Gojenje Bake Praseta uoči Božića

“Stiže vreme odgovornosti, čuje se tika-taka”, podsmešljivo govori Darko Glišić u jutarnjem programu TV Pink, inače ministar za javna ulaganja Vlade Srbije i jedan od najviđenijih lojalista.

Oni koji prate fudbal mogli bi da pomisle da je vladajuća partija preuzela metod Pepa Gvardiole iz perioda kada je sa Barselonom harao Evropom i kada je uspostavio sistem igre “tika-taka” – neprestanog ponavljanja dodavanja i pokušaja da se drži lopta u nogama jer je to najbolji način da protivnik ne da gol. Jednostavnije, ako mu ne daš loptu, protivnik ne može da kreira šansu, ako nema šanse, nema gola, ako nema gola, nema pobede…

Možda je Glišiću baš odatle izletela ta misao. I on i njegov šef Vučić vole fudbal i verovatno često gledaju i komentarišu fudbalske utakmice ne samo Jedinstva sa Uba, rodnog Glišićevog mesta ili Crvene zvezde u kojoj je Vučić mnogo više od sponzora i navijača, nego i najvećih svetskih klubova. Sasvim je izvesno da su za ovih skoro 14 godina na vlasti putovali okolo i gledali utakmice na velikim stadionima i moguće je da su u politički život uveli baš to “tika-taka pravilo” – ako tvoj protivnik nikada nije na TV, ako nema ni dinara, ako ne može u kampanju, ako ne može čak ni da oformi tim koji će da ti se suprotstavi – onda ne može ni da te pobedi i ti ćeš svoju vlast da perpetuiraš na izborima dok si živ.

Ovaj pristup bio je poznat od ranije, samo je bio drugačije formulisan i voleli su da ga koriste socijalisti dok su bili u snazi. Oni su svojevremeno govorili da je njihov moto u kampanji: “Ako se izbori organizuju kako treba, narod na njih ne mora da izlazi”.

Međutim, vremena se menjaju, baš kao što veli Bob Dilan, američki pevač i pesnik, tamo negde početkom šezdesetih i te promene zahtevaju promenu načina igre, što je i pomenuti Gvardiola uvideo i odavno već odustao od striktnog tika-taka sistema.

foto: zorica popović

VRDANJE NA TRI NIVOA

Možda je to, a možda i činjenica da se menjaju oni od kojih se očekuje da podrže Vučića, poteralo “veterana srpske politike” da sa svojim timom za propagandu krene u najnoviju kampanju na malo drugačiji način ali sa istim ciljem – ideja je da se privuku mlađi ljudi, obezbedi novo biračko telo jer oni koji stoje na braniku rejtinga – stanovništvo koje je u proseku starije od 60 godina, polako se tanji i odlazi. U tu svrhu pokrenute su nove inicijative koje se ostvaruju na tri nivoa – jedan je institucionalni, drugi je na internetu i treći je u stidljivom izlasku na ulicu.

Iako nema naznake da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora i da li će oni biti spojeni sa redovnim predsedničkim izborima koji moraju da se održe do proleća 2027. godine, vlast se pokrenula na ovim nivoima i nastavila da radi ono što inače rade ljudi u politici – pojačala je kampanju u cilju konsolidacije svojih birača i pokušaja da se na svoju stranu privuku i oni neodlučni.

U tom “tika-taka” pristupu dodatno se radi na tome da se ubije alternativa, posvađaju svi oni koji bi mogli da budu pravi protivnici i svedu – kao i do sada – na dekor za pokazivanje i ilustraciju da u Srbiji narod može legalno i legitimno da bira vlast na izborima koje priznaje celi svet.

Svaka od pomenutih komponenti – institucionalna, digitalna i ulična – podrazumeva dva osnovna načina delovanja – uspostavljanje supermoći i gaženje svakoga ko bi na bilo koji način mogao da bude “druga strana”. To se vidi kada se prelistaju vesti unazad nekoliko meseci i, pre svega, suoči sa onim smenama koje su se dogodile u srpskoj policiji. Tu više nije moguće pohvatati struje koje postoje i razumeti ko su čiji ljudi – da li još uvek ima nekih koji su “pretekli” od Nebojše Stefanovića, koliko ima onih koji čuvaju Aleksandra Vulina, ko je uz Bratislava Gašića, ima li Ivica Dačić ikoga osim Vladana Zagrađanina i da li su sada, posle svih smena i promena, svi oni koji odlučuju u policiji lojalisti reda Andreja Vučića.

Nakon šest godina afere “Jovanjica” u kojoj su “stradali” tadašnji čelni ljudi Kriminalističke policije zaduženi za borbu protiv narkotika, prošle nedelje su stigli nagoveštaji da bi iz policije mogli da “lete” i oni koji su ih nasledili na tom mestu posle zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh pored Kruševca. Ovo je samo ilustracija institucionalne kampanje koja se vodi posle imenovanja ozloglašenog Marka Krička na ključno mesto šefa Kriminalističke policije. Da se pojednostavi – čak i oni koje je režim postavio posle Jovanjice nisu dovoljno pouzdani, potrebno je da se sistem “još utegne” i da dođu drugi koji i bukvalno neće ništa da urade što lično nije odobrio šef “lojalista”.

U ovoj, čini se, završnoj fazi režima, potrebno je da ne postoji ni najmanja pukotina u lancu odlučivanja i izvitoperene primene zakona. Zato se posle policije ide dalje, na “utezanje” sudstva i tužilaštva, tobože sve po zakonu i po normama. Režim se toliko izgubio u pokušaju da uspostavi potpunu kontrolu, da su mu se neki izmakli, neki koje je sam odveo na položaj i dao im mogućnost da sprovode zakon.

Zato je sada nužno odseći glave koje najviše štrče i to je kampanja unutar institucija. Poruka koju ta kampanja nosi je jednostavna – ko ne sluša “vrh države” ne može da bude deo državnog aparata i, ako je potrebno, promeniće se svi zakoni i sva pravila da se do takvog poretka dođe. Ovaj deo kampanje ne odnosi se na proces konsolidacije birača nego na postupak uklanjanja prepreka i sprečavanja budućih radnji institucija koje bi mogle, ako nisu razumele poruke, nekoga drugog umesto režima da proglase za pobednika izbora ili da h ponište ukoliko ne budu regularni.

Vučiću je potrebno da se sa te strane potpuno obezbedi, jer iz nekog razloga veruje da će “partneri iz sveta” –Evropska unija i SAD – prihvatiti sve što se desi na budućim izborima ako ima pečat zvaničnih institucija. Ovo njegovo gledanje preko plota koje je sve zrikavije daje neku nadu da ipak nije prešao u potpunosti “na drugu stranu” i da želi da stvori privid da Srbija ipak nije Belorusija, a on – Lukašenko.

Ta kampanja ima svoje krake i prema svetu kome je važno kakav je izborni sistem. Vučić na tom delu terena ne pokazuje neke nove ideje. Naprotiv, veruje da bi trikovima još jednom mogao da se provuče samo uz kritike dela Evropskog parlamenta i nekih nevladinih organizacija, te da bi ga velike evropske države i sama Evropska komisija nastavile da gledaju kao legitimnog predstavnika Srbije uprkos svim nedemokratskim postupcima kojima boji svoje delovanje.

Sada su na redu policija, pravosuđe, državna uprava, a posle toga ide “sređivanje” univerziteta i drugih delova obrazovnog sistema jer se na sve način želi da otupi oštrica studentske pobune koja je sada prevazišla okvire zgrada pojedinih fakulteta. Vučić namerava potčiniti univerzitete kako bi u korenu sasekao svaku mogućnost pobune pošto nije baš razumeo da se pobuna proširila po celoj Srbiji i da to što nema blokada fakulteta ne znači da je protest okončan. Ipak, kao i u policiji i pravosuđu, idetifikovane su mete, popisane su glave koje štrče i radi se svakodnevno na njihovom blaćenju kad ih je već teško institucionalno ili fizički ukloniti.

foto: ognjen stevanović / fonet

POPODNE JEDNOG INFLUENSERA

Kada se šef umori od kadriranja i abrova koje mu donose o tome ko je gde šta rekao, s kim se video, čiji je kum ili ko kome duguje novac – po tome je Vučić nalik na dobro obaveštene novinare – i kada mu dosade TV stanice na kojima svakog božijeg dana ponavlja istu priču i odgovara na ista pitanja, on se preseli na internet i tamo gura svoju neprekidnu kampanju, vodi svoju internetsku neprekidnu turneju. Otprilike, poput Boba Dilana koji 40 godina svira širom sveta na “Neverending tour”-u.

Već godinama unazad Vučić izigrava influensera na Instagramu koji bi trebalo da posluži kao hab za prikupljanje novih birača. Međutim, ti istupi su mu se izvitoperili postavši izvor za standardne TV objave kada kamere Pinka, Informera i Tanjuga nisu u njegovoj pratnji.

Uglavnom, Instagram je da Vučić nepopravljivo nije šarmantan, duhovit, inspirativan i da se od njega i njegovih priča ne može napraviti dobar sadržaj na mreži na kojoj se prikazuju samo lepe i dobre stvari. Osim ako mu nije bila ideja da zaradi neke pare na osnovu broja pregleda, teško je poverovati da su priče o haribo bombonama, maltretiranje Siniše Malog ili pokazivanje apartmana u selu pored Davosa doneli neku dušu na spisak birača.

Štaviše, niko nije čuo je neko pohvalio ono što je video na tim instagram objavama predsednika Srbije, a od vesti koje su se tamo pojavljivale malo toga je upamćeno. Vučićevi savetnici za komunikacije sada mu pripremaju govore koji on održi na nekom mestu tokom ulične kampanje i onda ga uživo emituju na svim režimskim televizija , a delove toga istupa seckaju i stavljaju na Instagram. To su obično one nacionalističke poruke: “Najviše volim Srbiju”, “Jedini branim Srbiju”, “Ne brini narode, imamo jaku vojsku”… Nema tog stručnjaka koji bi dokazao da Vučić na ove stvari nije samo bacao novac.

Očigledno, ovog su postali svesni i u njegovom timu. Kako mere koliko mu se topi podrška i shvataju da novih birača nema osim ako nisu direktno kupljeni, neko je lukavo procenio da je vreme za prebacivanje na “Tik Tok”. Na osnovu dostupnih podataka, TikTok danas ima skoro dve milijarde korisnika širom sveta, sa oko 735 miliona jedinstvenih mesečnih poseta pri čemu značajan deo publike čine korisnici starosti od 25 do 34 godine, dok su većina kreatora mlađi – između 18 i 24 godine. Nešto više od polovine korisnika su muškarci, a najviše vremena na ovoj platformi, u proseku po korisniku, provodi se u Finskoj.

Iz ovoga je lako ustanoviti ko je Vučićeva ciljna grupa kojoj se “obratio” na “Tik-toku” i što je tada i narednih dana bila prva vest na svim televizijama koje kontroliše.

I zaista, privukao je značajnu pažnju svojim “lajvom”. Mnogo je svedočanstava da su deca znala za njegov nastup, ali njima je o najzanimljivije bilo “gostovanje” Bake Praseta – najpoznatijeg i najbogatijeg sprski influensera, zabranjenog na većini mreža i platformi.

foto: zorica popović

SNIMAM SE ZA VIDEO

Dva dana nakon Vučićevog ovaploćenja na Tik Toku, javnost je shvatila da je Baka Prase – do pre izvesnog vremena na udaru tajne službe – od “subjekta na merama” prešao na stranu korisnog saradnika. Naime, Baka Prase uskoro imao svoj šou na mreži Kick u nedelju i taj njegov događaj je u jednom trenutku uživo pratilo preko 600 hiljada ljudi što je i za Vučića nedosanjani san. Taj “događaj” (kvazi boks turnir amatera) u potpunosti je anulirao priču koju je Vučić pokušao da uspostavi na Tik Toku. Njegov angažman tako je trajao koliko i jedna ril snimak – manje od dana. A da li je nekoga privukao na svoju stranu – veliko je veliko pitanje.

Baka Prase se, na drugoj strani, vratio kao rekovalescent u velike medije, pošto je ispalo da je događaj po sebi to što Vučić priča sa najvećim influenserom. Verovatno mu je to pomoglo da njegov događaj na jedinoj mreži na kojoj može da se “pojavljuje” bude neverovatno praćen i da mu donese bogatstvo.

Dok se Vučić “snimao za video” (fraza iz stiha Vudu Popaja,), njegovi su lojalisti krenuli na teren. Kako se to kaže – među narod na ulice, pijace i trgove u nameri da vide, kako je neko ocenio “koliko ih narod mrzi”. Ono što su izbegavali godinu dana naprednjaci su pokušali prethodnog vikenda i čini se da akcija nije baš najbolje “prošla” uprkos hrabrim objavama Siniše Malija sa štanda kod Vukovog spomenika u Beogradu, iako godinama živi na Dedinju.

KAKO ISPASTI GLUP

Mesec dana posle spektakularne studentske akcije u više od 100 gradova i opština u kojoj je skupljeno skoro 400 hiljada potpisa građana, lojalisti su izašli na neka mesta da bi radilo ono što jeste normalan i uobičajeni posao političkih “subjekata” – komunikacija uživo sa narodom, biračima i potencijalnim biračima. Kako je sama akcija protekla videlo se u izveštajima kontrolisanih medija – skoro da nije ni pomenuta i očevidno još uvek nema onoga što bi Vučić želeo – da i na ulici narod lajkuje kao što lajkuje sadržaje na Tik Toku da i na prati šta mu govori TV svakoga dana po televizijama.

Ovoga puta nije bilo ni onih policijskih procena kao u onim okupljanjima naprednjaka pre nekoliko meseci kada se govorilo da okupilo u danu stotine hiljada ljudi i da je završeno sa blokaderima. Ulica se “nije pokazala” i čini se da će se naredno pojavljivanje mnogo pažljivije planirati. Za sada, Vučić najavio miting za drugu polovinu marta u Beogradu – tek se treba videti kako teku pripreme i da li će okupljanja uopšte biti.

Za to vreme Srbiju je preplavila neka čudna postpraznična i postprotestna atmosfera koja ne doprinosi promenama. Posle meseci u kojima su protesti bili visokog intenziteta, kao da je “pao tonus” i kao da se upalo i čemer koji proizvodi ideja da je promena nemoguća. Ono što se u 2025. izlilo na ulice i u realan svet, sada se vratilo na internet. A tamo, on koji nisu su s njim rođeni, snalaze se kao Vučić. Hteli bi mnogo, ali ispadaju ili smešni ili “glupi u društvu” jer ne uspevaju u najvećoj meri da skoče dalje od botovanja ili ponavljanja lažnih vesti. Hoće se reći da se autentičnost akcija tokom protesta ne vidi u objavama na internetu – “tamo” je svaka “borba” još samo jedan red pljuvačine, vređanja i gotovo govora mržnje, čemu ionako služe društvene mreže.

Studentska pobuna koja je prošle godine preplavila i podigla Srbiju naterala je režim da se dodatno učauri, pritisne sve u državi, zapreti još većim nasiljem i da gura Srbiju i, ako proceni da je to nužno – u otvorene građanske sukobe. Režim je probao da odgovori studentima svojim akcijama ali se videlo da na tom polju jedino mogu da kopiraju ono što su oni već uradili.

Zato vlast sada oteže jer se valjda nada da bi ove godine moglo da dođe do nestanka studentskog pokreta i da se na izborima režimi odmeri sa svojim starim znancima i klijentima iz opozicije. Da li će se to dogoditi zavisiće i od pristupa tradicionalne opozicije i njihovog razumevanja trenutka i onoga što nam predstoji, na jesen ili najkasnije na proleće naredne godine. Ako neuspešni završetak radova na EXPO projektu ne raznese sve mnogo pre toga.