Apelacioni sud u Kragujevcu doneo je u decembru prošle godine, posle ravno 19 godina od početka procesa, presudu po kojoj Miroslav Jovanović, nekadašnji urednik nedeljnika „Svetlost“ (lista koji više ne izlazi), po presudi Apelacionog suda u Kragujevcu, treba da plati 790.000 dinara zbog teksta koji je objavljen u junu 1994. godine.
Kazna je izrečena za materijalnu i nematerijalnu štetu po tužbi privatnih tužilaca, vlasnika jedne kragujevačke privatne apoteke, koji su tražili više od 22 miliona dinara. Sporni tekst objavljen je 9. juna 1994, a predstavlja belešku jednog od novinara „Svetlosti“ na osnovu priče Kragujevčanina koji je u određenoj privatnoj apoteci za svog oca kupovao citostatike. „Svetlost“ je u rubrici gde su plasirane takozvane kratke forme (crtice, beleške, osvrti) objavila tekst pod naslovom „Otimačina“ i sa podnaslovom „Ako oni kradu, mogu i ja“ o tome da je jedan čovek čije su ime, prezime i nadimak u tekstu navedeni, u privatnoj apoteci čiji su naziv i lokacija takođe navedeni, debelo platio lekove za svog oca koji je bolovao od raka, da je tri puta platio po 900 DM, da je sačuvao kutiju na kojoj piše da su lekovi iz kontingenta humanitarne pomoći, da su ga posle preganjanja u apoteci najpre nagovorili da pristane da ćuti, a zauzvrat mu dali još jednu kutiju lekova, da je on uzeo lek i u apoteci ostavio ličnu kartu, da su mu u apoteci posle rekli da su ipak našli papire da se pokriju i da su tražili da on podignute lekove plati 1300 DM, da je o slučaju obavestio Tužilaštvo i policiju koji nisu bili zainteresovani…
Dve godine i tri meseca po objavljivanju teksta, 4. septembra 1996, ljudi koji su svojevremeno držali privatnu apoteku koja se pominje u tekstu, tuže „Svetlost“ i njenog odgovornog urednika za naknadu štete, materijalne i nematerijalne. Visina njihovog odštetnog zahteva konačno je stigla do sume od 22.274.160,00 dinara. Po današnjem računu, oko 200 hiljada evra.
Sudija Višeg suda u Kragujevcu Marija Petković presuđuje 11. juna 2013. godine i „u ime naroda“ nalaže „Svetlosti“ i odgovornom uredniku (iz 1994) da privatnim tužiocima treba da isplate 789.051,19 dinara, sa zateznom kamatom od 14. decembra 2012., a pride dođu i troškovi sudskog postupka.
Potom je usledila žalba advokata tuženih višoj instanci, ali je sudija Apelacionog suda Božidar Vujičić praktično samo prepisao ono što je njegova koleginica već „odrezala“. Njegovu presudu tuženi su dobili 5. decembra prošle godine. Tako je proces „zatvoren“ u roku od 19 godina, pet meseci i 26 dana. Kada se na dosuđeni iznos dodaju sudski troškovi, Jovanović treba da plati više od milion dinara.
Miroslav Jovanović danas radi isti posao, u nedeljniku „Kragujevačke“, koji je osnovan 2009. godine, a „Svetlost“, iako je i dalje upisana u Agenciji za privredne registre (APR), pod tim imenom više ne izlazi. Direktor Pavle Ćirović, koji se na početku suđenja u ime „Svetlosti“ pojavljivao pred sudom, preminuo je još 2000. godine. Nažalost, nedavno je umro i autor teksta Milutin Đević.
Tako je Miroslav Jovanović ostao jedini „krivac“, koji po mišljenju suda sam treba da plati presuđenu sumu. Danas kaže da se pre 19 godina nijednog trenutka nije dvoumio da li da odobri tekst koji mu je predao Đević, uz sav rizik koji je devedesetih pratio skoro svaku informaciju: „Video sam ojađenog čoveka u redakciji sa kutijom lekova na kojima piše da potiču iz humanitarne pomoći, a on ih basnoslovno plaća. Uopšte nisam ni pomislio da je reč o triku ili lažnom tužakanju, jer ljudi u nesreći to ne rade. Naprotiv, razumeo sam njegov vapaj i reči da su mu još jedino novine ostale da ‘otvori dušu’ i s nekim podeli dvostruki bol: zbog očevog teškog zdravstvenog stanja i nepravdi na koje nailazi tražeći načina da mu pomogne.“
Prema Jovanoviću, u pravosnažnoj presudi sporno je to što sud nije primenjivao Zakon o informisanju iz devedesetih godina, prema kojem tužba za naknadu štete može da se podnese samo protiv osnivača ili izdavača javnog glasila, što je u konkretnom slučaju bilo Novinsko i grafičko preduzeće „Svetlost“ iz Kragujevca.
„Ta vrsta odgovornosti, po tada važećem zakonu, nije padala na pojedinca, urednika ili novinara“, kaže Jovanović i dodaje da se zbog toga očekivalo da tužba bude odbačena. Sud je, međutim, uvažio drugi zakon. Budući koraci mogu da idu u dva pravna smera – da se podnese žalba Ustavnom sudu ili zahtev za reviziju Vrhovnom kasacionom sudu.
