Glasovi koje nema ko da čuje

Ovogodišnji Bledski strateški forum je, pored razgovora o budućnosti regiona u Evropskoj uniji, još jednom bio dobra prilika da lideri Zapadnog Balkana razmene međusobne optužbe. Pažnju je posebno privukla rasprava predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i premijera Kosova Aljbina Kurtija. Nakon niza Kurtijevih optužbi na račun Srbije, kao i tvrdnji da je Kosovo uspešna priča po pitanju vladavine prava i demokratije, predsednica srpske Vlade je poručila da je za nju Kosovo Srbija i podsetila na nesprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština iz 2013. godine. Na to je Kurti kazao: “Normalizacija u psihologiji znači odsustvo konfuzije oko realnosti i fantazije i to je nešto u čemu ja, nažalost, ne mogu pomoći”. Ana Brnabić nije iskoristila priliku da mu odgovori.

Brojni su primeri kršenja prava Srba u okviru zakona Kosova koje je Beograd postignutim sporazumima prihvatio. Šta je sve premijerka Srbije propustila da kaže?

NEVIDLJIVI GRAĐANI

Negde između ovogodišnje proslave Dana državnosti Srbije (15. februar) i godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova (17. februar) odigrala se jedna javna rasprava u prostorijama Opštine Leposavić. Sigurno bi se mogli navesti reprezentativniji primeri kršenja prava građana srpske nacionalnosti, ali je ta rasprava prikaz onoga kako u praksi izgleda Kurtijeva “najdemokratskija država” na Zapadnom Balkanu.

S jedne strane su se našli predstavnici Vlade Kosova zaduženi za eksproprijaciju, sa druge meštani sela čija je zemlja u postupku eksproprijacije. Javnu raspravu su izdejstvovali nakon odluke od 16. januara o eksproprijaciji u katastarskim zonama Dren i Lešak, a za koju prethodno nisu konsultovani. Opisivali su građani neprijatnosti koje su doživeli kada su naprasno oko svojih kuća videli više desetina policajaca i građevinske mašine. Zatražili su poništavanje odluke o eksproprijaciji dodatna 83 hektara zemlje u ovoj opštini, kao i povlačenje dugih cevi iz tamošnjih sela.

“Nama treba život koji smo živeli, dostojan čoveka do pre 20 dana. Tu mi deca idu, rade…muška i ženska. Ne smeju, kaže ‘tata, eno ga onaj čika, gleda me tamo mrko, popreko’”, poručio je tada Miroljub Josović.

“Meštani sela Drena braniće svoje selo svojim životima. Zamolio bih i međunarodnu zajednicu da ovo čuje”, rekao je Stefan Dimitrijević iz sela Dren.

Nizale su se molbe građana.

“I molim vas ko čoveka, prenesite u Prištini da se ovo obustavi i da se pomaknu duge cevi s puta i teške mašine”, kazao je Ivan Josović iz sela Zaselje.

Iako su ranije od jednog pripadnika Kosovske policije čuli da je u planu izgradnja još jedne policijske baze na severu Kosova, na prosto pitanje “šta se gradi”, od predstavnika vlade Kosova nisu dobili odgovor. Međutim, stigao je u narednim mesecima kada su kosovske institucije počele da, prema oceni pojedinih advokata oštećenih građana, “ozakonjuju nezakonito”.

“Što se tiče upravnih postupaka, donete su konačne odluke o eksproprijaciji, što znači da je sve skoro pa gotovo”, objašnjava Dragutin Nenezić, jedan od advokata oštećenih meštana opštine Leposavić.

Neefikasnost prištinskog pravosuđa se, ocenjuje on, još jednom pokazala “u punom sjaju”.

“Konačno, u proceduri su izmene Zakona kojima se izričito dozvoljava eksproprijacija u cilju izgradnje baza, što pokazuje da do sada to nije bilo moguće, kao i da Prištinu to ne zanima sve dok ide protiv srpskog interesa na Severu”, dodaje.

UGUŠEN PROSTOR ZA RAZGOVOR

I upravo je izgradnja policijskih baza jedan od problema na koji građani severa Kosova ukazuju još od februara 2022. godine.

“Poslednjih meseci na Severu je bilo problema sa bespravnom eksproprijacijom 138 hektara privatne zemlje i izgradnjom sedam policijskih baza na tim parcelama, dok su pripadnici bezbednosnih struktura Kosova u 2023. upucali šest osoba srpske nacionalnosti širom Kosova, uključujući maloletno dete”, objašnjava Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative. Ona ukazuje da su se dolaskom na vlast kosovskog premijera Aljbina Kurtija ugasili malobrojni kanali komunikacije sa srpskom zajednicom, te da su se oni sveli na nekolicinu pojedinaca: “Kurti je odlučio da sa Srbijom neće razgovarati o unutrašnjim pitanjima Kosova, ali tu vezu sa srpskom zajednicom nije nadomestio. Naprotiv, prekinuo je i komunikaciju sa Srpskom listom, najvećom partijom kosovskih Srba, ali i antagonizovao druge veće organizovane strukture, poput Srpske pravoslavne crkve. Time je ugušen prostor za inkluzivan društveni dijalog koji bi eventualno mogao da nadomesti nedostatak političkog dijaloga u Briselu”.

S obzirom na to da je kosovski premijer i kao lider pokreta Samoopredeljenje, u svojim opozicionim danima, insistirao na drugačijoj dinamici dijaloga bacajući suzavac u Skupštini i vodeći nasilne proteste u Prištini pod sloganom “Zajednica nuk kalon (Zajednica neće proći)”, ne iznenađuje tendencija razgradnje pravnog poretka proisteklog iz Briselskog dijaloga.

“I to instaliranjem paralelnog nivoa policije, pri čemu su militarizovane monoetničke Specijalne jedinice počele da sprovode nadležnosti Policijskog direktorata Sever stvorenog u sklopu dijaloga”, kaže Milica Andrić Rakić.

Ona navodi i da je retorika prema Srbima sve oštrija, kao i da se “sprovodi sistemska diskreditacija legitimnih zahteva zajednice kosovskih Srba, što kroz aktivnosti bot naloga, što kroz tvrdnje kosovskih zvaničnika”.

Tako su zahtevi zajednice kosovskih Srba postali navodni zahtevi Beograda, a sama zajednica je u javnom mnjenju svedena na robote koji nemaju političko biće, već delaju na klik Beograda ili kriminalnih struktura, ocenjuje Milica Andrić Rakić.

Iako je sever Kosova u fokusu zbog višemesečne krize, položaj Srba na Kosovu južno od Ibra još je slikovitiji. “U kontinuitetu se najčešće krše prava povratnika, što se najpre odnosi na višedecenijske sudske postupke u vezi sa nepokretnom imovinom, zatrovanu atmosferu kroz izjave o kolonizaciji (najčešće severa), ali i zastrašivanja povratnika optužbama za ratne zločine”, naglašava Milica Andrić Rakić. OEBS je, na primer, zabeležio da je u malom povratničkom mestu Klina, samo u februaru 2016. podignuto 14 optužnica za navodne ratne zločine. “Od kako je 2018. Euleks predao slučajeve ratnih zločina kosovskom Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine, podignuto je više desetina optužnica na vrlo slabim dokazima”, dodaje Milica Andrić Rakić. Kao zanimljivu koincidenciju navodi da veliki broj optuženih već ima sporove u kojima dokazuju vlasništvo nad uzurpiranom imovinom.

ŽIVA I REALNA KRIZA

Pored individualnih primera građana, česti su slučajevi kršenja kolektivnih prava, poput višegodišnjih problema sa uvozom udžbenika na srpskom jeziku ili slabog poštovanja kosovskog Zakona o upotrebi jezika po kojem je, pored albanskog, i srpski službeni jezik.

Milica Andrić Rakić veruje da su nagomilani problemi u komunikaciji sa kosovskim institucijama doveli do toga da ih Srbi napuste 5. novembra. “Prisustvo Specijalne policije na Severu Kosova, kao i pokušaj sprovođenja preregistracije bez dijaloga sa zajednicom, u kombinaciji sa drugim višegodišnjim neispunjenim zahtevima poput onog za formiranje ZSO, sprovođenjem sudskih odluka o imovini manastira Visoki Dečani i drugih, doveli su do odluke oko 3000 Srba da podnesu ostavke u kosovskim institucijama”, ističe Milica Andrić Rakić.

Ona kaže da inicijativa Srpske liste za napuštanje institucija postoji od 2016. godine, ali da od Beograda za taj postupak do kraja prošle godine nisu imali podršku. “Osmog puta interesi Beograda i Srpske liste su se preklopili i odluka je doneta. Time je kosovski sistem na Severu paralisan, posebno sudski, a opštine, koje iako na zgradama sada imaju i po dve-tri kosovske zastave, postale su ljušture. Tako su kosovske institucije na severu sada i simbolično kosovske, ali više nema njihove suštine, u njima više ne rade Srbi i Albanci koji sprovode kosovske zakone. One jedva funkcionišu. Isto se, međutim, dešava i sa srpskim institucijama čiji se fizički prostor sada smanjuje njihovim izbacivanjem iz zgrada. One otežano pružaju usluge, ali ne gube broj radnika. Ovakvo stanje se polako sleže i izgleda kao da će doći do zamrzavanja konflikta”, smatra Milica Andrić Rakić.

Višemesečna kriza je narušila međuetničke odnose, ali i odnose između kosovskih institucija i srpske zajednice. I za jedne i za druge povratak na stanje pre 5. novembra je nezamisliv. Srbi očekuju više, dok vlada Kosova ne želi ni ono što je bilo sprovedeno iz Briselskih dogovora, zaključuje Milica Andrić Rakić.

Eksproprijacija sa početka priče je, veruje advokat Dragutin Nenezić, samo mali deo mozaika. “Pored toga što nema valjanog pravnog leka (odnosno objektivnog, nepristrasnog foruma pred kojim bi se štitila prava Srba), situaciju dodatno pogoršava pasivnost Beograda”, kaže on.

U ovdašnjoj javnosti se komentariše da je kriza inscenirana. Zapravo, vrlo je živa i realna, a glasovi Srba sa Kosova postaju kao u onim košmarima kada vičete, a niko vas ne čuje. I ma koliko se bavili položajem Srba pod vlašću Aljbina Kurtija, to ne abolira Beograd koji je imao značajnu ulogu u slabljenju srpske zajednice. Dugogodišnji rad na stvaranju poslušnog biračkog tela i često uzvikivanje “vuk, vuk, vuk”, došli su na naplatu. Samo opet cenu plaća neko drugi.