Mnogobrojna srpska dijaspora prisiljena da telefonira rođacima u otadžbini postala je dobro tržište za dovitljive telekomunikacione preduzetnike. Naime, kako „Vreme“ saznaje od nadležnih u Telekomu Srbija, pojedine firme u inostranstvu i kod nas pružaju usluge telefonskih razgovora sa Srbijom i Crnom Gorom uz minimalnu nadoknadu od oko 19 centi, koliko košta minut razgovora iz SAD sa Srbijom, zaobilazeći pri tom legalne načine tarifiranja i oštećujući Telekom Srbija za 350.000 do 500.000 eura mesečno, dok gubitke takođe trpe Republika Srbija, Republika Crna Gora i Telekom Crna Gora.
Početkom ove godine stručnjaci u Telekomu Srbija opazili su enorman pad međunarodnog saobraćaja, koji se odrazio na devizne prihode preduzeća. Trend u svetu je da porast međunarodnog saobraćaja na godišnjem nivou iznosi deset odsto, dok je u Srbiji odlazni i dolazni međunarodni saobraćaj u opadanju. Samo u januaru ove godine, prema podacima Telekoma Srbija, prosečan broj dolaznih poziva iz inostranstva opao je za 6,32 odsto. Nadležni u Telekomu ističu da je glavni razlog ovako drastičnog pada međunarodnog saobraćaja postojanje velikog broja „kućnih centrala“, malih uređaja koji tranzitiraju dolazni međunarodni saobraćaj ka domaćoj telefonskoj mreži.
Prema standardnoj proceduri, telefonski razgovori dva korisnika iz različitih država obavljaju se preko međunarodnih centrala na osnovu bilateralnih ugovora o interkonekciji. Korisnik koji poziva Srbiju iz inostranstva s domaćim korisnicima može da komunicira preko dve digitalne i jedne analogne centrale. Kada domaća centrala zadužena za primanje međunarodnih poziva dobije poziv, prosleđuje ga nekoj od glavnih centrala, pa sve do korisnika. Na takav način Telekom Srbija ostvaruje svoj devizni prihod, a profit se, zavisno od dogovora, deli između dve kompanije država između kojih se odvija međunarodni razgovor.
Kada pojedinac iz inostranstva odluči da koristi usluge neke od novosnovanih firmi koje nude usluge telefonskih razgovora sa Srbijom, njegov poziv ide preko lokalne centrale, zatim preko natprovajdera, pa sve do „kućne centrale“ odakle se preko lokalne mreže poziv distribuira sve do krajnjeg korisnika. Dakle, za posao su potrebni partneri u dve države, firma registrovana, na primer, za pružanje internet usluga i veza između natprovajdera i kućne centrale koja može da bude iznajmljen međunarodni vod, satelitska veza (VSAT) ili poprečna veza s nekim internet provajderom. Glavnu dobit među partnerima ostvaruje uglavnom ona strana koja se bavi prodajom impulsa korisnicima.
U Telekomu kažu da veliki broj kućnih centrala nema niti jednog svog pretplatnika, ali da imaju veliki dolazni saobraćaj kada se to ne očekuje; na primer, firma Intertech iz Šida u proseku oko deset sati uveče beleži saobraćaj od 19,6 Erla, što predstavlja gotovo stoprocentnu iskorištenost linija. Primera radi, to je oko tri puta više od iskorištenosti veza RTS-a, policije ili luksuznih hotela. „Radi se o dobro organizovanom poslu, a većina firmi ima ‘kućne centrale’ širom Srbije čime izbegavaju preusmeravanje poziva ka trećoj zoni nacionalne mreže“, kaže za „Vreme“ jedan od zvaničnika Telekoma.
Najčešći osnov za sklapanje ugovora s Telekomom Srbija i korištenje „kućnih centrala“ jeste pružanje usluga internet provajdinga, ali saobraćaj iz javne telefonske mreže ka „kućnim centralama“ ne postoji, po čemu može da se zaključi o čemu se tu zapravo radi. Zanimljiv podatak je i činjenica da se 22 odsto od ukupnog dolaznog saobraćaja preusmerava na teritoriju Kosova.
Telekom Srbija ima garantovan monopolski položaj u javnim komunikacijama do 2005. godine, pa je razumljivo da ova kompanija i te kako ima razloga da se bori protiv šverca međunarodnog saobraćaja koji joj uveliko umanjuje profit. Pitanje koje se neminovno nameće je – koliko država Srbija gubi zbog neplaćanja poreza na međunarodni saobraćaj koji se izgleda nalazi u domenu sive ekonomije. Pojedini stručnjaci smatraju da upravo ovakav način poslovanja firmi za pružanje telekomunikacionih usluga može loše da se odrazi na obične građane zbog povećanja cena telefonskog impulsa, čime bi eventualno inostrani akcionari Telekoma pokušali da nadoknade gubitke. Do tada, iako zakonska regulativa vrlo nejasno pokriva domen provajdinga i zakupljivanja linkova, u Telekomu najavljuju žestoku kampanju protiv firmi koje nelegalno i bez licenci ostvaruju zaradu na međunarodnim telefonskim razgovorima.
