fotografije: fonet
Sama najava izmena Zakona o radu naišla je na negodovanje sindikalnih čelnika, kad je Nacrt objavljen, negodovanje je preraslo u galamu koja je naglo utihnula pred Novu godinu. Da li je to signal da se ovaj pravni akt neće naći u skupštinskoj proceduri, barem ne u ovom sazivu
Hitnu promenu Zakona o udruženom radu, kao osnovni lek u okviru „šok terapije“ za umiruću jugoslovensku privredu, preporučivao je Džefri Saks još krajem osamdesetih. Predlog je aklamativno odbijen. Danas, četvrt veka docnije, unekoliko modifikovan, ali i u mnogo težim okolnostima nego onda, recept će biti primenjen: Vlada je na poslednjoj sednici u prošloj godini usvojila predloge zakona o stečaju, o privatizaciji, o Agenciji za privatizaciju i o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Srbije. Jedino je još ostala „da visi“ najavljena izmena Zakona o radu.
Ministar privrede Saša Radulović je čvrst u stavu da je uz ova četiri zakona koji su „prošli Vladu“, neophodno da bude usvojen i ovaj, po njemu temeljni zakon koji će uliti novu snagu srpskoj ekonomiji koja je zamalo pa u kliničkoj smrti. „Ako nam je cilj rast zapošljavanja i rast životnog standarda građana, do njega može doći samo ako dođe do privrednog rasta. Privredni rast za sobom povlači i rast zapošljavanja i rast životnog standarda. Da bi došlo do privrednog rasta moramo da napravimo reforme koje su nam potrebne da bi ovo ostvarili“, kaže Radulović i dodaje da će se usvajanjem predloga izmene važećeg zakona o radu omogućiti lakše zapošljavanje.
Sa druge strane, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije u predloženim izmenama vidi samo smanjenje plata i lakše otpuštanje radnika, čime se zaposleni svode na „robovsku radnu snagu“ te da izmene zakona „idu na ruku krupnom kapitalu“.
Prema Orboviću, predloženim izmenama, ako budu usvojene, svakom radniku će svakog meseca „biti uzeto“ po 50 evra, da „te pare“ odlaze u ruke poslodavaca i oni tako dobijaju ekstraprofit, ukupno 1,56 milijardi evra, koje neće otići u investicije, već će „95 odsto otići u njihove džepove, na jahte ili vile“.
Od ukupno 1,7 miliona (zvanično) zaposlenih u Srbiji, skoro polovina zaposlena je „kod države“, bezmalo trećina u „mikroprivredi“, šestina u „srednjim preduzećima“, petina u velikim privatnim kompanijama. Svaki četvrti radno sposoban stanovnik Srbije je nezaposlen mada, prema procenama, bar polovina njih radi „na crno“.
„Dva glavna generatora sive ekonomije, koja je najveća u delu mikro i malih preduzeća, nameti su na rad i Zakon o radu: te dve stvari bi trebalo da promenimo kako bi postavili jednake uslove za sve“, objašnjava ministar Radulović. „Mikro i mala privreda već izbegavaju Zakon o radu, a kada se Zakon dovede na nivo na kom bi trebalo da bude, biće ukinuta prednost koju koriste ova preduzeća u odnosu na one koji posluju legalno.“
Oni koji rade „na crno“ nikakva prava ne uživaju, za one koji su zaposleni u mikro i malim preduzećima zamalo pa važi isto, u velikim privatnim kompanijama je još „kojekako“, dok oni zaposleni „kod države“ uživaju sva prava koje im garantuje aktuelni Zakon o radu: od sigurnosti zaposednutog radnog mesta, preko regresa, bonusa i otpremnina pa sve do trinaestih plata. Ako neko bude na gubitku usvajanjem predloženih izmena biće oni, zaposleni kod najdražeg poslodavca – države, do koga se „preko veze“ dolazi, a teško odlazi.
SMANJENJE PRIMANJA: U suštini, predložene izmene svode se na promenu načina obračuna naknada koje proističu iz radnog odnosa i zarada, odnosno razdvajanje ta dva pojma: prema predlogu izmena, zarada je ono što je radom ostvareno, a naknada je ono što piše u Ugovoru o radu, zarada se isplaćuje samo za one dane kad se radi, a za zakonom predviđena plaćena odsustva – bolovanja i godišnje odmore samo naknada, doduše uvećana za „minuli rad“.
Ova izmena privatnim poslodavcima neće doneti neku novu korist jer, prosto, u privatnim kompanijama naknade za plaćena odsustva po bilo kom osnovu i do sada su izračunavane baš na način koji je predviđen izmenama zakona. Prosto, takve Ugovore o radu su ponudili zaposlenima, ovi ih prihvatili, a kako je u onim mikro i malim firmama, samo oni znaju.
Sa druge strane, zaposlenima u državnom sektoru to će biti ozbiljan atak na budžet. Naime, prema aktuelnom zakonu, za plaćena odsustva kao osnovica za izračunavanje naknade uziman je prosek primanja u prethodna tri meseca, što je često dovodilo do apsurda – da su primanja veća za dane kad se ne radi nego kad se radi.
„U javnim preduzećima se dešavalo da u jednom mesecu dobijete regres u iznosu čitave plate, a ako ceo sledeći mesec odete na odmor, vi ćete za taj period primiti veću naknadu nego onaj ko je ostao u firmi i radio“, kažu u Ministarstvu privrede.
Druga važna izmena je promena osnovice za izračunavanje dodatka na platu po osnovu minulog rada, kao i otpremnina u slučaju raskida radnog odnosa bez krivice radnika: u oba slučaja, poslodavac bi bio dužan da isplati ove naknade samo za vreme koje je radnik proveo kod njega, a ne ukupan ostvareni staž kao što je do sada bio slučaj. Po Raduloviću, ova izmena će ohrabriti poslodavce da zapošljavaju nove radnike, a po Orboviću da će poslodavcima da olakša otpuštanje radnika.
OTPUŠTANJE: Olakšavanje, odnosno pojeftinjenje otpuštanja tehnološkog viška radnika u početku će, izvesno je, generisati povećanje broja nezaposlenih. Prosto: poviše je onih za čijim radom potrebe nema, a primaju platu. Njih je najviše opet kod najomiljenijeg poslodavca – države: u privatnom sektoru toga nema.
Do pre pola godine verovalo se da je na državnim jaslama oko/preko pola miliona zaposlenih. Međutim, ispostavilo se da ih ima, opet oko/preko 740.000, odnosno (skoro pa) 50 odsto više i to zahvaljujući Zakonu o radu. Naime, svaku promenu vlasti – lokalne, pokrajinske ili republičke, svejedno je, pratilo je zapošljavanje „svojih“ u državnoj upravi, javnim preduzećima, agencijama… Uopšte uzev u „firmama“ koje raspolažu tuđim novcem – novcem poreskih obveznika. Budući da otkaz nije baš lako uručiti, sem postavljenim licima – direktorima, članovima upravnih i nadzornih odbora, broj zaposlenih je bio u stalnom porastu. Tako se i došlo do onih „50 odsto više“ nego što se mislilo da jeste.
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Žarko Milisavljević kaže da je nužno da se uslovi za ekonomski razvoj učine podnošljivijim i da je prioritet svih prioriteta smanjenje nameta na rad, jer je to jedan od ključnih razloga zašto nema razvoja u sektoru malih i srednjih preduzeća i zašto preduzeća nisu konkurentna. Nema, veli, najava da će u sektoru malih i srednjih preduzeća biti drastičnog otpuštanja radnika.
PRIVATIZACIJA ILI STEČAJ: Najveći izazov su preduzeća u restrukturiranju u kojima je na platnom spisku oko 100.000 radnika, od kojih će nekoliko desetina hiljada – najviše 30.000 jer toliko je novca za otpremnine predviđeno u budžetu za ovu godinu, da ostane bez plate, jer će preduzeća na čijim su platnim spiskovima otići u stečaj.
Baš zbog toga – završetak maratonskog procesa restrukturiranja i otvaranje stečajnog postupka u preduzećima od kojih „leba nema“ – Vlada je usvojila Predlog izmene zakona o stečaju, kojim se procedura stečajnog postupka olakšava, ali i povećavaju prava zaposlenih u tim preduzećima: po novom, naravno ako Skupština predlog podrži, radnici će izbiti na vrh liste poverilaca – uz radnu knjižicu dobiti sve zaostale plate, a ne samo za poslednju godinu, kako je bilo „po starom“. Takođe, svima koji su bez zaposlenja ostali zbog stečaja biće uplaćeni svi zaostali doprinosi za penzijsko osiguranje, a ne kao po trenutno važećem zakonu samo za poslednje dve godine. Kako je objasnio ministar Radulović, podjednako će se tretirati prava svih radnika: od onih u preduzećima koja su već privatizovana, do onih koja su u restrukturiranju, a važiće kako za društvena preduzeća u stečaju tako i za privatne firme.
Kako će ova izmena uticati na stečaj privatnih preduzeća i ko će potraživanja radnika da plati, ostaje tek da se vidi, jer privatna preduzeća koja do stečaja dođu po pravilu i nemaju nekakve imovine, ali za ova u restrukturiranju, koja su po definiciji i dalje društvena, obaveze će da plati vlasnik, što će reći država, iliti poreski obveznici.
Zanimljivo, bilo kakve reakcije na usvajanje ove izmene Zakona o stečaju su izostale: da li (samo) zato što je usvojen tik pred Novu godinu, da li što mu zamerke nema, teško je da se zaključi.
(obrazloženje predlagača)
Zakon o radu koji je stupio na snagu 2005. godine, sa izmenama u 2005, 2009. i 2013. godini, predstavlja sistemski zakon koji reguliše prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada. Potreba unapređenja radnopravnih instituta, potpunija zaštita prava zaposlenih i usklađivanje Zakona o radu sa međunarodnim standardima, a pre svega potvrđenim konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR) i propisima Evropske unije, zahteva da se pristupi izmenama i dopunama ovog zakona. Pored toga, potrebno je da se preciziraju pojedine odredbe Zakona koje su se u praksi različito tumačile i primenjivale od strane poslodavaca, a ponekad dovodile do različite sudske prakse, što je sve imalo za posledicu pravnu nesigurnost.
Predložene izmene i dopune Zakona o radu doprineće, pre svega, sprovođenju mera fiskalne politike Republike Srbije, u cilju unapređenja domaćih i stranih investicija u privredi, smanjenja „rada na crno“ i povećanja zaposlenosti. Predloženim izmenama i dopunama Zakona smanjuju se nepotrebne procedure administriranja, koje ne doprinose obezbeđivanju i zaštiti prava zaposlenih, a predstavljaju znatan trošak za poslodavce. Pojedini radnopravni instituti i način njihovog uređivanja, koji nisu ostvarili očekivane efekte, niti obezbedili zaštitu prava zaposlenih, već su imali za posledicu njihovo neprimenjivanje ili zloupotrebu u praksi, preispitani su i regulisani na odgovarajući način.
Jedan od ciljeva ovih izmena i dopuna Zakona o radu je i obezbeđivanje pravnog okvira za podsticanje zapošljavanja, a posebna pažnja posvećena je teže zapošljivim kategorijama nezaposlenih. Fleksibilnijim regulisanjem odnosa između poslodavaca i zaposlenih, u skladu sa međunarodnim standardima, obezbeđuje se zadovoljenje potreba zaposlenih i poslodavaca u regulisanju njihovih međusobnih odnosa, uz obezbeđivanje zaštite zaposlenih kao „slabije strane“ u ugovornom odnosu.
Kako bi se obezbedila efikasnija primena Zakona o radu, predložene su i izmene koje se odnose na vršenje nadzora, ovlašćenja inspekcije rada i kaznene odredbe.
Unapređenje zakonodavnog okvira treba da, pored ostalih mera Vlade, doprinese podsticanju domaćih i stranih investicija u privredi i prevazilaženju ekonomske krize, povećanju zaposlenosti, smanjenju rada na crno, kao i privrednom rastu.
Tri javne rasprave o Nacrtu izmena Zakona o radu nisu otkazane – sindikalni aktivisti sprečili su njihovo održavanje; otkazano je i skupštinsko „javno slušanje“ zbog najavljenog odsustva predstavnika „jednog od socijalnih partnera“ – sindikata.
Kao kontru ovom neodržanom „javnom slušanju“, dva najveća sindikata upriličili su skup sa koga je poslat zahtev da se pod hitno povuče Predlog ovog zakona iz procedure. „Od vas tražimo da ne dozvolite da ovakav zakon, koji će izazvati pogubne posledice za sve zaposlene, razvoj zemlje i buduća pokoljenja, ugleda svetlost dana“, piše u pismu upućenom sa ovog skupa predsedniku vlade Ivici Dačiću. „Zahtevamo da nam, nakon njegovog povlačenja, omogućite da uz poštovanje osnovnih principa socijalnog dijaloga iznesemo svoje stavove o budućem predlogu zakona, s obzirom na to da u dosadašnjem radu mišljenja sindikata nisu uvažena.“
Ostavljen je i rok – 20. januar i ako odgovor bude negativan, dva sindikata će prvo organizovati štrajk upozorenja, posle toga proteste širom zemlje, potom i „generalni štrajk svih zaposlenih u Srbiji“.
Ministar privrede Saša Radulović: „Postoje otpori i političke kalkulacije oko donošenja izmena Zakona o radu, tako da se još ne zna kada će on biti donesen.“
Bojan Đurić, poslanik LDP-a: „Pitanje je ko će predstavljati nezaposlene, ili zaposlene u privatnom sektoru u toj javnoj raspravi, ili nekoliko stotina hiljada mladih. Ako to treba da radi Ljubisav Orbović, čovek koji ima nekoliko funkcija u ovom trenutku, kome je jedini interes u javnom životu da zadrži status kvo, onda mislim da na potpuno drugačiji način treba da otvorimo tu raspravu o Zakonu o radu i ona ne sme da zavisi od stava dva sindikata.“
Momo Čolaković, poslanik PUPS-a: „Svi moraju da se vrate za pregovarački sto, jer bi odsustvo makar jednog socijalnog partnera dovelo do neodrživog zakona.“
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) i poslanica sa liste LDP-a: „Ne verujem da će se izmene Zakona o radu uskoro naći u skupštinskoj proceduri i to pre svega zbog najave novih parlamentarnih izbora.“
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije: „Sindikat će se obratiti političkim partijama ako Zakon dođe u parlament.“
Đacima će biti zabranjeno i da pozajmljuju telefone, a kazne će plaćati i roditelji i škole. Za one koji se direktno staraju o detetu predviđena je kazna od 100.000 dinara, dok će obrazovna ustanova plaćati i do milion dinara ukoliko prekrši zakon
Lajkovi aktiviraju dopaminske udare zadovoljstva podstičući zavisničko ponašanje. Potreba da se stalno bude prisutan na mreži pojačava osećaj usamljenosti. Idealizovane slike tuđih života i tela povećavaju nezadovoljstvo i depresivne simptome. Širom sveta sve je više poziva na strožu regulaciju rada vlasnika društvenih mreža
Šta sve obeležava aktuelne lokalne izbore? Koliko će uopšte biti regularni? Kako je tekla kampanja – režimska, i ona studenata i građana? Gde je parlamentarna opozicija? Zbog čega vlast nastoji da po svaku cenu zavadi antirežimske snage? I kakvu tu ulogu ima represija? Govornici: Dragan Todorović, urednik portala “E-stvarnost”, Slobodan Georgiev, direktor vesti TV Nova i novinar “Vremena”, Nedim Sejdinović, novinar “Vremena” i književnik Moderator: Filip Švarm, glavni urednik “Vremena”
Nedeljnik „Vreme“ u novom broju analizira kako su jedvite pobede vlasti u deset malih sredina zapravo pokazale da je uskoro kraj
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Uticaj društvenih mreža na mentalni i kognitivni razvoj mladih
Crvenkapa i sajber vuk Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
