Srbija je ove godine zauzela poslednje mesto u konkurenciji Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije po indeksu otvorenosti izvršne vlasti, piše u ovogodišnjem izveštaju organizacije “Partneri Srbije”.
Pisalo je “Vreme” i prošle godine o otvorenosti rada vlasti u Srbiji, koju prati organizacija “Partneri Srbija”. I tada smo se pitali “kome to treba, a uz to i ne radi”. Jasna stvar, vlast u autoritarnoj državi šta god može radi “ispod žita”, ne objavljuje, ne izveštava i, na kraju krajeva, ne snosi nikakvu odgovornost za ono što radi. Ove godine, pak, deluje da su stvari još i gore. “Ionako”, kažu “Partneri Srbije” već na početku ovogodišnjeg izveštaja (“Otvorenost izvršne vlasti u Srbiji i regionu”), “o svemu odlučuje predsednik i njegovo okruženje”. Treba li dalje obrazlagati otvorenost vlasti nakon ovakvog nalaza?
“Opšti utisak je da se ključne odluke ionako ne donose na sednicama Vlade, već u uskom krugu oko predsednika države. Iako formalno predsednik države nema ovlašćenja po Ustavu, on defakto diktira smer vlade, što se vidi i u svakodnevnoj praksi: na televiziji predsednik redovno objavljuje odluke o tome koji će projekti biti finansirani iz budžeta, koje će selo dobiti put ili kolika će pomoć biti dodeljena građanima posle neke nesreće. Ovakvo personalizovano odlučivanje van institucija podriva principe odgovornosti i podele vlasti”, navode “Partneri Srbija”.
No, hajde ipak da vidimo šta je sve problem sa otvorenošću izvršne vlasti.
FENJERAŠI NA TABELI
“Principi otvorenosti u praksi se sve češće potiskuju pred drugim interesima, najčešće interesom ostanka na vlasti”, navode “Partneri” dodajući da otvorenost institucija i dalje zavisi od dobre volje pojedinaca, kao i da su “mnoge institucije stagnirale ili nazadovale, što ukazuje da deklarativna opredeljenost za evropske vrednosti i otvoreno upravljanje često nije praćena stvarnim reformama”.
Centralna uloga u donošenju odluka – bar formalno – i dalje pripada Vladi Srbije. Međutim, kako to Vlada donosi odluke?
“Vlada već drugu godinu zaredom nije objavila plan rada (poslednji plan dostupan javnosti bio je za 2023), niti redovno izveštava o svom radu. Javno je dostupan Akcioni plan za sprovođenje Programa Vlade 2023–2026, koji nije ažuriran, niti o kom su objavljeni izveštaji o sprovođenju”, pišu “Partneri”.
Oni navode da je “način planiranja pa zatim i donošenja odluka u potpunosti netransparentan”, a da delove planova, obaveza i izveštavanje o planiranim aktivnostima “javnost može saznati pre iz strateških dokumenata nastalih u vezi sa procesom pristupanja u EU, samo zbog toga što je Srbija dužna da o tome izveštava evropskim institucijama”.
Dabome, ne postoje prenosi vladinih sednica, niti bilo kakav direktan uvid u rasprave koje se odvijaju pri sednicama Vlade, a ne postoje ni javno dostupni transkripti sa sednica. Možda, samo možda, transkripti nisu ni potrebni – zamislimo samo iznenađenje javnosti nakon oslobođenja Srbije, kada se ustanovi da transkripti sa sednica Vlade postoje, ali i da ne sadrže bilo kakve rasprave, jer ministri nisu došli tu da se raspravljaju nego da glasaju za ono što je dato da se izglasa.
Ukupno uzev, Vlada Republike Srbije, u konkurenciji četiri države: Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, zauzela je poslednje mesto po indeksu otvorenosti.
OGOLJAVANJE DO KOSKE
Paradoksalno, iako je Vlada Srbije poslednja, ministarstva u toj vladi su najbolje ocenjena od sve četiri zemlje. Kako? Tako što su ministarstva u drugim državama zabeležila ozbiljan pad otvorenosti… Ujedno, velika većina organa uprave Srbije ne zadovoljava ni trećinu svih kriterijuma otvorenosti.
A koji su to kriterijumi?
Više od 100 indikatora su grupisana u četiri kriterijuma otvorenosti: transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost. I ovde treba reći da “Partneri Srbija” ne meri samo zakonske obaveze, već mere i odnos urađenog prema primerima najbolje prakse – ono čemu bi institucije trebalo da teže. A o tome koliko naša vlast ispunjava te kriterijume govori podatak da naša izvršna vlast ispunjava tek oko polovine pomenutih indikatora.
Ujedno, i Vlada Srbije i Vlada Vojvodine “pokazuju tek osnovni nivo transparentnosti”, jer izostaje objavljivanje ključnih dokumenata kao što su planovi rada, kao i godišnji, polugodišnji i kvartalni izveštaji o radu, navodi se u izveštaju.
Sajt Vlade Srbije (i vlade Vojvodine) “odlikuje potpuno odsustvo finansijskih planova i izveštaja, završnih računa, kao i kvartalnog izveštavanja o potrošnji”, na njima se ne nalaze budžeti, niti izveštaji o sprovođenju budžeta, piše dalje u izveštaju.
Inače, kao lep primer pristupačnosti “Partneri Srbije” navode zahtev na koji Ministarstvo odbrane nije htelo da im odgovori: nisu hteli da kažu koliki je tokom 2024. godine bio broj zaposlenih u ovom ministarstvu.
Tri ministarstva uopšte nisu odgovorila na zahtev “Partnera” za pristup informacijama od javnog značaja, a samo šest od ukupno 25 ministarstava je popunilo traženi upitnik, u odnosu na 10 od prošle godine.
Međutim, kada je reč o transparentnosti Vlade Srbije, najbolje je tokom proteklih godinu dana stanje opisao najvažniji i najteži događaj koji se u tom periodu dogodio – pad nadstrešnice u Novom Sadu. Celu prethodnu godinu obeležili su pad nadstrešnice u Novom Sadu, pogibija 16 građana i najveće demonstracije i protesti koja je Srbija ikada videla. Vlast je optužena da je kriva za pad nadstrešnice, kao posledica korupcije i nestručnosti.
I ne samo to.
Ova nesreća, pišu “Partneri Srbija” ogolila je problem netransparentnosti u sprovođenju velikih javnih projekata.
“Među glavnim zahtevima studentskih i građanskih protesta koji su usledili, bilo je objavljivanje kompletne dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom stanice. Vlada je ovaj zahtev u početku odbijala pozivajući se na navodnu tajnost ugovora zaključenih sa kineskim izvođačem radova. Međutim, pod pritiskom javnosti, deo dokumentacije je naknadno objavljen, a ispostavilo se da konkretni ugovori nikada nisu bili označeni kao tajni u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije”, pišu “Partneri”.
“Partneri Srbije” navode da je izuzimanje velikih državnih projekata iz opšteg režima transparentnosti postalo pravilo u Srbiji i navode projekat Ekspo 2027, za koji je podnet predlog posebnog zakona, o kome se upravo ovih dana raspravlja u Skupštini Srbije, a sve kako bi se izbegla primena Zakona o javnim nabavkama.
JAČANJE AUTORITARNIH METODA
I na kraju, suština:
“(…) Svakodnevno se beleže slučajevi policijske brutalnosti, privođenja, prisluškivanja i zastrašivanja učesnika protesta i aktivista. Ozbiljnost pritiska na građanske slobode ilustruje i to što je tokom velikog martovskog protesta 2025. navodno korišćen sonični uređaj za razbijanje demonstracija. Evropski sud za ljudska prava je u vezi s tim u martu 2025. zatražio od Srbije objašnjenja i izdao meru da država ‘spreči upotrebu soničnog oružja ili sličnih naprava’ protiv građana. Ovakve pojave, nekada nezamislive, ukazuju na trend jačanja autoritarnih metoda. Dok deklarativno ne odstupa od demokratije, srpska vlast u praksi sve više pokazuje netoleranciju prema kritici, slobodi izražavanja i slobodi okupljanja”, navodi se u izveštaju.
Saradnja vlada u regionu sa civilnim društvom
“Iako deklarativno saradnja sa civilnim sektorom postoji, što se vidi iz strateških dokumenata i pretrage sajtova institucija, brojni slučajevi ukazuju na pogoršanje okruženja za rad organizacija civilnog društva, nezavisnih medija i aktivista. U Srbiji je početkom 2025. zabeležen policijski upad u prostorije pet organizacija civilnog društva, dok je izveštaj Amnesty International ukazao na upotrebu špijunskog softvera protiv novinara i aktivista.
U Severnoj Makedoniji, nakon što su studenti izviždali ministarku prosvete tokom komemoracije povodom nesreće izazvane požarom u diskoteci u Kočanima, novinar koji je podelio snimak postao je meta koordinisane onlajn kampanje blaćenja i pretnji smrću, bez ikakve institucionalne reakcije.
U Republici Srpskoj, kriminalizacija klevete izazvala je proteste medija i opravdan strah.
U Crnoj Gori je krajem prošle godine najavljeno donošenje Zakona o agentima stranog uticaja. Iako aktivnosti na njegovoj izradi nisu pokrenute, inicijatori od te ideje nikada nisu zvanično odustali, dok se u pojedinim medijima bliskim vlasti nastavlja kampanja usmerena protiv civilnog sektora”, pišu “Partneri Srbije”.
Ima li šta da valja
Kao jednu od retkih stvari koja je poboljšana tokom 2024. godine glede transparentnosti, “Partneri Srbija” navode što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uveo Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu, čime je olakšan pristup informatorima o radu institucija koje su ga napravile, kao i pristup informacijama u njemu, pošto su svi informatori jednoobrazni. Još samo da sve institucije unesu sve tražene podatke i da redovno ažuriraju Informatore…
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
