Vučič pozvao Trampa u goste, što pre, mada ne znamo da li je obećao da će doći. Ima da bude sve po redu – od hleba i pogače do Ivice koji će da peva i spremi novi set fotografija od prošlog susreta, kao onomad u Njujorku
U nedelju uveče predsednik Srbije telefonom je razgovarao sa Donaldom Trampom, budućim predsednikom SAD. Razmenili su čestitke, izrazili želju da dve zemlje u budućnosti još bolje sarađuju. To bi zapravo bilo sve što se dogodilo, a sve drugo bi u novinskim izveštajima predstavljalo komentar, tumačenje ili utisak. Kako je saopšteno i objavljeno na jednoj od nacionalnih TV mreža u Americi, Tramp je tog dana obavio slične razgovore sa 70-ak državnika širom sveta. Srbija je došla na red u večernjim satima, što bi značilo da je Tramp zvao u popodnevnim časovima po njihovom vremenu.
Odavno jedan telefonski razgovor nije dobio medijsku pažnju kao ovaj protokolarni kontakt kojim se budući predsednik SAD najavljuje, jer će zvanična inauguracija biti održana tek 20. januara 2025. To je deo diplomatske prakse, baš kao što budući predsednički par dobija kurtoazni poziv od aktuelne prve dame da dođe na čaj u Belu kuću. To naravno ne znači da se Bajdenovi i Trampovi dogovaraju oko datuma iseljenja, zavesa i krečenja, već se šalje poruka o kontinuitetu vlasti, smenjivosti vlasti, demokratskoj proceduri i pomirenju dojučerašnjih političkih rivala. Predsednici posle mandata postaju bivši, popiju ili ne popiju čaj i napuštaju Belu kuću. Diktatori ne odlaze tako sa vlasti, jer ne piju čaj sa onima koji ih pobede na fer i demokratskim izborima.
Međutim, u Srbiji je telefonski razgovor dobio epske dimenzije. Na svim TV kanalima pojavila se u kajronu vest da je razgovor u toku. Na komercijalnim kanalima naklonjenim vlasti uzbuđenje je poraslo dodavanjem novih detalja. U program TV Informera, zvaničnog TV kanala Vlade Srbije, uključio se vlasnik i glavni urednik dajući ekskluzivnu vest kao da je u pitanju elementarna nepogoda – ili ako gledate drugačije – da je na Srbiju počela da pada zlatna kiša. Na televiziji Pink je emisija Hit tvit bila u znaku nagađanja o čemu razgovaraju dva predsednika. Svoje želje, vizije i očekivanja su izneli Ana Brnabić i Ivica Dačić maštajući sa voditeljkom i trećim gostom, teoretičarem zavera, o mogućim ishodima, o zlatnom dobu koje je pred nama i blistavoj budućnosti.
Kada je tenzija dostigla maksimum, oglasio se i sam Vučić objavom na društvenim mrežama kojom je samo podgrejao istorijski karakter ovog razgovora. On je ton razgovora opisao kao “srdačan i sadržajan”. Pošto bi bilo potpuno neprihvatljivo da on prepričava sadržaj, tabloidima, medijskim vikarima i griotima dat je znak da krenu sa odama divljenja i radosti.
Posledica je utisak da je ovaj razgovor trajao neviđeno dugo, po mom utisku, minimum pola sata. Kako bismo inače saznali da Tramp zna za uspehe naših sportista, da nas žešće ceni, pa ga je Vučič pozvao u goste, što pre, mada ne znamo da li je obećao da će doći. Nema kod nas čaj, bato, ima da bude sve po redu – od hleba i pogače do Ivice koji će da peva i spremi novi set fotografija od prošlog susreta, kao onomad u Njujorku. Vučić je pronašao paralelu Srbije i Amerike, jer će Tramp učiniti Ameriku velikom, a Vučić će Srbiju, e sad jbg, ne može Velika, to suviše vuče na Šešelja, na izdavačku kuću iz Zemuna, nego nešto u stilu poštovana i “prosperitetna”. Nije MAGA nego MSGA, zvuči ko neka borilačka veština ili sintetička droga.
Onda je postalo bitno koji je po redu bio poziv Vučiću, a tabloidi spekulišu da smo između 10. i 15. mesta, jer je i to bitno što smo prvi u regionu Zapadnog Balkana, pa nas zato svi drugi mrze i zavide nam žešće. Nažalost, nismo saznali kako funkcionišu ti protokolarni pozivi, jer te verovatno obaveste kada će te zvati da budeš pri telefonu, nedelja je popodne, da nisi apa-drapa, kod kuma na placu ili si u fazi kupanja, nedelja je, sutra je radni dan, u stvari, nije radni dan, Ramonda je, ali je tebi radni, plus putuješ, plus opozicija organizuje proteste, jel’ treba Tramp da čuje kako ti pište demonstranti pod prozorom!?
Onda su mediji zaključili, a Predsednik poručio iz Bakua, da su u našem komšiluku, tačnije u Hrvatskoj i BiH, toliko pobesneli da nisu želeli da objavljuju vest o istorijskom razgovoru i činjenici da Tramp nas voli više nego njih. Ne znam da l’ je neko pomenuo Dodika, koji se isto radovao Trampovoj pobedi iako mu je njegova administracija uvela sankcije i zamrzla imovinu. O Kurtiju ne bih trošio reči, on je totalno izgubio izbore, čestitao je i on Trampu, al’ vidi se neiskreno, dok njegova ministarka spoljnih poslova pokušava da Kosovo prikaže kao najameričkiju naciju od svih nacija izvan Amerike.
Nije ni tu kraj lepim vestima. Naime, Vučić tvrdi da je tokom razgovora sa Trampom bio sa druge strane i Ilon Mask, sa kojim se nedavno upoznao, što znači da ćemo postati partneri sa njim i odosmo mi u svemir uz električna vozila, uz mrežu Iks, zbogom, planeto!
Kad sve ovo saberemo, raduj se srpski rode, kako kažu u “Informeru”, zaboravi da ti plafon pada na glavu, da imamo 14 žrtava, da se troje ljudi još bori za život, zaboravi Đinđića i one koji su ga ubili, zaboravi Sablju, možda ih prepoznate, zaboravite na prosvetne radnike, zaboravite litijum, zaboravite Putina, sada je dozvoljeno da se voli Amerika, više nam ne rade o glavi – dolazi “zlatno doba”.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Tramp nije anomalija niti prolazna pojava, kako je izgledalo kada je napuštao Belu kuću na kraju prvog mandata. On je većinska Amerika. Sada kada su sve poluge vlasti u Trampovim rukama, stanovnicima Amerike preostaje da se pitaju šta ovakav izbor govori o njima samima. Ako je on najbolji politički lider, kakva je to zemlja
Republikanci su nakon izbornog neuspeha 2012. godine pokrenuli proces unutrašnjeg preispitivanja: šta je krenulo po zlu. Sve to je sažeto prikazano u izveštaju koji se kolokvijalno naziva autopsijom Republikanske partije. Imajući na umu izborni rezultat 2016. godine, reklo bi se da su načinili pravi potez u pravo vreme, premda je teško utvrditi da li je tekst autopsije bio vodič za izbornu pobedu ili se, jednostavno, dogodio Donald Tramp. Pred demokratama je 2024. godine isti zadatak, pitanje je samo da li ima kadrih i voljnih da ga ispune
Politika novog predsednika SAD verzija je destruktivnog i autoritarnog nacionalnog kapitalizma – čak sa elementima rasizma – koja pruža krake prema nezadovoljnima takozvanom liberalnom hegemonijom i strukturama moći koje je održavaju. Zbog toga nije teško utvrditi odakle potiče toliki politički entuzijazam u Srbiji kada je reč o Trampu. Srbi o sebi vole da misle da su kolektivna žrtva tog istog sistema ili makar vlast u Srbiji nastoji da plasira takvu sliku prema biračkom telu
Nekoliko dana pred prve izbore koje će dobiti, Tramp kaže: “mogao bih sada da ubijem čoveka nasred Pete avenije, i opet bih pobedio”. “Mi” se zgražavamo, ali nas pomalo i teši tolika njegova naivnost. On pobeđuje
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću mogao bi značajno da utiče na tržište pametnih telefona u SAD. Njegov plan da uvede 60 odsto carine na robu proizvedenu u Kini uključuje i Apple uređaje, što bi moglo drastično podići njihove cene i oslabiti poziciju američkog tehnološkog giganta
