Odnosi Srbije i Evropske unije dosegli su novi nivo. To više nije država izvan briselskih granica sa kojom Unija ima "najbolje moguće odnose", već zemlja viđena za punopravno članstvo. "Mi sada u Briselu nailazimo na drugačiji prijem", kaže šefica srpskog pregovaračkog tima Tanja Miščević i dodaje da se i u srpskoj administraciji "oseća sasvim drugačija energija"
Posle odluke Evropskog saveta 28. juna 2013. godine da otvori pregovore o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, u septembru 2013. godine započeta je prva faza pregovora – analitički pregled i ocena usklađenosti propisa RS sa pravnim tekovina EU i njihove implementacije (skrining), koja će, prema najavama Evropske komisije, trajati do marta 2015. godine.
Do sada su, prema rečima Tanje Miščević, pokrenute teme kao što su organizacija pregovora, razgovori sa državama članicama o našim strategijama, razgovori sa EK o izveštaju, o pregovaračkom okviru u kojem ćemo najbolje da zaštitimo svoje interese. Ona još uvek ima samo tehničkog sekretara i oslanja se na Kancelariju za evropske integracije.
VREME: Šta za Vladu Srbije znači početak pregovora i otvaranje poglavlja, šta se sada menja?
TANJA MIŠČEVIĆ: Ovo je potpuno drugi nivo zainteresovanosti za proces evropskih integracija u odnosu na vreme kada je potpisivan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, SSP. Tada su građani bili više zainteresovani od političara. Sada i političari, i oni na vlasti i opozicija, žele članstvo u EU i reforme i to se odmah oseti u energiji administracije koja radi na ovim poslovima. I još nešto: SSP je bio faza uspostavljanja najboljeg mogućeg odnosa EU sa nekom državom, bez jasne perspektive da će ta zemlja ikada postati punopravna članica, dok smo sada u procesu pristupanja, mi smo država koja se aktivno sprema za članstvo u EU. To su nam rekli na otvaranju skrininga prošle nedelje, to je potpuno drugi nivo odnosa koji nas vodi u članstvo najekskluzivnijeg kluba najrazvijenijih i najstabilnijih demokratskih država na svetu.
„VREME„: Rekli ste da je vaš najjači utisak iz Brisela timski nastup naših ljudi. Zašto vas je to iznenadilo?
Nisam bila iznenađena nivoom spremnosti, obučenosti i poznavanja materije, ali ono što me je potpuno oduševilo jeste timski nastup. U Briselu je povodom skrininga za poglavlje 23 boravilo šezdeset ljudi iz Srbije iz četrdeset različitih organizacija, a jedan je govorio u ime svih. Takvu koordinaciju imaćemo za svako od 35 poglavlja. Sledeći je skrining za poglavlje 24 koji je još obimniji.
U prvom delu oni nama predstavljaju pravo EU, a mi njih pitamo. U drugom delu mi treba da kažemo koliko smo mi blizu ili daleko u odnosu na evropsko pravo u pojedinim oblastima i šta sve treba da se uradi (promene zakona, akata, formiranje novih institucija) i koliko sredstava je za to potrebno. Posle ide izveštaj EK o skriningu, koji je zapravo obris plana šta treba uraditi kako bi se došlo do otvaranja pregovora u datoj oblasti, to su merila za otvaranje poglavlja. To je potrebno da bi se videlo odakle krećemo i koliko nam je finansijske pomoći od EU potrebno. EU ne želi u svom članstvu zemlju na kolenima, nego partnera i to je važno da svi shvatimo i realno sagledamo dokle smo stigli i šta još moramo da uradimo.
Dokle će Srbija stići u pripremama do međuvladine konferencije, koja bi trebalo da se održi do kraja janura 2014?
Sa prvim eksplaratornim skriningom počeli smo pregovore i pokazali da smo spremni. Skrining od strane EU traje osamnaest meseci, u međuvremenu mi predstavljamo različite oblasti, a na međuvladinoj konferenciji počinju da se otvaraju neka poglavlja, faze se naslanjaju jedna na drugu u više slojeva. Mi smo potpuno spremni, jer je struktura procesa postavljena od 2009. godine.
Koliko bi ljudi u Srbiji trebalo da bude uključeno u ceo proces pristupanja?
Govorimo o nekoliko nivoa, odnosno piramidi, gde se u osnovi nalaze ljudi koji učestvuju u radnim grupama, putuju na skrining i koji će graditi pregovaračku poziciju Srbije u 35 oblasti, njih je najviše. U svakom segmentu administracije imate učesnike u pregovorima. Uži okvir su predsedavajući svake od 35 radnih grupa – oni su Savet Koordinacionog tela, gde se za svako poglavlje usaglašava pregovarački okvir, koji predlažemo Koordinacionom telu na čijem je čelu premijer. Na vrhu piramide je Vlada, koja odobrava pregovaračku poziciju. Mi smo se iznenadili kad su Hrvati rekli da je u njihovom pristupnom procesu učestvovalo oko 2000 ljudi.
Osim toga, implementacija ide i ispod osnove ove piramide – lokalna samouprava, sudstvo, tužilaštva, civilno društvo i parlament. Oni ne mogu da prave pregovarački okvir, ali moraju biti uključeni u proces, pre svega parlament zbog političke i građanske saglasnosti.
Kad pomislite na posao koji vam predstoji narednih godina, da li se ponekad prepadnete?
Da sam se prepala, ne bih se prihvatila posla. Činjenica je da to što je mnogo ljudi uključeno u proces uvek može da dovede do zastoja u koordinaciji. Ali meni uliva optimizam što poznajem te ljude i njihove kapacitete i što znam u kakvim uslovima smo činili nemoguće stvari, završili pregovore za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i održali tempo evropskih integracija čak i u vreme zamrzavanja pregovora. I iz Hrvatske i Crne Gore imaćemo pomoć i podršku. Nisam uplašena, imam veliku želju da pokušamo da ubrzamo proces i skratimo ga u odnosu na onih projektovanih šest, sedam ili osam godina, ali naravno ne nauštrb kvaliteta bilo čega što treba da ostvarimo.
Ako je Sloveniji trebalo šest godina za pristupanje, da li je realno nadati se kraćem roku?
Sloveniji je trebalo šest godina jer je ona morala da čeka ostale države u grupi tada predviđenoj za članstvo u EU.
U Briselu se govorilo da se ide na to da se region približava EU i mnogi su pričali da će više zemalja u regionu istovremeno dobiti punopravno članstvo. Da li se tu nešto promenilo? Da li se u Briselu razmišlja šta raditi ako Srbija odmakne ispred drugih – Crne Gore, Makedonije, Albanije, BiH?
Ne bi bilo dobro za Srbiju da isuviše odmakne, a da je svi drugi gledaju u leđa. Naš interes je da čitav region napreduje. Tačno je da je Crna Gora krenula pa usporila, da Makedonija ima politički problem, da BiH treba da ispuni još neke uslove, ali su svi negde nadomak EU. I Albanija je prešla rubikon u smislu boljih odnosa posle izbora nove vlade. U ovom trenutku paket čine dve države – Crna Gora i Srbija – ali mislim da možemo da odredimo tempo i poguramo i ostale. Za EU je naprosto jednostavnije da primi veći broj država istovremeno nego jednu po jednu, zbog procesa ratifikacije koji traje godinu i po dana. Mi smo, na primer, naš prevod ACQUIS-a predali Crnoj Gori, a i oni su nama pomagali.
Da li je poznato šta sadrži poglavlje 35 o Kosovu?
Malo se zna o tom poglavlju. Naš je interes i cilj da sve ono što se iz prava EU dotiče Kosova i Metohije bude u poglavlju 35, zato što struktura razgovora o normalizaciji već postoji. Taj proces bi tehnički i politički nesmetano tekao, kao sa Briselskim sporazumom i normalizacijom. Sve druge opcije, smeštanje tih oblasti u pojedinačna poglavlja, predstavljale bi veliko opterećenje, i za normalizaciju odnosa s Kosovom i Metohijom i za tok pregovora.
Da li to znači da o poglavlju 35 tek treba da se dogovorite sa EK?
Mi sugerišemo šta bi po nama bilo politički i tehnički najizvodljivije. Predložili smo Komisiji da sve što se odnosi na KiM bude sadržano u poglavlju 35, a oni sada prave izvod iz celokupnog prava EU šta bi moglo da se odnosi na pitanje normalizacije sa Prištinom, a takva lista još ne postoji. Još se traži rešenje na liniji EK – države članice, ali je naš predlog da to bude smešteno u jedno poglavlje.
Da li se zemlje članice uključuju u ovoj fazi pristupanja?
Države članice prate ceo tok, ali ne intervenišu, pojavljuju se prilikom usvajanja pregovaračkog okvira. Pregovarački okvir je agenda, a pregovaračke pozicije se prave za svako od 35 poglavlja. Pregovarački okvir mora da bude odobren na Vladi i predstavljen na Skupštini. U decembru nama predaju pregovarački okvir potvrđen na Evropskom savetu i zakazuje se međuvladina konferencija
Da li ćete odahnuti kada se otvore poglavlja?
Najveći deo posla je sam početak, kada se otvore poglavlja zapravo je lakše. Moram da kažem da ni Srbija nije ista kao ranije, a nije ni kao Slovenija 1998, ili Hrvatska 2005. kada je započela pregovore. Mi smo ipak u velikoj meri dostigli standarde EU, a imamo i puno iskustava.
Projekat „Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji“ sprovodi Vlada Nemačke preko Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u periodu od avgusta 2012. do jula 2015. Vrednost projekta je do 2.2 miliona evra.
„Pregovori Srbije sa EU predstavljaju ‘kičmu’ 35 oblasti ekonomskih i socijalnih reformi u Srbiji. Pregovori sa EU uvek impliciraju strukturne reforme. U saradnji sa srpskim partnerima naš projekat želi da obezbedi što više ‘mesa’ na svakom rebru pregovaračke strukture“
U septembru 2013. godine Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije RS, organizovala je prvi u ciklusu seminara o pitanjima u vezi sa procesom vođenja pregovora o pristupanju EU za članove 35 pregovaračkih grupa, koje će otvoriti 35 poglavlja. Tokom dvodnevnog seminara održane su prezentacije međunarodnih stručnjaka i pokrenuta su mnoga pitanja od tehničkog i političkog značaja. Predstavljena su iskustva zemalja koje su već ušle u EU – Slovenije i Hrvatske – i zemlje koja je za korak ispred Srbije – Crne Gore, i do najsitnijih detalja objašnjene predstojeće procedure.
Andrej Engelman i prof. dr Mojmir Mrak naglasili su da u direktnim pregovorima sa EU nema „improvizacije“ i „pojedinačnih mišljenja“, da mora da se „govori jednim glasom“, da se sva korespondencija obavlja na engleskom jeziku, da, ukoliko želimo da uđemo u EU što pre, nemamo vremena za prevođenje dokumentacije, izuzev one koju usvaja Vlada, te da nema ni papira, već da je sve u elektronskoj formi, osim, ponovo, dokumenata za Vladu. Objasnili su da bi državni sekretari u resornim ministarstvima i drugi učesnici u pregovaračkom procesu morali odlično da govore engleski jezik, jer im predstoji ozbiljan posao, a naročito zbog toga što je posle ulaska u EU engleski jezik defakto zvanični jezik, da su važne fleksibilnost i sposobnost brzog reagovanja, nekad i za samo nekoliko sati…
„Veći deo posla obavlja se kod kuće“, rekao je Andrej Engelman i objasnio da ministri ne bi trebalo da donose odluke bez stručnjaka. Jedna od karakteristika pregovaračkog procesa jeste da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno i da je neophodan jak politički konsenzus. Realnost u pregovorima je i tzv. „konvoj“ – Crna Gora, Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Albanija – te pristupni Kopenhaški kriterijumi i dodatni uslovi ili merila (benchmark).
SKRINING – KOLIKO SMO USAGLAŠENI: Crna Gora je završila analizu usklađenosti sa pravnim tekovinama EU (skrining), proces koji traje do godinu i po dana, i to iskustvo može da bude od koristi Srbiji. Sledeća faza su pregovori o pojedinačnim poglavljima koji, prema Engelmanu, traju najmanje četiri godine (otvaranje i zatvaranje poglavlja). Sledi potpisivanje ugovora, nakon toga proces ratifikacije, koji traje oko dve godine.
Učesnicima seminara su objašnjene uloge i nadležnosti, ko šta radi i ko šta priča. Na primer, vođa pregovaračkog tima stupa u kontakt sa državama članicama i govori o Srbiji i njenim mogućnostima. Veoma je bitna precizna terminologija, da ne bi došlo do zbrke. Birokratija i engleski jezik, onaj kojim se govori u Briselu, namučili su zemlje iz regione koje su smišljale nove adekvatne reči i kovanice upravo zbog preciznosti terminologije. Slovenci su, konkretno, uveli hiljadu novih reči u oblasti proizvodnje vina zbog neadekvatnog prevoda i neusaglašenosti zakonskih izraza.
FINANSIJSKI PAKET I FISKALNI EFEKTI: O pregovaranju finansijskog paketa govorio je prof. dr Mojmir Mrak, rekavši da i ovaj deo posla treba da se uradi „kod kuće“. Svaka zemlja kandidat pregovora o finansijskom paketu – šta se uplaćuje u budžet EU, šta se dobija iz budžeta, razgovara se o poljoprivredi, koheziji, kompenzacijama… Pregovori o finansijama uvek idu na kraju pregovaračkog procesa, kad je suština više-manje dogovorena i kad je preliminarno poznat termin ulasku u EU. Finansijski paket pregovora obično obuhvata period od učlanjenja nove zemlje članice do završetka tekućeg VFO (dogovor o budžetskim prioritetima).
Što se tiče direktnih fiskalnih efekata, Slovenija je, na primer, do 2006. godine imala više troškova na Uniju nego koristi od nje, dok je od 2006. priliv veći od rashoda.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
