Godina trajnog protesta

Srbija u 2025. godinu ulazi onako kako je ušla i prošle godine: sa delom građana na ulici i pobunjenim studentima, ali uz razliku da se sada događa promena koja možda neće biti vidiljiva odmah. Dve ovogodišnje velike pobude delo su građana. Reč je protestima zbog projekta “Jadar” i ovih najnovijih studentskih i učeničkih u kojima mladost poručuje da su oni budućnost i da žele da Srbija bude zemlja slobodnih, a ne pokornih ljudi.

U danu kada se navršila godina od izbora na kojima je režim potvrdio svoju snagu čak i u Beogradu, stižu vesti o tome kako se jedna po jedna srednja škola i gimnazija priključuju studentskim blokadama; one su u potpunosti već zaustavile nastavu na tri od četiri najveća univerziteta u Srbiji.

Od izbora raspisanih 17. decembra 2023. da bi se izašlo iz krize prouzrokovane masovnim ubistvom u osnovnoj školi u Beogradu i pokoljem u selima pored Mladenovca, očekivalo se da će Srbija nekako da se umiri i da se politički sukobi smanje. Ali, godinu dana docnije, zemlja je daleko od bilo kakve političke i društvene stabilnosti: kriza koja je nastupila posle izbora u decembru 2023. pokazuje da građani Srbije više ne žele da pristaju na diktat režima.

Kako nikada u ovome veku, stali su univerziteti, što je bio izuzetno važan i težak posao za one koji su odlučili da se upuste u takvu akciju. Naime, novosadska tragedija s početka novembra 2024. prouzrokovala je niz naizgled nepovezanih događaja koji su doveli do sveopšte sudentske pobune. Kada se vidi da se ovoj pobunu priključuju maturanti, jasno je zašto je režim toliko nervozan uprkos naizgled potpunoj kontroli koju ima na svim nivoima vlasti – od mesne zajednice do republike – utvrđenoj na lanjskim izborima i potvrđenoj na izborima u junu 2024. godine.

Taj paradoks utiče da se vidi na koji način će se razvijati i okončati ovaj protest u kome je odgovornost upućena na Vladu Srbije. Mada režim ima većinu u skupštini, čini se da zbog zahteva građana iz dana u dan kruni legitimitet. U tom kontekstu, srpska opozicija traži svoje mesto i glas; ona je u godini na izmaku imala velike ali i trenutke kliničke smrti. Sada pokušava da se oporavi i vidi da li može da napravi alternative režimu koji je na vlasti od 2012. godine.

POSTIZBORNI PROTESTI

Pre godinu dana, građani su mogli da vide na snimcima kako se nameštaju izbori, ali je i uprkos tome vlast ostala u rukama jednog čoveka. Opozicija, tada objedinjena u jednoj koloni “Srbija protiv nasilja”, ostvarila je najbolji rezultat od 2012, ali to nije bilo dovoljno da se režim pomeri za centimetar. Iako zbunjene i zavađene, opozicione partije su probale da dignu ljude posle izbora. No, očaj izazvan porazom uprkos dokazima o krađi bio je veći od ideje da se nešto uradi na planu poništavanja izbora, posebno u Beogradu.

Svi su verovali da je pobeda u Beogradu izvesna, a kada se to nije dogodilo, celo društvo upalo je u depresiju. Ni štrajk glađu Marinike Tepić i drugih članova SSP-a, ni protesti u centru grada, ni veliki miting pod etiketom Proglasa u tom trenutku nije ništa doneo. Tada su studenti pokušali da nešto urade, ali su njihove akcije po Beogradu na raskrsnicama i ispred Vlade ostale bez vidljivijeg efekta.

Opozicija je zatim pokušala da ostane zajedno i povede institucionalnu borbu da bi se poništili lokalni izbori. U tom kontekstu, uspela je da parlament Evropske unije donose rezoluciju o pokradenim izborima u Srbij, čija se vlast našla pod izvesnim pritiskom članica EU.

Početkom marta, celokupna opozicija – i “Srbija protiv nasilja” i desnica predvođena Novima DSS-om – potpisale su sa Proglasom dogovor o zajedničkom nastupu na ponovljenim izborima u Beogradu posle izmena izbornih uslova. Danas se malo ko seća ODIHR-ovih preporuka koje će obeležiti čitavu zimu i rano proleće.

Režim, pomalo uzdrman i svestan da ipak mnogo građana nije za njega – posebno u velikim gradovima – učinio je sve da unese razdor u opoziciju koja se borila da nastupa objedinjeno. Početkom aprila došlo je do sloma: režim je na brzinu, usred razgovora o izbornim uslovima, raspisao izbore za 2. jun – lokalne izbore i ponovljene izbore u Beogradu – što je dovelo do raspada koalicije “Srbija protiv nasilja”. Ovo je bila prva velika pobeda Ane Brnabić, njen prvi blickrig u parlamentu, a drugi će ponoviti pre mesec dana kada je za pet minuta završila sednicu o budžetu i drugih šezdesetak zakona.

U tom trenutku opozicija je bila ubijena. Ona je april i maj koristila za međusobne obračune, objašnjavanje ko je u pravu i ko je izdao dogovor od 9. marta. U takvoj atmosferi i bez pravih izmena izbornih uslova, deo opozicije predvođen Zeleno-levim frontom, pod imenom “Biram borbu” izašao je na izbore. No, režim joj nije dozvolio da osvoji vlast čak ni u pojedinim beogradski opštinama gde je očevidno bio bez većinske podrške. Takođe, drugi deo opozicije sa Strankom slobode i pravde na čelu bojkotovao je izbore u glavnom gradu i nekim drugim sredinama.

LITIJUMSKO LETO

Kada je izgledalo da je režim “sve završio” u junu posle lokalnih i ponovljenih izbora u Beogradu i kada je umirio čak i nezadovoljstvo Nišlija koji im nisu dali većinsku podršku, ali je SNS ostao da vlada pomoći jednog, javno kupljenog odbornika Ruske stranke, dogodila se prva ovogodišnja pobuna.

Usred leta, kada se po pravilu ništa ne dešava i kada je izgledalo da je politički očaj toliki da je režimu otvorena kapija da bez ikakve smetnje upravlja narednih godina, desila se “Druga srpska antilitijumaka pobuna”. Prva je bila u zimu 2021/22, a završena je, ispostaviće se, lažnim okončanjem projekta “Jadar”.

Opušten posle očuvanja vlasti, režim je usred leta 2023. odmah krenuo u agresivnu kampanju posle odluke Ustavnog suda da poništi rešenje Vlade o odustajanju od projekta “Jadar”. Ova nameštaljka, očevidno planirana ranije, a za čije ispunjenje je iskorišćen i Ustavni sud, razbesnela je ljude širom Srbije. Zato su gotovo čitav jul i polovinu avgusta obeležili veliki lokalni protesti, posebno u zapadnoj Srbiji.

Proneo se glas da i lokalni članovi vladajuće partije nisu za projekat i da učestvuju u prostestima. Velike vrućine nisu zaustavile ljude – na trgovima se okupljalo više desetina hiljada ljudi predvođeni lokalnim ekološkim organizacijama. Nije bilo partija, niti lidera opozicije. Buna je tekla sama od sebe i doživela vrhunac 10. avgusta na protestu u Beogradu gde se skupilo više desetina hiljada građana što je izgledalo kao čudo i verovatno je najveći letnji miting u novijoj istoriji Beograda – poput onog koalicije Savez za promene na Bogojavljanje 1999. godine.

Ali, kao i ondašnji Bogojavljanski miting, tako ni ovaj niije doneo neku promenu – štaviše, posle njega su protesti splasli. Međutim, poruka “Nećete kopati” ostala je urezana u srce mnogih u Srbiji i postala je najsnažniji slogan i godinama unazad, možda čak na nivou onog Otporovog – “Gotov je”.

PROLEĆE U DECEMBRU

Tokom jeseni izgledalo je da “nema nade” i da niko ne može da zaustavi režim u nameri da narednih nekoliko godina zaduži državu dodatnih dvadesetak milijardi evra za zidanje po opštini Surčin pod etiketom izložbe Ekspo. Delovalo je i da opozicija više pravi planove za neke buduće izbore, te da nije u stanju da se usmeri na nešto više od jedne teme. Tada im je izgledalo da je to litijum, odnosno ozloglašeno ime Rio Tinto.

Na drugoj strani, vlast je radila ono što inače radi: sve snage su upregnute u očuvanje Vučićevog rejtinga, a vlada Miloša Vučevića nije pokazivala da se pita o bilo čemu važnom. Vučićev pokušaj da od Vučevića napravi Anu Brnabić – njegov najuspešniji partijski proizvod – nije dala rezultat. Vučević je nekako “smotan” i ne ostavlja utisak osobe koja uopšte razume šta radi na mestu predsednika Vlade.

Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ako je prošle godine režim mogao da kaže: “Nije do nas”, to je bio akt dvojice bolesnika – sada nije bilo moguće sakriti se i reći: “Nismo odgovorni”. Ipak, vlast je pokušala da upravo to uradi. Mada je prikrivala sve što je mogla od trenutka kada se nadstrešnica srušila, krv prolivenu ispred stanice vlast nije mogla da opere. Ona će postati deo novog slogana “Ruke su vam krvave” koji odzvanja Srbijom već duže od mesec dana.

Godinu dana docnije nema priče o krađi glasova – nju je zamenila priča o krađi istine i pravde. Studentska pobuna dala je novi zamah pobuni protiv režima koji je suspendovao vladavinu zakona u Srbiji, instalirao korupciju kao model upravljanja i sada svako vidi rezultate.

Pobunjena mladost, na političkom nivou, dala je vazduh umrtvljenoj opoziciji koja nije mogla da izađe iz faze duboke političke kome još od proleća. Da li će to biti dovoljno da vidimo političke promene? Teško je odmah to očekivati, ali je moguće pretpostaviti da je ovo poruka kako budućnost ne računa na ove koji sada sede na čelu Srbije. Ali na koga računa? Opozicija sada treba da razume trenutak i da napravi političku alternativu režimu. Njega su deca već porazila.