana i Vučića. To je stranka koja ima dva gospodara. Kada se održavaju izbori u Mađarskoj, aktivisti ove stranke idu od vrata do vrata, donose glasačke listiće vojvođanskim Mađarima. Uz ponudu da im pomognu u njihovom popunjavanju. A kada pogledamo konkretne rezultate Orbanove, Vučićeve i SVM brige za vojvođanske Mađare, šta dobijamo? Broj Mađara između dva izborna ciklusa smanjio se za trećinu, uprkos velikim novcima koje je Mađarska preko fondacije “Prosperitati” uputila ovdašnjim Mađarima i koji su završili ko zna gde. Besna sam na SVM i zbog toga što unutar mađarske zajednice u Vojvodini vladaju na isti način kao Fides i SNS. Surovo uništavaju svaku alternativu i svaku kritiku.

I Orbanu i Vučiću se ozbiljno drmaju prestoli. Ukoliko Orban zglajzne, kako će se to odraziti na političke predstavnike vojvođanskih Mađara?

Mislim da bi SVM trebalo da se zabrine za svoju budućnost, s obzirom na rejtinge dva gospodara. To što ova stranka radi poslednjih godina potpuno ih delegitimiše da u budućnosti budu zastupnici interesa vojvođanskih Mađara. Promena vlasti u Mađarskoj dovešće do velikih političkih promena unutar naše mađarske zajednice, biće to ogroman vetar u leđa svim kritičarima SVM.

Moguće je da će doći i do turbulencija unutar SVM?

Apsolutno. Mene čudi što se ova stranka još uvek nije pocepala.

Pređimo i na druge aktuelne događaje. Vučić je najavio naprednjački miting u Novom Sadu koji će biti “veći” od komemorativnog skupa koji je održan 1. novembra. No, i ovoga puta taj skup je otkazan. Zašto Vučić ne sme u Novi Sad?

Ne mogu da razumem njegovu opsednutost brojkama, a pogotovo kada je u pitanju skup 1. novembra, koji je bio komemorativan. I sada vi organizujete nekakvu brojniju kontrakomemoraciju!? Potom, opsednutost da kopira sve poteze studenata i građana u buntu: kontramitinzi, kontrastudenti, kontraštrajkači glađu… Vučić u Novom Sadu praktično nije bio godinu dana, jer zna kako će proći. Ne mislim naravno da će mu se nešto desiti, ali bi sigurno doživeo veliko poniženje, građani bi ga izviždali. Ne bi se to dalo sakriti. Čak i kada je bio u blizini Novog Sada, da obiđe radove na mostu kod Kovilja, svi putevi u okrugu od pet kilometara bili su zatvoreni, da niko ni blizu ne bi mogao da priđe.

Odmah sutradan, akcenat sa veličanstvene novosadske komemoracije prebačen je na događaje ispred Skupštine Srbije. Rekli ste već, verujemo da nas vlast ne može iznenaditi, a ona nas ipak uvek iznenadi. Ovaj put sa potpuno neljudskim akcijama usmerenim protiv Dijane Hrke?

Razmišljam o tome već danima. Šta se to desilo sa tim ljudima koji uživaju u patnji žene koja je ostala bez sina? Kao da su naprednjaci obišli celu Srbiju i svakog sociopatu i psihopatu doveli u Ćacilend.

Nedavno je usvojen novi Zakon o biračkom spisku. Opozicija nije glasala za njega. Da li se uopšte može izmenama zakona doći do koliko–toliko regularnijih izbora ili studenti, opozicija i građani moraju pobediti uprkos svim izbornim nepravilnostima?

Nisam uopšte oprimistična, ovaj zakon ne može da promeni izborne uslove nabolje. U najboljem slučaju, možda može da spreči njihovo dalje pogoršavanje. Ko god izađe na crtu Vučiću, treba da bude svestan da će on pokušati da ih pokrade i ovaj put.

To dovodi do pitanja odnosa između opozicionih stranaka i studenskog pokreta, što je tema o kojoj se dugo već lome koplja. Da li je tu moguće pronaći neki zajednički imenitelj, bar kada su izborni uslovi i kontrola izbornog procesa u pitanju?

Nema dvojbe da otpočetka celokupna opozicija podržava studentske proteste i njihove zahteve, uključujući i zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Postoji i volja unutar opozicije da se studentima pomogne svim kapacitetima. Treba međutim imati u vidu da se dugo godina vodi kampanja protiv političara i političkih organizacija, i da je to dalo svoje rezultate. Studenti su uspeli da naprave sve ovo što su napravili ne samo zbog toga što predstavljaju mladost i nadu već i stoga što nisu prepoznati kao političari. I razumljivo je da se zbog toga čuvaju kontakata sa opozicionim partijama. Ipak, mislim da nekakvu komunikaciju treba uspostaviti. Sigurna sam da opozicija može da bude od koristi studentskom pokretu.

Videli smo da je, recimo, Demokratska stranka stala bezuslovno uz studente, podržaće i studentsku listu, ustupajući joj celokupnu infrastrukturu. Kakva je pozicija PSG?

Apsolutno podržavamo studente u svakom pogledu, tu nema spora. Ono što je nama bitno jeste kako će izgledati studentska lista. Za PSG bi bilo važno da to bude proevropska lista, što bi bilo i logično s obzirom na to da su sve studentske akcije i zahtevi u skladu sa evropskim vrednostima. Proevropska lista je značajna jer se nalazimo u specifičnom spoljnopolitičkom okruženju, a ulazak u EU je od sudbinskog značaja za našu zemlju. Onog momenta kada budu raspisani, kada budemo znali imena ljudi na studentskoj listi i njihov program, onda ćemo se odrediti i videti koji je najefikasniji način da ovo zlo ode. Nećemo učiniti ama baš ništa što bi moglo da ide u korist ovome režimu, budite sigurni u to.

Za kraj pitanje o grupnoj fotografiji iz Vašingtona, sa prijema u Ambasadi Srbije, na kojoj se nalazite zajedno sa Draganom Šutanovcem i poslanicima vladajućih stranaka. Tu je i poslanica Zeleno–levog fronta. Ta fotografija je izazvala burne kritike na društvenim mrežama. Kao, dok se studenti i aktivisti nalaze u pritvorima, vi se slikate sa predstavnikom režima. Kako to komentarišete?

Kada se ovo pitanje postavi, volim da naglasim da sam ponosna na međunarodne kontakte PSG. Mislim da smo uradili mnogo toga po pitanju međunarodnog razumevanja političke situacije u Srbiji, pa i za naše pritvorenike. Rezolucija Evropskog parlamenta, u koju je ušla i činjenica da imamo političke zatvorenike, doprinela je njihovom prebacivanju u kućni pritvor, a zatim i izlasku na slobodu. Naravno, na to je uticao i pritisak građana na ulici i sve ostali oblici borbe, ali ni međunarodni pritisak ne treba potceniti.

Drugi put sam ove godine bila u Vašingtonu – prvi put u aprilu u okviru “čiste” opozicione delegacije, PSG i ZLF. Drugi put u okviru programa “Open world”, gde su uz nas u delegaciji bili poslanici SNS i SPS – ukupno nas je bilo petoro. Poseta našoj ambasadi u takvim delegacijama je, nažalost, protokolarna stvar. Kažem “nažalost” jer se nalazimo u specifičnoj situaciji u Srbiji u kojoj se mnogo toga ne oprašta, pa ni odlazak kod Šutanovca, makar bio protokolaran. Makar fotografija bila snimljena samo da dokumentuje realizaciju programa i makar ona bila objavljena van svakog protokola.

Natalija Stojmenović i ja smo, kao opozicione poslanice, išle da predstavimo “našu” stranu priče jer su predstavnici vlasti, na primer, govorili da zapravo Rusija stoji iza studentskih i građanskih protesta u Srbiji, da studenti “nose samo ruske zastave”, a ne i zastave EU. Mi smo to zaustavile i navele primere — studenti su išli i do Brisela i do Strazbura, i biciklom i peške — dakle, te tvrdnje nisu tačne. Naš cilj je bio da onima koji su zainteresovani za stvarno stanje u Srbiji pružimo tačne informacije.

Bilo je reakcija i unutar vaše stranke. Predsednik PSG se izvinio zbog fotografije.

Mogu to da razumem i mogu o tome otvoreno da govorim. Pavle Grbović je rekao da taj snimak nije trebalo da nastane i izvinio se. To smatram korektnim. Danas se sve gleda kroz veliku lupu. Ljudi su izgubili poverenje, često s razlogom. Samo se traži povod da se neko proglasi “izdajnikom” ili “kolaborantom”. Razumem osetljivost i paranoju, i žao mi je što se javnost uznemirila. I ja se ovim putem izvinjavam zbog toga – ali zaista nije bilo loše namere.

Nisam sigurna da sve ovo nema veze sa mojim praćenjem. SNS-ovci su očigledno znali za mere, mnogo pre mene. S obzirom na to da su mogli da pretpostave da će vest o mom praćenju biti u žiži javnosti, možda su objavljivanjem te fotografije pokušali da dezavuišu moj opozicioni rad.