Izbori na Vučićev način

„Južne vesti“ su javile da su u nedelju 9. februara građani Trgovišta birali članove Saveta mesnih zajednica, a da je na glasačkom listiću bio samo jedan jedini, broj 1 – izborna lista Aleksandar Vučić – Zato što volimo Trgovište. Druga vest, iz Beograda, kaže da je uz decembarski i januarski račun za Infostan na adresu velikog broja beogradskih domaćinstava stigao letak pod naslovom „Zato što volimo Beograd“, na kojem se gradska vlast hvali šta je dosad uradila, a šta planira da uradi u narednom periodu novcem iz budžeta. I to pod predizbornim sloganom SNS-a iz 2018. godine. Dakle, nisu predizborni materijal ubacili u beogradske sandučiće, SNS-ova brošura je stigla u Infostanovoj koverti zajedno s razrezanim komunalijama za decembar i januar i još niko nije uspeo da se seti da se nešto slično dogodilo u istoriji obnovljenog višestranačja u Srbiji. A kako se to zove: zloupotreba javnih resursa? Ili, još bolje, vlast je prekršila zabranu funkcionerske kampanje koju je sama sebi donela Zaključkom Vlade Srbije krajem prošle godine?

OKUPACIJA

foto: tanja valič / tanjug

Ove dve vesti, jedna s krajnjeg juga Srbije, druga iz njenog centra, baš se i ne mogu posmatrati kao izolovani primeri, nego kao katastrofalne posledice metoda koje SNS primenjuje u neprekinutoj predizbornoj kampanji otkako je na vlasti. U najudaljenijim delovima Srbije od centra načini na koje se „utiče na birače“ uvek se oštrije vide nego u centralnim srpskim opštinama. Sociološkinja Vesna Pešić nedavno je za Autonomiju sažeto govorila o „totalnoj okupaciji društva do poslednje mesne zajednice i kućnog saveta, u skupljanju sigurnih glasova, do kojih se dolazi brutalno i sasvim otvoreno“, a ovih pet mesnih zajednica u Trgovištu, gde je politički, privredno i demografski ostala samo „spržena zemlja“, tu okupaciju lepo ilustruju. Pravo da glasa u ovoj opštini, prema rečima predsednika izborne komisije, imalo je 4577 osoba, ali je stvarnost drugačija. U Trgovištu ne živi više od 500-600 ljudi, uglavnom starijeg sveta, a opštinom se upravlja „na daljinski“ iz luksuznih kuća u Vranju i automobila na opštinskom budžetu, o čemu je već govorio poverenik Nove Srbije za Trgovište Goran Milošević. Predsednik opštine Trgovište Nenad Krstić, inače SNS-ovac, zanimljiv je i po tome što je predsedničku funkciju nasledio od oca i dede – treći je predsednik opštine u porodici Krstić. U svih pet mesnih zajednica izbornu listu predao je samo SNS. Za izbore s jednim jedinim kandidatom, neki građani Trgovišta lepo kažu da su unutarstranački. Podsećaju i na severnokorejske izbore, tamo je na glasačkom listiću uvek samo jedno ime, odziv birača oko 99,97 odsto, a jedina stranka za koju se glasa je Radnička stranka Kim Džong Una. „Ako hoćeš da budeš nastavnik, ako hoćeš posao, ako hoćeš da i dalje budeš zaposlen, upiši se u SNS“, kazala je Vesna Pešić nedavno u pomenutom intervjuu.

„Svi u javnim i državnim službama su pod pritiskom zbog zaposlenja i moraju da skupljaju ‚sigurne glasove’, i da glasaju ‚ispravno’. Vučić je izgradio svoje društvo i svoj narod, koji je piramidalno ustrojio i koji je pod kontrolom, tako ograđen da nemate odakle da mu priđete. Njegova stranka ima skoro 700.000 članova, i to je najbrojnija stranka u Evropi. On kontroliše i sve ekonomske tokove, ucenjuje i reketira privatnike, i zato naši privrednici neće da investiraju u poslove: ako imaju sredstva, kupuju nekretnine. Nema više tajkuna, sem njegovih tajkuna, odnosno njegove klike, koja je čvrsto uvezana“, kaže Vesna Pešić.

U Trgovištu kažu da druge stranke samo formalno postoje, kao SPS, recimo. Jedina opoziciona grupacija je Savez za Srbiju, a oni su bojkotovali ove izbore. Mada je očekivana izlaznost bila 90 odsto, zato što se „tako piše, jer kontrole nema“, od 5 mesnih zajednica samo je u Novom Selu (54 odsto) i Donjem Stajevcu (60,5 odsto) izlaznost bila viša od 50 odsto. U ostale tri mesne zajednice (Šajinci, Trgovište, Radovnica) više od polovine birača (51 do 56 odsto) nije izašlo na ove izbore. U SzS-u kažu da je to pokazatelj kako je bojkot uspeo: „Izašli su samo oni koji su morali, ucenjeni.“

Za to vreme, u Apatinu je krenulo prikupljanje kapilarnih glasova za SNS, javlja Udruženje građana „Bez straha“. „Sekretarica predsednika opštine Nataša Ćurčić u četvrtak uveče posetila (je) GKUD ‚Dunav’ u nameri da napravi spisak tzv. kapilarnih glasova odnosno onih koji bi na narednim izborima glasali za SNS“, navodi se u saopštenju UG „Bez straha“. Navodno, članovi KUD-a odbili su da podrže SNS, a onda im je, navodi se, Ćurčićeva pripretila da će im biti oduzete prostorije i struja isključena. Udruženje „Bez straha“, koje je o svemu tome obavestilo javnost, sad traži od predsednika opštine Apatin da se izjasni da li je sekretarica nastupila samovoljno ili je skupljala kapilarne glasove i pretila po njegovom nalogu.

Sve su to više-manje dobro poznate metode iz predizbornog arsenala SNS-a,

koji nije izmislio sve to, pa napravio kakav sistem, ne. Dobra i pouzdana literatura izbornih procesa koje je uspostavljao Slobodan Milošević devedesetih godina prošlog veka predano je proučavana i samo prilagođena novijim vremenima (videti tekst Metode autokratije, „Vreme“, broj 1315). Da ne bude zabune, ni Milošević nije ništa izmišljao, uglavnom se držao proverenih ideja i metoda sažetih u citat koji se pripisuje Staljinu: „Dovoljno je da ljudi znaju da su se izbori održali. Ljudi koji glasaju ne odlučuju ništa. Ljudi koji broje glasove odlučuju o svemu.“ Dokle bi tek stigli Milošević i Staljin da su imali društvene mreže i vojsku od 3.456 SNS botova koja godišnje proizvede 10 miliona komentara na 201.717 objavljenih vesti na portalima, sajtovima, FB stranicama, o čemu su se sami hvalili.

Neke od najpoznatijih Miloševićevih metoda koje je usavršio Aleksandar Vučić su: 1) batine, pretnje i zastrašivanje, proporcionalni rejtingu vladajuće stranke i njenog predsednika; 2) partijski catch all kao „državotvorna politika“: Evropljanin po potrebi, rusofil iz navike, nacionalista u predizbornoj kampanji; 3) gušenje slobodnih medija i medijska propaganda opet po Staljinovoj: „Štampa je najoštrije i najjače oružje naše partije“ – samo višestruko ojačanoj televizijom, tabloidima, internetom, sajtovima, portalima i društvenim mrežama; 4) „zavadi pa vladaj“: posvećeno i strpljivo, neprekidno rasturanje opozicije preko svih mogućih kanala komunikacije, probitačnih predloga i ponuda poput „malog cenzusa“; 5) pravljenje omiljenog opozicionara „ima gori od mene“ na ekstremnoj desnici, samo što je Vučićev politički otac Vojislav Šešelj u toj ulozi poslednjih

30 godina prilično potrošen i umoran, pa su u konkurenciji „nove“, mlade snage, državni projekti Miša Vacić i Goran Davidović Firer; 6) pravljenje saradnika od protivnika i kažnjavanje svake vrste nelojalnosti, pokušaja pobune ili ucene, što će ovoga puta postići „malim cenzusom“ (od 3 odsto) koji će mu omogućiti veće ili veliko čišćenje ne samo u SNS-u nego i među koalicionim partnerima.

BIĆE HAOS AKO NE OBEZBEDITE GLASOVE ZA VUČIĆA

Otkako Aleksandar Vučić upravlja Srbijom, nije bilo izbora koji nisu bili „sudbonosni“ i „najteži“, u kojima će se „svi ujediniti protiv Aleksandra Vučića“. Aleksandar Vulin, ministar odbrane, u Pinkovom jutarnjem programu pre neki dan imao je čast i obavezu da upozori narod kako stoje stvari, jer ovo „neće biti laki izbori“ i „ne sme biti opuštanja“ jer bi se sve moglo završiti u krvavom scenariju, na ulicama. Objasnio je da su ovi izbori „borba za stabilnost“ i da će oni koji su za bojkot u svoj rezultat uračunati sve koji ne izađu na izbore, a među kojima će biti, kaže, i oni koji nikad ne izlaze na izbore, oni koji žive u inostranstvu a nalaze se na biračkom spisku, pa i oni koji neće glasati za vladajuću stranku.

„I svako ko bude glasao protiv naše liste, odnosno za neku svoju listu, računaće ga kao svog“, rekao je Vulin i upozorio: „Budu li imali i jedan glas više od nas, svi će se ujediniti protiv Aleksandra Vučića i naše liste ili će posle na ulicama govoriti kako je ovo nelegitimna vlast, hoćemo da je srušimo, pa ćemo imati scene iz Skoplja, Ukrajine, imaćemo sukobe na ulicama.“

I ovde je uočljivo kako režim neprestano napada stranke koje su najavile bojkot, a ne one koje će ući u izbornu trku. Srđan Bogosavljević, konsultant Ipsos stratedžik marketinga, u razgovoru za „Vreme“ kaže: „Iz istraživanja javnog mnjenja se ne vidi da se bilo ko percipira kao ozbiljan protivnik sadašnje vlasti, tako da je teško da se tu nalazi inspiracija za napade na stranke bojkota. S druge strane, SzS je u nekim ranijim fazama imao 16% do 18% podrške birača, uz druge stranke koje su sada za bojkot to je činilo više od 20%, pa je jasno da bi ta ista opozicija, kao druga po snazi grupacija, imala šansu da raste i osvoji značajan broj mandata i time postane ozbiljan protivnik SNS-u. S vremenom i vrstom nastupa, pa i pozivom na bojkot, ova podrška se istopila, ali još uvek bi blok za bojkot u zbiru bio ubedljivo na drugom mestu – pa bi, po tome, ova grupacija bila najveći politički konkurent SNS-u.“

Politički analitičar Cvijetin Milivojević je nedavno izjavio (izvor: Autonomija.rs) da su napadi režima na stranke koje su za bojkot nonsens. „Zašto se vodi rat protiv onih stranaka koje su najavile bojkot, a ne protiv onih koje najavljuju izlazak na izbore? Valjda su vam ove druge rivali, uzeće vam deo biračkog tela. Šta vas briga za one koji ne izlaze? Pa, dobro je što bojkotuju, imaćete vi više glasova na raspolaganju“, kaže Milivojević. On pak tvrdi da nije samo SzS pod paljbom režima i režimskih medija: „I dan-danas posle osam godina vlasti, prva rečenica svakog poslanika SNS u Skupštini Srbije je ‚žuti ološ’, ‚žuto preduzeće’, ‚žuti režim koji nas je doveo…’“ Cvijetin Milivojević veruje da ljudi koji su nedavno otvorili front u DS-u (preispitivanje članstva u SzS, komentara Boška Obradovića o Dragoljubu Mićunoviću, istupanje Demokratske omladine…) nisu pragmatično razmišljali i da je to i njima jasno.

Jedno je tumačenje da SNS napada tačno tamo gde ga najviše boli jer su im bojkot, prvo parlamenta, pa potom i najava bojkota izbora i godinu i kusur dana protesta po gradovima Srbije prilično pomrsili konce i navalili briselsku medijaciju na vrat. Šef SNS-a je i inače poznat po tome da ne čeka da neko „naraste“ u ozbiljnog protivnika bilo u samoj partiji bilo izvan nje. Svako neistomišljeništvo, neslaganje i suprotstavljanje dosad je zatirano u semenu.

Drugo je tumačenje, blisko naprednjacima, da su im napadi na bojkotaše zgodni, ali ne zato što im bojkot stvarno predstavlja veliku pretnju. Objašnjenje je da tako vrše poseban pritisak na svoje aktiviste, članstvo i verovatno već zamoreno i zasićeno biračko telo, onako kako je Vulin baš i rekao da ne bi bilo opuštanja: „izbori neće biti laki“. Da se ne bi dogodilo da članstvo izgubi ono što je dosad imalo, plus mali cenzus od tri odsto dodatnog gloženja, ukratko – moraće mnogo više da se potrude oko evidencije i realizacije kapilarnih glasova. „Meta naših napada bio je i Saša Janković kad nam je bilo od koristi da ga napadamo, a realna pretnja nikad nije bio. Gde je sad on, zna li neko?“ pita jedan penzionisani naprednjak.

foto: media centar

BOTOVI IZ JUŽNOBANATSKOG OKRUGA

Koliki je uticaj režimskih medija na podizanje pažnje javnosti, pa onda i na birače u Srbiji, najbolje je moglo da se vidi za vreme velikog smoga i magle sredinom prošlog meseca kada su ljudi bili skoro potpuno neosetljivi na ono što vide ispred nosa i osećaju u svojim nozdrvama sve dok se tim povodom nije oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tek tada svetina je počela slobodno da kašlje, a zagađenost vazduha u Srbiji postala je tema.

Kad se govori o medijima, medijskim neslobodama i uticaju medija na birače u predizbornoj kampanji, obično se misli na štampu i TV. Pritom, ne bi trebalo da se zaobiđe uticaj interneta, koji je jedini medij čija upotreba raste, kaže Srđan Bogosavljević. „Mada je u ukupnom dosegu internet još uvek ispod televizije, po broju korisnika u jednom danu je stigao televiziju i sada je na oko 71 odsto, ili više od tri miliona punoletnih korisnika. Neki portali imaju izvanrednu posećenost. Penetracija pametnih telefona je čak 76%, a oni sa sobom donose olakšanu upotrebu interneta. Radio se oporavio, ali je izgubio informativni značaj, dok štampani mediji dramatično gube i tiraže i prosečan dnevni auditorijum“, kaže Bogosavljević. Kao ilustraciju za svoju primedbu da je primetna zasićenost politikom, Bogosavljević navodi kako su nedeljom uveče na programu dve najpoznatije političke emisije na TV NovaS i na TV Pink („Utisak nedelje“ i „Hit tvit“, prim.n) i dve zabavne emisije (na Prvoj i na RTS-u): „Gledanost zabavnih emisija u zbiru daleko prevazilazi zbir političkih emisija mereno ili prosečnim rejtingom (presečnim brojem gledalaca u svakom minutu), ili „ričom“ (ukupnim brojem gledalaca koji su bar pogledali malo emisiju). Analiza svih ostalih medija, pa i interneta, pokazuje izvesnu zasićenost politikom. Devedesetih i početkom dvehiljaditih imali smo veliki broj pasioniranih pratilaca vesti, koji su se selili s kanala na kanal zbog vesti – to je sada mnogo ređe.“

Bogosavljević upozorava da je od društvenih mreža Fejsbuk ubedljivo najposećeniji (64%) te da većina stranaka ima FB stranice, ali „meni se čini da mnogo više pažnje posvećuju Tviteru, koji ima malu penetraciju (oko 14%), kratku formu, i ‘tvrdu’ retoriku“. Zanimljivo je da su Srbija i Grčka, dodaje, jedine dve evropske zemlje u kojima još postoji relativno visoko poverenje u vesti sa Interneta, što je pokazala velika Ipsosova anketa u većini država Evrope.

Da SNS ima najbolje organizovan „internet tim“ od svih stranaka u Srbiji pohvalio se pre godinu i nešto stranački funkcioner Damir Zobenica, zadužen za stranačke botove. Čačanski portal Ozonpress preneo je da SNS ima 3.456 botova zaduženih da redovno ostavljaju komentare na portalima, sajtovima, FB stranicama. Za samo godinu dana botovi su napisali oko 10 miliona komentara na 201.717 objavljenih vesti. Samo u 24 sata, koji su prethodili sednici Izvršnog odbora, kroz sistem SNS-a prošlo je 1.147 vesti na koje su stranački botovi napravili više od 43.000 komentara, pohvalio se Zobenica. Saznali smo i da je vojvođanski ogranak SNS-a ubedljivo najbolji kad je reč o aktivnostima internet tima SNS-a tj. botova, a najbolji među najboljima su – botovi iz Južnobanatskog okruga. Za botove smo znali, lako ih je bilo prepoznati po jednostavnim i prizemnim komentarima, odavno se već licitira i o platama koje dobijaju za svoj mediokritetski posao. Nismo samo znali da je SNS tako ponosan na svoje botove. Jer, nije ovde reč o nekim suvislim, polemike vrednim, argumentovanim komentarima, koji pod plaštom objektivnosti i kritičnosti zapravo brane poteze političke stranke na vlasti i njenog predsednika, nego o dva, tri reda neukih pohvala upućenih predsedniku i isto toliko redova uvreda upućenih neistomišljenicima.

Nismo uspeli da dođemo do nekog egzaktnijeg podatka o tome koliki je i kakav uticaj SNS botova na birače u Srbiji. Ali Demostatovo istraživanje u jesen 2018. godine na pitanja: Šta čovek treba da ima da bi se zaposlio? Koje uslove treba da ispuni? Šta je potrebnije: kompetencije ili partijska podobnost? – pokazalo je kako polovina ispitanika (48%) smatra da put do radnog mesta vodi preko članstva u nekoj od vladajućih partija, a druga polovina (52%) put vidi u kompetencijama onih koji traže posao. Pritom, četvrtina od ovih ispitanika koji navode kompetencije vezuje ih za dobre ocene tokom školovanja, a tri četvrtine za vrednoću i sposobnost kandidata za zaposlenje. Svaki sedmi ispitanik vidi dobre školske ocene kao put do radnog mesta.

Treba ovde podsetiti da je Srbija prva zemlja u Evropi po broju funkcionalno nepismenih, u kojoj više od milion ljudi nema ni osnovnu školu. Hiljade mladih i obrazovanih ljudi svakog meseca odlaze iz zemlje da se nikad ne vrate. U tim podacima možda treba tražiti i odgovor na pitanje o uticaju botovskih komentara na birače u Srbiji.