Hipoteka na svastikin but

Slavoljub Korićanac, Branimir Uzelac, Saud Hasović, Vehbo Papić, Boban Labović, Miloš Uzelac i Bojan Zarić uhapšeni su 8. avgusta zbog postojanja osnovane sumnje da je u „Agrobanci“ od 2006. do 2011. veliki broj kredita odobravan grupama povezanih pravnih lica protivno zakonu o bankama, aktima Narodne banke Srbije i internim aktima banke. To je za posledicu imalo nenaplativost odobrenih kredita u iznosu od preko 200 miliona evra.

Uhapšeni Slavoljub Korićanac je bivši zamenik predsednika Izvršnog odbora „Agrobanke“, dok je Bojan Zarić bio član tog odbora. Branimir Uzelac je direktor firme „Headcommerce“, čija je delatnost između ostalog trgovina drvnim proizvodima strugare „Drina timber“ d.o.o. iz Ljubovije, a njen direktor Saud Hasović. Sirovina navodno dolazi iz „Srbija šuma“ i „Vojvodina šuma“. „Drina timber“ je u vlasništvu firme „Ecolimb GmbH“ iz Austrije.

Svi mediji su tog 8. avgusta javili da je bivši predsednik Izvršnog odbora „Agrobanke“ Dušan Antonić u bekstvu, ali je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić iste večeri potvrdio Tanjugu da je Antonić uhapšen na graničnom prelazu kod Sremske Rače – kada je iz Republike Srpske ulazio u Srbiju. Slična priča se ponovila i s Milanom Antonićem, koji je bio u Crnoj Gori, ali je došao u Srbiju i u subotu 11. avgusta posle podne pojavio se u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Branio se ćutanjem tokom saslušanja na okolnost da je „Agrobanka“ odobrila kredit od pet miliona evra firmi u kojoj je suvlasnik on, sin njenog menadžera Dušana Antonića.

U intervjuu za B92 7. avgusta Dušan Antonić je rekao da je bilo pritisaka i iz politike i privrede da se određeni krediti odobre, ali da je uvek poštovana procedura, i da on nijedan kredit nije odobrio, već da je to radio Kreditni odbor.

Za svoj rad od banke je, kaže, dobio korektnu nagradu: 600.000 evra. On je inače bio nosilac priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ kao najbolje ocenjeni bankar u 2005. godini od strane privrednih novinara, a takođe je proglašen i za najboljeg menadžera u 2006. godini u oblasti bankarstva. „Agrobanka a.d. Beograd“ se inače 2009. hvalila da je jedina banka u Srbiji i okruženju koja je uspostavila integrisani sistem upravljanja kroz uvođenje međunarodnih standarda ISO 9001:2008 (upravljanje kvalitetom) i ISO 27001:2005 (upravljanje bezbednošću informacija)…

ŠAKOM I KAPOM: U praksi, izgleda da je taj ISO standard korigovan pravilima „burazerske političke ekonomije“. U tekstu Dimitrija Boarova u „Vremenu“ od 5. jula pominje se i to da dobro obavešteni smatraju da je Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora „Agrobanke“, nakon dokapitalizacije „Agrobanke“ 2008. samo nekoliko meseci izdržao pritiske da se te pare podele „i šakom i kapom“. Veliki krediti su „koncentrisani“ na nekoliko poslova, to jest na nekoliko familija ili „političkih familija“. Ti krediti su zatim „revolvirani“, to jest obnavljani, da bi se prikrila činjenica da se ne vraćaju.

Narednih dana isplivavale su više ili manje pouzdane indicije o tome kako je novac usmeravan uz korišćenje porodičnih i političkih veza svih boja i svih pravaca.

Privredni sud u Čačku u martu 2012. odlučuje da se stečajni postupak nad fabrikom lekova „Habit farm“ iz Prilika kod Ivanjice, uveden zbog trajne nesposobnosti plaćanja i prezaduženosti, okonča bankrotstvom. Njen najveći poverilac je „Agrobanka“. „Novosti“ su opširno izveštavale o kreditima datim preduzećima u stečaju „Prodakt trejd fajnans“, „Habit farm“, „Vestern stajl“, „Lajton“ i „Svis farmacija“.

Prema „Novostima“, „Agrobanka“ je pokušala da naplati svoja potraživanja preuzimanjem imovine Laleta Sekulića u Ivanjici (hoteli „Moravica“ i „Park“, više restorana i stambeno-poslovna zgrada), ali je novom procenom vrednost ovih ugostiteljskih objekata bitno umanjena. Za obezbeđenje kredita na kraju 2010. godine hotel „Park“ u Ivanjici procenjen je na 15, a već na kraju 2011. tri puta niže, tek pet miliona evra.

Radoslav Lale Sekulić „gazda Lale“ je sudeći po izveštaju „Novosti“ u Ivanjici poslednji put viđen pre osam meseci, a u tom gradu se priča da je već dugo teško bolestan, da se lečio na VMA, ali i u Švajcarskoj. Radoslav Lale Sekulić je bio direktor konfekcije „Javor“ iz Ivanjice, direktor Savezne uprave carina (posle njega na to mesto došao je Mihalj Kertes), savetnik u vladi premijera SRJ Radoja Kontića, osnivač „Habitfarma“ 1997, vlasnik hotela i predsednik opštine u Ivanjici.

Širi kontekst kraha gazda Laleta: tektonski poremećaj na tržištu lekova. U pomenutom tekstu u „Vremenu“ se konstatuje da su bankrotirali praktično svi veletrgovci lekovima koji su se našli između uvoza, „Galenike“, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i nelikvidnih bolnica.

Marta 2012. kruži vest da „Velefarm“, najveći srpski prodavac lekova na veliko, nakon dve godine blokade ide u stečaj. „Velefarmu“ je „Agrobanka“ dodelila kredit od 20 miliona evra dok je na njegovom čelu bio Dragoljub Vučićević, za koga list „Blic“ kaže da je bio blizak socijalistima. Možda u tom opisivanju uticaja političko-porodičnog faktora u bankarskim transakcijama ima i kampanjskog preterivanja, ali indicije o kreditima preko veze pojavljuju se iz slučaja u slučaj i ne podudaraju se s ritmom promene vlasti. Na primer, više medija je zabeležilo da je odobren kredit od 20 miliona evra subotičkom „Azohemu“ čiji je vlasnik bio Peđa Mališanović (šogor nekadašnjeg Koštuničinog ministra privrede Predraga Bubala), a da je u toj firmi predsednik Upravnog odbora bio nekadašnji lider SVM-a Jožef Kasa, koji je uz to jedno vreme bio i šef filijale „Agrobanke“ u Subotici. „Novosti“ pišu da je maja 2009, dakle posle promene vlasti, „Agrobanka“ Republičkoj direkciji za robne rezerve dala garanciju vrednu 404 miliona dinara da će joj Mališanovićev kombinat „Mala Bosna“, iz istoimenog sela nadomak Subotice, vratiti 35.000 tona pšenice, koju mu je pozajmila za izvoz. Rok za to bio je 150 dana, a pošto ga „Mala Bosna“ nije ispoštovala, RDZRR je početkom januara 2010. garanciju aktivirala i „Agrobanka“ je izgubila novac. Aktivirajući garanciju za „Malu Bosnu“, RDZRR je „Agrobanci“ obračunala i 30 miliona razlike u tržišnoj vrednosti pšenice, kao i oko dva miliona troškova po ugovoru. Sve u svemu, preko 436 miliona dinara. Procenjena vrednost „Male Bosne“ u tom trenutku bila je svega 100 miliona dinara, dakle za preko četiri puta manje od vrednosti garancija.

„Blic“ piše da je na poslovima savetnika Izvršnog odbora „Agrobanke“ za preventivu i bezbednost, a potom kao izvršni direktor Sektora upravljanja imovinom, bezbednosti, komercijale i opštih poslova od 2007. bio zaposlen i sadašnji savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića za odbranu i bezbednost Milorad Simić, general-major policije, nekadašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije i načelnik Policije grada Beograda, član Upravnog odbora FK Crvena zvezda, koja je pozajmljivala od ove banke (uz hipoteku na stadion Marakana). Među korisnicima kredita pominju se i Partizan…

List „Novosti“ izveštava da su među dužnicima „Agrobanke“ i tri zemljoradničke zadruge iz Arilja koje su uzele oko 50 miliona evra kredita za postavljanje hladnjača za maline za koji je garancija bio ugovor sa austrijskom kompanijom „CVS Best fud“ o otkupu 50.000 tona malina, ali otkupljen je samo deseti deo, od izvoza nije bilo ništa a zemljoradničke zadruge nisu bile u stanju da vrate velike kredite.

VLASNIČKA KONTROLA: Bivši guverner Šoškić je ponavljao da je država vlasnik samo 20,420 odsto „Agrobanke“, da ostalih 80 odsto poseduju uglavnom privatni akcionari, da su oni teoretski mogli u potpunosti uticati na izbor i Upravnog odbora i Izvršnog odbora banke i obezbediti kvalitetno vođenje i kontrolu rada banke.

Kako je „Vreme“ nedavno pisalo (br. 1124. od 19. jula 2012), „Agrobanka“ je 2008, posle krize i zavođenja privremenih mera 2007, dokapitalizovana sa oko 100 miliona evra uglavnom inostranog kapitala iz Slovenije, sa Kipra i iz Švedske. Agencija Beta je 29. maja 2010. prenela kako slovenački akcionari tada nisu došli na Skupštinu akcionara ne želeći da se prljavim parama dokapitalizuje „Agrobanka“. Agencija je citirala „Finance“, slovenački privredni dnevnik: „U ovom trenutku je likvidnost akcionara slaba i čuje se da tu banku želi dijaspora. Kako bi dokapitalizacija izmenila vlasničku strukturu i ko se nalazi iza kapitala dijaspore, nije teško pogoditi…“

Kako je država upravljala sa svojih 20,4 odsto vlasništva u „Agrobanci“?

Fokus medijske kampanje usmeren je na Zvonka Nikezića, predstavnika državnog udela u Upravnom odboru „Agrobanke“.

U pojedinim medijima je u tom kontekstu izneto više aluzija na činjenicu da su kroz Nikezićev CES Mekon prošli i bivši premijer Vlade Srbije Mirko Cvetković i Dijana Dragutinović (eks-ministarka finansija) i Pavle Petrović (predsednik Fiskalnog saveta), a da je njegov sin Dušan Nikezić dogurao do funkcije državnog sekretara u Ministarstvu finansija. Ta verzija ignoriše činjenicu da je baš iz Ministarstva finansija čiji je šef bio Mirko Cvetković saopšteno najviše informacija o katastrofi „Agrobanke“.

Zvonko Nikezić u „Vremenu“ od 12. jula u tekstu „Iza napada na moj angažman stoji politika“ piše: „Jasno je da su upravo poslovne odluke vezane za dodelu kredita, i to u jednom dužem vremenskom periodu, dovele do poslovnog kraha ove banke. Onda je logično da se utvrdi koji organ i po kojoj proceduri donosi odluke o davanju kredita u jednoj poslovnoj banci: da li je to Skupština, Upravni odbor, Izvršni odbor ili Kreditni odbor banke, a zatim i koja je uloga u praćenju i izveštavanju o rezultatima: odeljenja za rizike, interne revizije, spoljne revizije, i konačno supervizije NBS.

Ovo su jednostavna pitanja na koja čak i potpuni bankarski laici mogu naći odgovor uvidom u samo nekoliko članova Zakona o bankama. Zakon jasno definiše da Upravni odbor, koji se sastaje jednom u tri meseca, nema nadležnosti u operativnom upravljanju bankom, već da je ta nadležnost isključivo na Izvršnom odboru banke koji između ostalog ima i zakonsku obavezu da bez odlaganja informiše UO i NBS o pogoršanju finansijskog stanja banke ili postojanju opasnosti od tog pogoršanja, što je u slučaju ‘Agrobanke’ očigledno izostalo.

Po pitanju mog članstva u Upravnom odboru ‘Agrobanke’, želim javnost da obavestim da sam u tom organu banke kao predstavnik države bio prisutan godinu dana (od oktobra 2010. do oktobra 2011. godine), da sam na praktično svakoj sednici UO izražavao neslaganje sa poslovnom politikom banke (što se jasno vidi iz zapisnika sa UO), da sam (i pored pozitivnog mišljenja spoljnog revizora) odbio da glasam za Izveštaj o poslovanju za 2010. godinu jer sam, između ostalog, doveo u pitanje i regularnost postupka preuzimanja imovine u vrednosti od oko 25 miliona evra na ime ispunjenja duga od strane dva velika dužnika banke, i da sam konačno podneo ostavku…“

Bivši član Upravnog odbora „Agrobanke“ i član Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Danilo Šuković izjavio je agenciji Beta: „Sve što je dolazilo na Upravni odbor bilo je čisto. Da li je neko radio nešto loše sa papirima, to ja ne mogu znati. Da je nešto ukazivalo na korupciju, ja bih tog momenta izašao iz Upravnog odbora… “

GLUVI TELEFONI: Slučaj „Agrobanke“ se valja odavno, a tokom preuzimanja Narodne banke Srbije od strane novih vlasti stavljan je najpre na raboš bivšeg guvernera Dejana Šoškića.

Poslanik Marko Atlagić (SNS) je, na primer, tokom rasprave o izboru novog guvernera NBS 6. avgusta rekao kako je po njegovom mišljenju ostavka guvernera dr Dejana Šoškića uzrokovana između ostalog i onim što se pred očima naših građana i stručne ekonomske javnosti dešavalo u „Agrobanci“. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić je 8. avgusta ujutru izjavio za televiziju B92 da treba ispitati da li su prethodni guverner Dejan Šoškić i nadležna viceguvernerka Mira Erić Jović na vreme upozorili vladu o tome šta se dešava u „Agrobanci“.

Šoškić je pre toga u nekoliko izjava ponovio da je NBS prva otkrila nepravilnosti u poslovanju „Agrobanke“, tako da je teško govoriti o tome da je za problem odgovoran onaj ko ga je otkrio.

Tvrdio je da tokom proteklih godina nijedan izveštaj koji je dostavljen od stane Izvršnog odbora i Upravnog odbora „Agrobanke“ nije ukazivao na probleme u poslovanju, čak da je poslednji izveštaj za 2010, potpisan od strane revizora i dostavljen u NBS 30. aprila 2011, ukazivao na veoma dobro stanje banke.

Izveštaj o poslovanju „Agrobanke“ za 2010. godinu pozitivno su ocenili revizori KPMG, koji su i kasnije tvrdili da su sve radili po relevantnim domaćim i međunarodnim standardima. KPMG je globalna mreža firmi koje pružaju usluge u oblasti revizije, poreskog i finansijskog savetovanja u 146 zemalja, a kancelarija KPMG u Srbiji posluje od avgusta 1996. godine pod imenom KPMG d.o.o. Beograd i član je regionalne jedinice centralne i istočne Evrope, sa centralom u Pragu. U toj kući je svojevremeno bila angažovana i Milica Bisić, priznati poreski stručnjak, sada savetnica ministra finansija za poreski sistem i Poresku upravu (nema veze sa slučajem).

„Analizom podataka iz posredne kontrole i njihovim upoređivanjem sa finansijskim izveštajima banke, zaključili smo da nešto nije u redu i odlučili da sprovedemo vanrednu neposrednu kontrolu tokom jula i avgusta 2011. godine. Na osnovu te kontrole utvrdili smo da su izveštaji koje smo dobijali netačni i da je ‘Agrobanka’ kritično potkapitalizovana te smo odmah započeli sa sprovođenjem mera sa ciljem zaštite deponenata banke i finansijske stabilnosti zemlje“, izjavljuje Šoškić.

Narodna banka Srbije je zbog toga 29. decembra 2011. uvela prinudnu upravu u „Agrobanci“.

„Prinudna uprava uvedena je pošto je u postupku kontrole poslovanja ‘Agrobanke’ utvrđeno da kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preuzela u dosadašnjem poslovanju…“, saopšteno je iz kabineta guvernera.

KONTROLA NBS: Prema Šoškićevim rečima, NBS je izveštaj o kontroli boniteta i zakonitosti poslovanja „Agrobanke“ dostavila Ministarstvu unutrašnjih poslova i Upravi kriminalističke policije.

Međutim, policija je tvrdila (direktor Milorad Veljović) da je vodeći istragu o „Metals banci“ (sadašnja Razvojna banka Vojvodine, vidi tekst u okviru) naišla na trag da su njeni sumnjivi krediti „osvežavani“ kreditima iz „Agrobanke“, a kada je tražila zvanično od NBS izveštaj o njenoj reviziji u „Agrobanci“ sugerisano je da NBS to ne može da dâ policiji jer je to navodno službena tajna. „Tražili smo da nam zvanično odgovore zašto je to službena tajna. Tek tada smo dobili taj zapisnik…“

I tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević je tvrdio da je od NBS zatražio dokumentaciju zatečenu u „Agrobanci“ tokom kontrole koju je NBS vršila u toku 2011. godine, ali da nije dobio ništa. Narodna banka Srbije se Tužilaštvu za organizovani kriminal obratila prvi put u junu ove, 2012. godine, dakle nakon što je počeo predistražni postupak, tvrdio je Miljko Radisavljević.

Doskorašnji guverner Dejan Šoškić je, međutim, deset dana pre tih izjava u intervjuu „NIN-u“ rekao da je posle vanredne kontrole poslovanja „Agrobanke“, NBS zapisnik o tome dostavila Upravi kriminalističke policije još 5. oktobra 2011. Na osnovu izveštaja Uprave kriminalističke policije, Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi predistražni postupak o spornim kreditima od februara ove godine.

Tužilac za organizovani kriminal na kraju ipak spušta loptu i agenciji Beta izjavljuje: „Narodna banka Srbije je sarađivala s policijom u predistražnom postupku, što proizlazi iz činjenice da se krivična prijava koja je podneta u petak, 10. avgusta 2012, u jednom delu zasniva upravo na izveštaju NBS…“

Slučaj „Agrobanke“ otvoren je pre više od godinu dana inspekcijom NBS i istragom koja je počela najkasnije februara 2012. Vlast koja je slučaj „otvorila“ nije stigla da ga „zatvori“. Kako se i moglo pretpostaviti, nova garnitura vlasti ga je naravno odmah preuzela.

Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, neposredno nakon preuzimanja dužnosti najavio je u intervjuu RTS-u da očekuje da će do kraja avgusta biti razrešena afera u jednoj banci u Srbiji. Nekoliko dana posle toga počela su hapšenja u aferi „Agrobanka“.

SASTANAK U VLADI SRBIJE: Bivši predsednik IO Agrobanke Dušan Antonić foto: betaphoto