U prošlom broju "Vremena" objavljen je navodni transkript telefonskih razgovora Dušana Spasojevića, vlasnika upravo srušene kuće u Šilerovoj ulici i NN lica navodno vođenih 9. i 11. novembra 2001. u večernjim satima. Taj transkript obilato se ovih dana koristi kako bi se protest Jedinice za specijalne operacije iz novembra 2001. godine predstavio u novom i drugačijem svetlu. Nismo svi, međutim, tako kratkog pamćenja kao "Vreme"
Valja pogledati novinsku dokumentaciju iz perioda od 9. do 17. novembra 2001, dakle od hapšenja i izručenja haških optuženika Nenada i Predraga Banovića na pijaci u Obrenovcu, preko blokade puteva u Vojvodini, odlaska premijera Đinđića u Kulu 11. novembra uveče, potom dolaska Crvenih beretki u Beograd 12. novembra i zatvaranja jedne trake autoputa, sednice Vlade 13. novembra, rešenja nađenog 14. novembra prihvatanjem ostavki tadašnjeg načelnika RDB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića i neprihvatanjem ponuđene ostavke v.d. ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije Dušana Mihajlovića, izjave premijera Đinđića od 14. novembra, konferencije za novinare predsednika SRJ V. Koštunice 15. novembra, do saopštenja MUP-a i izjave premijera Đinđića 17. novembra, da bi se videlo šta se stvarno događalo i ko je šta i kada izgovorio.
Na dan izručenja braće Banović i prvog protestnog saopštenja JSO-a, u kome se zahteva obustava hapšenja svih lica sa haških poternica do donošenja zakona o saradnji sa Tribunalom i smena ministra Mihajlovića, premijer Đinđić je boravio u SAD, razgovarao sa predsednikom Bušom i sekretarom Pauelom, ministar Mihajlović u Kopenhagenu, na sastanku Izvršnog komiteta Liberalne internacionale, a predsednik Koštunica u poseti Skoplju. Sutradan, 10. novembra, ministar Mihajlović je izjavio da je pobuna JSO-a politički akt i da pripadnici te formacije „nisu pozvani da tumače Ustav“, a G. Petrović da je to pobuna i da su svim pripadnicima u centru JSO-a u Kuli oduzeti mobilni telefoni. Sam premijer Đinđić je, po dolasku u Beograd, 11. novembra popodne, rekao da nije bio upoznat sa hapšenjem Banovića. Uveče istog dana otišao je u Kulu i ostao tamo tri sata i sagovornici su mu, kako su kazivali izvori iz Vlade Srbije, obećali da će protest prekinuti. (snimak emitovan na RTS-u, verovatno je sačuvan). JSO je sutradan oko 5.20 ujutro ipak došao u Beograd (njih oko 70, po rečima G. Petrovića) i do 15.30 držao u blokadi jednu traku autoputa u pravcu Niša. Izjavili su da je premijer prethodne večeri imao razumevanja za njihove razloge, ali nije bio spreman da ih podrži. U svakom slučaju, zahvalili su mu na dolasku. Iste večeri, premijer Đinđić je na RTS-u rekao da se pripadnici JSO-a moraju ponašati u skladu sa zakonom i da treba da imaju izuzetnu odgovornost zbog prirode posla kojim se bave, uz opasku da mogu da biraju i drugo radno mesto i drugu državu. Sutradan, 13. novembra, u Kulu je došao ministar Mihajlović, razgovarao sa pripadnicima JSO-a, odlazeći rekao „Neka Bog čuva ove momke“ i najavio ostavku. Te večeri je iz Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije saopšteno da je Mihajlović obavestio Đinđića i da je konstatovano da „postoje ozbiljni problemi u funkcionisanju RDB-a“. Dodaje se da je „do izrazitih profesionalnih propusta došlo naročito u slučaju hapšenja braće Banović, što je bio i neposredni povod za nezadovoljstvo pripadnika JSO“. G. Petrović i Z. Mijatović su odmah ponudili ostavke, ogorčeni tim ocenama. Sutradan je održana sednica Vlade, na kojoj su njihove ostavke prihvaćene, Mihajlovićeva nije, a JSO je prebačen u Resor javne bezbednosti. Premijer je rekao da će jedinica biti rasformirana ako ne prihvati prebacivanje u RJB i dodao da je formirana komisija (Milovanović, Batić, Veselinov) koja će ispitati uzroke nezadovoljstva pripadnika JSO-a, tj. „okolnosti kontroverznog čina hapšenja braće Banović“. Bio je nezadovoljan načinom na koji je hapšenje izvršeno, jer su pripadnici JSO-a bili „korišćeni kao instrument za obavljanje poslova“ i bili su „lažno navedeni da izvrše naređenje“, što je ocenio kao „ogromnu profesionalnu grešku“ i „ozbiljan propust u smislu demokratskog funkcionisanja vlasti“. Demantovao je informacije prema kojima se pripadnici JSO-a nalaze na „tajnim, zapečaćenim optužnicama Haškog tribunala“, rekavši da se pojedini pripadnici tih jedinica nalaze na spisku koji mu je dala tužilac Karla del Ponte, ali da taj spisak služi „samo kao informacija u procesu sirovog skupljanja dokaza“. „Za one za koje se dokazi i prikupe, očekuje se da će odgovarati pred nacionalnim zakonodavstvom.“
Vojislav Koštunica je konferenciju za novinare održao 15. novembra. Glavna tema i glavna poruka odnosila se na izlazak Srba na izbore na Kosovu i Metohiji 17. novembra. Još jednom je istakao da je neophodno doneti zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, što je ilustrovao i slučajem braće Banović. Na pitanje o JSO-u, kazao je da je to u isključivoj nadležnosti republičkih vlasti. Dodao je da je „poslednjim izjavama ministra Mihajlovića i premijera Đinđića istina izašla na videlo“ i da je izraz „protest“ adekvatniji od izraza „pobuna“ jer bezbednost zemlje nije bila stvarno ugrožena. Upitan da li su zahtevi pripadnika JSO-a opravdani, Koštunica je odgovorio da će citirati premijera Đinđića i ministra Mihajlovića koji su rekli da jesu.
Sve je okončano 17. novembra, kada je, posle pregovora sa načelnicima RDB-a i RJB-a, JSO i zvanično prekinula protest, izrazivši, kako se navodi u saopštenju MUP-a, zahvalnost Vladi Srbije i posebno premijeru Đinđiću na razumevanju i preduzetim merama za prevazilaženje nastalih problema bez težih posledica. Ocenjeno je da je protest JSO-a, iako spontan, bio strogo kontrolisan, tako da nije doveo u pitanje bezbednost zemlje, pa se neće pokretati pitanje odgovornosti nijednog učesnika. To je ponovio i premijer Đinđić, rekavši da „ne bi trebalo terati mak na konac“. „Jeste bila preterana reakcija s njihove strane, to je jasno, ali ako pogledate i druge situacije, ja sam ih često citirao, potpuno je nezakonito organizovan štrajk u Kolubari, sa štetom oko 20 miliona maraka za zemlju, uz neispunjavanje minimuma zakonskih uslova održavanja proizvodnje. Niko nije kažnjen.“
Toliko o beretkama. Ponekad se stvari lakše razjasne pomoću detalja i datuma.
U Beogradu, 25. marta 2003.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
